Skip to main content

Full text of "110 Godina Gradskog Prevoza U Beogradu (2002)"

See other formats


Tijni 


o»o 


ГРАДСКОГ ПРЕВОЗА 

У Б Е О Г Р А А У 


















ОАБОР ЗА ПРОСЛАБУ 110 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА ЈАВНОГ ПРЕВОЗА У БЕОГРААУ 

МИЛАН НОЖИНИЋ - генерални директор ГСП “БЕОГРАА'' 

АОБРИЦА БОСАНАЦ * заменик генералног директора 
АРАГАН ИВКОВИЋ - заменик генералног диршора 

АРАГОСЛАВА АРЧА - помоћник генералног директорз за правне. кадро&ске и опште послоае 

ЕМИЛИЈА БОГДАНОВИВ - директор РЈ Зааод за истражиаање и планирање paasoja 

МИРЈАНА ЈОВАНОВИЋ - помоћник директора РЈ Саобраћајна оператива 

ЗОРАН СТОЈКОВИЋ * руковолилац Сектора за комерцијалне поолоее 

ЉИЉАНА ИЛИЋ - руководилзц Центра за информисање 

МИРА ЛАТИНОВИЋ - шеф Одељења Маркетинга Центра за информисање 

МИЛЕНА ЛАЗЛРЕВИЋ - главни инжењер грађеаинарава у РЈ За&од за истраживање и планирање развоја 


Ове, 2002. године. Градско саобраћајно предузеће "Београд" прославља 110 година свог пос- 
тојања, што представља јубилеј и Београда којим се обележава почетак организованог јавног 
превоза у нашем главном граду. 

Ова јавна служба и ГСП "Београд" представљају део богате историје Београда, део 
његовог живота, његове прошлости и садашњости. 

Te давне 1892. године, 14. октобра по новом календару, пуштена је у рад прва линија 
тадашње "Градске железнице", трамвај са коњском вучом од Калемегдана до Славије. 

Трамвај са електричном вучом појавио се на београдским улицама eeh 1894. године, само 
десетак година касније него у осталим европским пресШоницама. Ta чињеница најбоље илусшру- 
је напоре тадашње мале балканске варошице од 60.000 сшановника да досшигне корак модерног 
времена и да се укључи у токове друштвеног и економског прогреса. Управо последња деценија 
XIX века представља прекретницу у урбаном и комуналном развоЈу Београда: 1892. године 
Београд је добио трамвај са коњском вучом и водовод 1893. године елекшрично осваиљење, 1894. 
електрични трамвај. 

Од тада падоданас јавни градски саобраћај је са више или мање тешкоћа и успеха, uutao 
у корак са развојем Београда, пратио његово теришоријално ишрење и расш становнишшва. 
ГСП "Београд" је делио судбину Београда, пролазећи кроз периоде развоја, ратова и криза. 

Најинтезивнији период развоја Градског саобраћајног предузећа одвијао се од 1981.-1988. 
године када је из средстава самодоприноса и комуналног доприноса изграђен звачајан део инфра 
структуре постојећег система. Посебно тешке су биле године рашова у прошлом веку, када је 
ГСП увек изнова морао да отклања настале последице. 

Последња деценија прошлог века, обележена је кризом у Јукославији. Рат, санкције и 
економска криза доносе тешке последице јавном градском превозу у Београду односно нашем 
предузећу. 

Возни парк се не обнавља а просечна старосш возила расше (са4.5 - 1991. на 10,2 - 2000. 
године). Смањује се број возила у саобраћају (са 1150 - 1991. на 415 - 2000. године). Велики број 
квалитетних кадрова напушта компанију. Пресшаје се са улагањем у инфрасшруктуру и прекид 
остваривања развојних планова. 

Након окончања кризе, 2000. године Градска влада иншезивно улаже у јавни градски пре- 
воз. Стижу и донације из иностранства - Кредит ЕБРД од 20 милиона Еуро и Донација Владе 
Јапана од 15 милиона УСА $ за набавку возила и опреме. 

Град Београд спроводи Програм ревитализације предузећа ГСП, са циљем да квалитет- 
но обавља задатке носиоца јавног превоза. 

110 година самопрегорног рада многих генерација радника уткано је у развој нашег 
Предузећа. Данас. са дужним поштовањем, можемо се осврнуши на њихово дело и одаши им 
заслужено признање. 

Уверен сам да he будућност Градског саобраћајног предузећа "Београд" битш успешна и у 
складу са богатом традицијом. 


д w k 

генерални дирекшор 



1892 

1944 


ПОЧЕАО ЈЕ ОД ТРАМВАЈА СА КОЊСКОМ ВУЧОМ... 
ЈАВНИ ГРАДСКИ САОБРАЋАЈ ИЗМЕТјУ ДВА РАТА 
УВОТјЕЊЕ АУТОБУСКОГ САОБРАЋАЈА У БЕОГРАДУ 






ПОЧЕЛО ЈЕ ОЛ ТРАМВАЈА 



Четрнаестог октобра 1892, године (по новом 
календару! у Београду је на свечан начин 
пуштена у саобраћај новосаграђена трамвајс- 
ка линија од Кзлемегдна до Слзвије. Тог да- 
на градским улицама прошао је први трам- 
вај у кога је био упрегнут пар коња. Био је 
то почетак функционисања једне значајне 
градске службе која је имала задатак да јав- 
ним грздским саобраћајним средствима оба- 
вља превоз путника из једног краја града у 
други, Од увођења првог "коњског трамваја". 
како су га грађани називали, односно од по- 
четка рада "Београдске варошке желез-нице" 
како се званично звала и концесионарска 
организација за изградњу и експлоатзцију 
трамвајских линија - протекло је 110 година. 

Обележавајући овај значајни јубилеј колектив 
Градског саобраћајног предузећа желео је 
да и овом публикацијом отргне од заборава 
бар неколико значајних момената из развоја 
градског јавног саобраћаја у Београду у 
протеклих 110 година. 

Увођење и развој градског јавног саобраћаја 
нераздвојно је везан са историјом и разво- 
јем града у целини. Период од 1892. године 


СА КОЊСКОМ ВУЧОМ... 


до данас протекао је у интензивној изград- 
њи и територијалном ширењу Београда, уз 
сталан пораст броја становника. Овај период 
. свакако је карактеристичан и по непрекидним 
напорима да се, у складу са таквим разво- 
јем града, ствзрају материјални, технички и 
други услови за развој и организацију град- 
ских комуналних и других јавних служби. 
ради задовољења потреба грађана Београда. 

У доба када је Београд добио градски јавни 
саобраћај био је у току велики општи полет 
у укупном развоју града. Током последњих 
деценија XIX века Београд је такорећи одмах 
после скидања турске заставе са зидинз ње- 
гове тврђаве, почео да се ослобађа физи- 
ономије периферне турске вароши и посте- 
пено добија обележје савременог европског 
града. Већ 1884. године добија железничку 
везу са Земуном, а преко њега и са запад- 
ном Европом. Нешто касније завршенз је из- 
градња пруге од Београда до Ристовца и од 
Ниша до Пирота, што је омогућило повези- 
вање Београда са Солуном и Софијом. 

Кратко време пре увођења трамвајског сао- 
браћзја, исте 1892. године, Београд је добио 














и савремени водовод, а 1893. године и едек- 
тричну централу и прво градско електрично 
осветљење. Истовремено се Београд почео 
развијати и као привредни центар ондашње 
Србије. Поред многобројних занатских ради- 
оница, у Београду је 1893. године било око 
20 индустријских предузећа [фабрике шеће- 
ра, кекса, текстила, затим пивара, кланица, 
нови млинови, ливница, парне стругаре, мет- 
алургијска предузећа и др.). Подигнуто је 
више модерних јавних грађевина и стамбених 
зграда. Број становника је све брже растао, 
Док је 1867. године у Београду било око 
25.000 становника, број његових житеља 
нарастао је до 1874. године на преко 
35.000, 1892. године имао је око 61,000, а 
крајем XIX века близу 80.000 становника. 

Од краја 1894. године, за наредних скоро 
10 година, нису се обављали рздови на 
модернизацији и проширењу мреже бео- 
градске варошке железнице. Тек пошто су 
1903. године послови око изградње и екс- 
плоатације трамвајског саобраћаја и елек- 
тричног осветљења прешли у руке белгијског 
кзпитала - такозваног Белгијског анонимног 
друштвз. убрзанз је електрификација трамва- 


јских пруга, Током 1904. године електрични 
трамваји потиснули су трамваје са коњском 
запрегом са линија Калемегдан - Славија и 
Жагубица - Електрична централа, а 1905. го- 
дине и с последње линије Теразије - Ново 
гробље. "Коњски трамваји" су, поред обав- 
љзњз функције јавних превозних средстава, 
били и својеврснз атракцијз у ондашњем 
Београду и њихова живописна слика остала 
је дуго у сећању савременика. 

Поред електрификације постојећих, Белгијско 
знонимно друштво изградило је 1906. године 
нову трамвајску линију: Коларац (данашњи 
Трг Републике) - Ташмајдан. која је пролази- 
ла кроз данашњу Ул. Лоле Рибара, На тој 
прузи радио је само један трамвај. Тек 1923. 
године ова линија је продужена кроз дана- 
шњу Ул. 27. марта све до Новог гробља. Од 
изградње ове пруге у Беогрзду више није 
било радова на проширењу мреже трамвај- 
ских пруга све до краја Првог светског рата 
и ослобођења Београда од аустро-немачке 
окупације. 

Године 1906. на свим трамвајским линијама 
саобраћало је укупно 16 моторних трамва- 


















10 


јских кола. То су била два типа двоосовин- 
ских кола с моторима од 35 и 45 КС. Први 
тип назван је "Теразијски", зато што је сао- 
браћао кроз варош, имао је каросерију са 
удобним "испуњеним" седиштима и наслони- 
ма облођеним плетеном морском трском. 
Други тип кола назван "Топчидерски’’ имао је 
клупе с дрвеним седиштима. чији су се нас- 
лони могли пребацивати на супротну страну. 
тако да су путници увек могли да седе лицем 
окренути у правцу вожње. 

После електрификације трамвајског саобра- 
ћаја, трамваји на запрежну вучу служили су 
дуги низ година као приколице електричних 


<■ 



11 


трамвајских кола. Њих је, такође. било две 
врсте - с летњом отвореном и зимском за- 
твореном каросеријом. 

Током 1909. и 1910. године набављено је још 
10 моторних кола. па је у Београду радило 
укупно 26 моторних кола с 12 приколица. 

Двадесет година после увођења трамвајског 
саобраћаја и 7 година после електрифика- 
ције последње линије, у Београду је 1912. 
године било 8 трамвајских линија. којима су 
саобраћала просечно дневно 24 трамвајска 
моторна кола и 12 приколица. Те године 
превезено је 7,5 милиона путника. 













Први светски рат и окупација Београда оста- 
види су у веома тешком стању електричну 
центраду, електричну мрежу, а тиме и град- 
ски трамвајски саобраћај. Белгијско аноним- 
но друштво није било у могућности да их 
брзо поправи и побољшз. Зато је ускоро по 
ослобођењу града 1919. године, Општина 
београдска преузела од поменутог Друштва 
под своју управу електричну централу и це- 
локупну електричну мрежу, као и возила и 
постројења трамвајског саобраћаја. Затечено 
стање у трамвајском саобраћају било је сле- 
деће: укупна грађевинска дужина трамвајског 
колосека свих пруга износила је 20,1 км. 
Рачунајући колосеке у депоимз (око 1,5 км], 
било је укупно 21,6 км пруга, од тога 4/5 
једноструког и 1/5 дуплог колосека. За 8 
трамвајских линија располагало се 1920. 
године са 26 старих моторних кола и 12 
приколица. Све је то преостало још из пре- 
дратног времена готово потпуно дотрајало, 
Поједине шине нису биле мењане још од 
1892. године, доњи строј био је потпуно 
пропао, итд. Морало се одмах приступити 
замени дотрајалих стубова на трамвајској 
мрежи, замени гвоздене тролне жице 
бакарном, поправкама и реконструкцији гор- 


њег и доњег строја пруга и набавкама мод- 
ернијих трамваја. Општина је израдила про- 
грам радова и набавки, који је извршаван у 
етапама све до 1932. године. Био је то вели- 
ки подухват на реконструкцији, модернизаци- 
ји и проширењу мреже градског трамвајског 
саобраћаја. После ослобођења од аустро- 
немачке окупације, Београд је кзо главни 
град нове југословенске државе почео нагло 
да расте. Потребе за повећањем капацитета 
и модернизацијом комуналних служби из го- 
дине у годину биле су све веће. Број ста- 
новника се веома брзо повећавао. Већ 1921. 
године Београд са Земуном има око 130.000 
становника. Територија града стално се ши- 
рила изградњом нових насеља, продужењем 
постојећих и изградњом нових улица, итд. У 
оваквој ситуацији нарочито су дошле до 
изражаја потребе за проширењем и бољим 
организовањем градског јавног саобраћаја, 
Од 1920. до 1924. године старе дотрајале 
трамвајске шине у дужини од 6 км замењене 
су но8им. Изграђено је нових пруга у дужини 
од 3 км. 

Од 1924. до 1927. године изграђено је нових 
пруга и удвостручени колосеци на посто- 

















јећим у укупној дужини од ! 2,5 км, док је од 
1927. до краја 1932. године мрежа трамва- 
јских линија добила још 25 км нових колосе- 
ка. 

Захваљујући овим радовима Београд је кра- 
Јем 1932. године имао 13 трамвајских лини- 
Ја са укупно 65,5 км трамваЈских пруга, од 
чега су 2/3 биле с двоаруким, a 1/3 с Јед- 
ноаруким колосеком. Поред оаалих, у по- 
менутом периоду отворене су линије: Наро- 
дно позориште - Кланица, Славија - Вож- 
довац, Кнежев споменик - Сењак - Дедиње, 
Савинац - Приштинска улица (данас Ул. 14. 
децембра), затим линиЈа за Чукарицу, итд. 


21 
























Крајем 1927. године једно приватно пре- 
дузеђе увело је у Београду редован ауто- 
буски саобрађај, користећи модерније ауто- 
бусе са пнеуматским гумама, Превоз путника 
обављан је у прво време на линијама Кале- 
мегдан - Савинац и Теразије - Дедиње. 

Половином 1928. године почео је и редовни 
аутобуски саобраћај под руководством тзда- 
шње Управе трамваја и осветљења Београд- 
ске општине, која је претходно од поменутог 
приватног предузећа откупила 5 половних ау- 
тобуса. Са овим возилимз пуштене су у сао- 
браћај редовне зутобуске линије Калемегдан 

- Теразије - Савинац (која је доцније про- 
дужена до Котеж Неимара) и Господарска 
механа - Чукарица (којз је 1932. године 
укинута после изградње трамвајске линије). 

У току 1931. и 1932. године отворене су но- 
ве линије: Кнежев споменик - Дедиње, Славија 

- Душановац, Теразије - Пашино брдо и лин- 
ија Смедеревски друм * Цаеткова механа - 
Приштинска улица (дзнас Ул. 14. децембра), 
којз је као нерентабилна после краћег вре- 
мена укинута. На поменутим линијама обично 


је саобраћао по један аутобус, изузев лини- 
је за Котеж Неимар на којој су радила два 
до три аутобуса, 

Све до 1936. године градски аутобуски сао- 
браћај обављан је са истим возним парком. 
У међувремену коначно је преовладало схва- 
тање да је поред трамвајског неопходно ин- 
тензивније развијати и аутобуски саобраћај, 
да би се подмиривале потребе крајева града 
где нема трамвајских линија |за чију изград- 
њу су биле потребне велике инвестиције), или 
где су те линије биле већ преоптерећене због 
недовољног броја трамваја, за чију су на- 
бавку била потребна велика средства. 

Пред сам рат 1941. године, Дирекција трам- 
ваја и осветљења располагала је са 87 ауто- 
буса који су обављали превоз путника на 12 
аутобуских линија. Поред осталих, аутобуску 
везу имали су: Земун - Нови град. Аеродром 
и батајнички пут, затим насеља: Баново брдо, 
Бањица. Раковица, као и насеља око Градске 
болнице и др, Уведена је и линија Главнз 
железничка стзница - Железничка станица 
Дунав. 














“Г_. I • 


; *•- Г:' • sau- 


«ar 


•illlr 
















Нагли развој аутобуског саобраћаја може се 
сагледати из следећих податакз: године 
1929. градским аутобусима превезено је 
814.392 путника. Десет година касније, 1939. 
године, када је дужина аутобуских линија из- 
носила 41 км, просечно је радило 17 ауто- 
буса. 

Проблем гаражирања и смештаја аутобуса 
такође је тражио одговарајућа решења. Због 
тога је током 1939. године израђен пројекат 
модерне гараже за смештај 120 - 150 вози- 
ла * аутобуса. Већ 1940. године били су из- 
грзђени темељи, али је дзље радове осује- 
тио рат 1941. године. 


Рат и окупација Београда 1941. - 1944. године, 
поред осталог, нанели су огромне штете и Јав* 
ном градском саобраћају. Све што се готово 
пуних 50 година у овој области стварало и 
развиЈало, у ша су улагана велика материЈал- 
на средства и људски рад, великим делом 
уништено Је или оштећено за трен ока. 



27 


















1945 

2001 


РАЗВОЈ ЈАВНОГ ГРАДСКОГ САОБРАЋАЈА 





1944 - Почело Је са 14 трамваЈских кола и 8 
приколица. 

Возни парк је био онеспособљен, већи део кон- 
тактне мреже, радионице и остала постројења 
и објекти неупотребљиви. Од 81.4 км трамва- 
јских пруга остзло је свега 2 км. 87 аутобуса 
је било оштећено и онеспособљено за рад. 

1945 - Напори за оспособљавање возног 
парка 

Захваљујући изванредним напорима и залагању 
радника запослених у јавном саобраћају, већ 
крајем 1945. године у раду је било 29 трам- 
вајских моторних кола и 8 приколица. 
Саобраћај се почео редовно одржавати на 4 
најважније трамвајске линије: бр.1 (Калемегдан 

- Славија), бр.2 (на деоници од Електричне цен- 
трале до Железничке станице), бр.6 [ Трг 
Републике - Цветкова механа) и бр.10 (Славија 

- Вождовац). 

Исте године оспособљена су и 3 аутобуса, 
која су омогућила отварање прве аутобуске 
линије после ослобођења - бр. 27 (Народно 
позориште - Карабурма). 


Број линија 

Дужина мреже (ш1 

Вазила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

5 

нема података 

58 

35,125.137 


1946 - Оснивање "БЕЛСАПА" 

Новоформирано предузеће ''БЕЛСАП", које је 
нзстало рзздвајањем ранијег Одељења за 
осветљење и саобраћај извршног народног 
одбора града Београда, наставило је да 
улаже напоре рзди нормализовања прилика 
у градском саобраћају. У току године. захва- 
љујући огромним напорима целог колектива 
"Белсапа", било је оспособљено 70 моторних 
трамвајских кола и 24 приколице. 


Врој диниЈа 

Дужина мреже [ш| 

Бозилз способна 
за рал 

Превезени 

путници 

10 

нема лодатака 

106 

70,006.444 


1947 - Увођење тролејбуса у Београду 

Први тролејбус појавио се на београдским 
улицама приликом Првомајске параде 
1947,године. Непосредно затим - 22. јуна, 
отворена је редовна тролејбуска линија Кале- 
мегдан - Славија. 

Ове године он бележи 55 година свог пос- 
тојања. 


Број линија 

Дужина мреже UmI 

Возила способна 
за рал 

Превезени 

1 путници 

12 

нема података 

181 

89,015.236 
























I 






















































1948 - Даље проширење тролејбуског cao- 
браћаја 

1. јануара исте године пуштене су у рад две 
тролејбуске линије на релацији Калемегдан - 
Крушевачка и Калемегдан - Душановац, ново- 
изграђеним деоницама вођеним улицама; 14. 
децембра, Жичка. Војислава Илића, Госпо- 
дара Вучића до Крушевачке. 


Bpoj линија 

&ужина мреже \ ш 1 

Бозила способна 
за рзд 

Превезени 

путници 

6 

нема података 

192 

137,937700 


1949 - Тешкоће због несташица резервних 
делова и материјала 

Због отехане набавке трамваја приступило 
се проширењу аутобуског саобраћаја. 
Набављено је 67 аутобуса марке "Рено" и 10 
аутобуса белгијске фирме "МИАС", 11 тро- 
лејбуса, отворене линије 28 (Народно позо- 
риште - Градска болница), 30 ITpr Димитрија 
Туцоеића - Трошарина) и 33 (Зелени венац 
- Баново брдо). 


Број линија 

Дужина мреже UmI 

Бозила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

13 

нема података 

259 

163,873.641 


1950 - Осетно повећање аутобуског сао- 
браћаја 

Набављено 78 аутобуса, отворене линије: 31 
(Трг Димитрија Туцовића - Железник) и 36 
(Београд -Тошин бунар). 


Bpoj линија 

Дужина мреже \ш\ 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путкици 

9 

2217 

284 

170,748.324 


1951 - Примена нове тарифе у саобраћаЈу 

Цене су повећане са 2 на 10 динара, чиме је 
постигнуто рзстерећење возила. Отворене су 
две нове трамвајске линије: 16 (Булевар рев- 
олуције - Пристаниште) и 20 (Вождовац - 
Пристаниште). 


Број линија 

Дужина мреже Um[ 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

m 

265,6 

291 

162,819.989 


1952 - Даље повећање аутобуског сао- 
браћаја 

Уведене линије 33 (Зелени венац - Баново 
брдо), 37 (Земун - Батајница) и 31 (Београд 
- Железник). Пуштенз у рад нова тролејбус- 
ка линија 12 (Калемегдан - Аутокоманда). 


Број линија 

Аужина мреже UmI 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

24 

251 

291 

114,508.067 


















































1953 - Пуштени у саобраћаЈ нови трамваји 
ПЦЦ 

Набављено 5 трамваја марке ПЦЦ lca 480 
седишта! из Бедгије и то је била прва обно- 
ва трамвајског возног парка после рата. 


Број линијз 

Дужина мреже UmJ 

Возила способна 
за рад 

Преаезени 

путници 

24 

251 

320 

143,354.468 


1954 - Отежани услови превоза путника 

Београд је имао близу пола милиона 
становника. У саобраћају је било свега 181 
возило. Тадашњи прорануни и анализе су 
показали да је зз нормално одвијање npe- 
воза путника потребно повећати број возила 
за 2 до 2,5 пута. Свега су уведене две лин- 
ије: приградска 38 ITpr Димитрија Туцовића 
- Падинска скела ] и градска 39 IТопчидер- 
ска звезда * Дунав станица). Падинска скела 
је била веома 8ажан приградски реон, као 
највећи снабдевач производима ПК "Београд’ 1 . 


Е. 

nz 

< 

О 

5 

Дужина мреже t км] 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

25 

261.9 

348 

156.847.495 


1955 - Застарелост возног парка 

Од 109 моторних кода, 8 |АЕГ| су била 
набављена 1923. године, 12 1ББЦ-П на- 
бављено 1928.-1930. године, 8 (ББЦ-11) 


набављено 1937, 15 (Шкода - t) 1928. 
године 3 (Шкода - II) 1937. године, 14 
(Бреда) 1948. године, 28 (Сименс) 1923. 
године, 14 (Колбен) 1928. године и 1 ( ДТО) 
1938. године. 


Број ликија 

Дужина мреже (км) 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

25 

322,1 

348 

165.8 (2.692 


1956 - Набављено 61 ново возило: 

30 тролејбуса домађе производње "Гоша". 30 
аутобуса "Алфа Ромео" и l трамвај Тоша". 
Пуштањем у саобраћај новог моста преко 
Саве омогућено је повезивање Земуна са 
Београдом и отворена тролејбуска линија 
(Београд - Земун) што је било веома 
знзчајно за становнике Земуна. 


БроЈ линиЈа 

Лужина мреже 1км) 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

31 

229,2 

400 

166,785.881 


1957 - Побољшан превоз путника 

Набавком још 51 новог аутобуса (20 марке 
"Алфа Ромео” и 31 марке "ФАП" и 10 троле- 
јбуса "ГОША") знатно је побољшан превоз 
путника. Отворена линија 22 (Београд - 
Болеч ], 4! (Раковица - Кијево), 43 (Бежанија 
- Сурчин) и линија 37 продужена до Нове 
Пазове. 

























40 


Број линија 

Дужииа мреже |км} 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

33 

256,5 

383 

182,452.175 


1958 - Превезено 206 милиона путника 

Нзбављен још 21 тролејбус марке ’TOLUA”, 
39 аутобуса и 10 аутобуских приколица. 
Побољшан је саобраћај у Земуну отварањем 
нове тролејбуске линије 15 (Београд - Нови 
Београд), уведене две нове аутобуске линије 
21 (Бајица - Кумодраж] и 42 (Београд - 
Умка), линија 22 зз Болеч продужена до 
Гроцке. 


Број динија 

Дужина мреже UmI 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

гтутници 

34 

300,7 

422 

206,185.194 


1959 - Побољшана организациЈа рада у 
Предузећу 

У циљу бољег пословања и повећања про- 
дуктивности радз, извршене су организа- 
ционе промене. једна од најзначајнијих била 
је изд8ајање одржавања возног парка из 
састава ремонта и прикључење Сектору за 
експлозтацију саобраћаја. Распоред возила 
по гаражама извршен је по типовимз ради 
лакшег и бољег одржавања. Значајан проб- 
лем је била велика флуктуација радне снаге. 
Скоро четвртина радника се мењала у току 



41 


године, незадовољна ниским личним дохоци- 
ма и тешким условима рада. 


Број линиЈа 

Дужина мреже [км! 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

34 

300,7 

422 

206,185.194 


1960 - Највећа послератна набавка трамваЈа 

Наиме, од 1960. године па у наредних 5 год- 
ина возни парк се увећао више него претход- 
них 15 година. Набављено је 18 моторних 
трамваја типа ПЦЦ и 5 трамваја типа "Бреда". 
Замењен је већи број старих трамвајских 
моторних кола. Иста година значајна је и по 
томе што аутобуски саобраћај преузима при- 
мат у превозу путника. 


БроЈ линија 

Дужина мреже \ш] 

Возила способна 
за рад 

Преаезени 

путници 

38 

349 

467 

264.028.658 


1961 - Аутобуси "ЛЕЈЛАНД” у јавном град* 
ском превозу 

Склопљен је уговор о набавци 160 аутобуса 
марке "ЛЕЈЛАНД" из Енглеске, што је пред- 
стављало крупан догађај у развоју јавног 
превоза путника у Београду. 

Повећање возног парка са 160 "ЛЕЈЛАНДА" 
веома се повољно одразило на повећање 
нивоз превозних услуга. Отворено је 15 
нових линија, а најзначајније су биле: линија 




























20 (Студентски трг - Мајдан 1, динија 24 
[ Дорћол - Неимар], линија 45 [ Земун * Ноеи 
Београд), линија 16-а (Зелени венац - Нови 
Београд], линија 22 (Вуков споменик - Цвет- 
кова пијаца! и многе друге. 


БрОј Л14НИЈЗ 

Дужина мреже i км \ 

Бозила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

38 

325,2 

481 

273,519,677 


1962 - Формирана такси служба 

После ликвидације самосталног такси пре- 
дузећа, услуге такси превоза у Београду 
углавном су вршили приватни таксисти. Због 
тога је Градски народни одбор одлучио да 
се такси служба организује као допунска 
делатност Градског саобраћајног предузећа. 
На почетку рада овај погон имао је 33 стара 
путничка возила преузета од бившег пре- 
дузећа и 30 нових возилз која су набављена 
уз помоћ Народног одбора града Београда, 


Број линија 

Дужина мреже |км| 

Возила способна 
за рад 

Преаезени 

путници 

42 

507,6 

560 

270,679,824 


1963 - Превезено преко 300 милиона пугника 

Ове године забележен је значајан рекорд: 
возилима Градског саобраћајног предузећа 
превезено је више од 300 милиона путника. 
Набављено је за потребе такси службе 77 


"Фиата 1300", 10 "Фиата 750" и 20 такси 
возила "Комби", Повећана је тарифа (на 
градским линијама за 5 а на приградским за 
10 динара]. То је омогућило да се побољша 
и среди финансијско пословање Предузећа. 
покрију трошкови просте, а делимично и 
проширене репродукције. 


Bpoj динија 

Дужина мреже 1км1 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

51 

584,7 

586 

304,489.661 


1964 - Даљи напори на побољшању превоза 
пугника 

Набављено је 54 нових возила (41 аутобус 
марке "ФАП", 10 тролејбуса "ПЈС, 2 мотор- 
на трзмваја "ђђ" и 1 приколица. Возни парк 
је увећан само за 10 возила, јер је 44 вози- 
ла расходовзно. 


БроЈ линија 

Дужика мреже 1ш1 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

пугници 

51 

601 

563 

297,091.529 


1965 - Набављено 47 нових тролејбуса 

Набављено 84 нових возила (47 тролејбуса, 
21 аутобус, 7 трамвајских моторних кола и 9 
приколица, Број линија се није повећао. осим 
незнатних продужења линија 40 и 43. 


БроЈ линиЈа 

Дужина мреже |ш| 

Возила способна 
за рал 

Преаезени 

путници 

51 

605 

617 

302.289380 





































1966 - 500 километара редовних линија 

У пролеће 1966. године отворена линија 
31 Б( Генерал Жданова - Жарково), а месеца 
октобра аутобуска линија 25 I Карабурма - 
Насеље "Браће Јерковић"), пробна линија 38А 
(Ботаничка башта - Борча) и уговорна лини- 
ја (Вуков споменик - Аештане). Крајем године 
укупна дужина мреже линија износила је 688 
км. Набављено је: 30 аутобуса, 2 тролејбуса 
и 7 трамваја. 

Међутим, укупан број путника је стагнирао, 
чак и опао. Разлог је стално повећање броја 
возила радних организација које саме npe- 
возе своје раднике, све већи број приватних 
аутомобила, увођење петодневне радне неде- 
ље, као и недовољак капацитет возила 
Градског саобраћајног предузећа у време 
вршних оптерећења. 


Број динија 

Дужина мреже |ш) 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

53 

688 

628 

306,526.542 


1967 - Најакутније питање - повећање возног 
парка 

Приход који се стицао још увек није био 
довољан за одговарајуће инвестиције. Због 
тога је повећана стопа амортизације, али ниЈе 


довољна за бржу замену дотрајалог возног 
парка. Осим тога, трошкови одржавања били 
су знатно већи због настојања да се возила 
што луже користе. Возила су веома често 
искључивана из саобраћаја. 


Број лини|а 

Дужинз мреже Екм] 

Возилз способна 
за рал 

Превезени 

путници 

66 

664,6 

613 

308.612,100 


1968 - још 120 нових аутобуса 

Напори органа управљања целог радног 
колектива у бржем решавању проблема 
финансирања и кредитирања набавке нових 
возила уродили су плодом. Извршена је 
набавка 120 аутобуса: 85 ”ФАП"-а, 34 ТАМ- 
а и 1 ЈУГОЛЕААНД, али су расходована 43 
аутобуса. Ово је омогућило отварање више 
нових линија, тј. 4 градске аутобуске линије 
- 14В (Зелени венац - Галеника насеље), 
36А (Зелени венац - Топлана), 46 (Земун - 
Аубровачка - Главна железничка станица) и 
47 (Бирчанинова - Канарево брдо) и једне 
приградске - 101 (Роспи ћуприја - Вишњица). 
Поред тога, 9 уговорних линија постале су 
сталне. За Погон "Такси” нзбављено је 59 
возила а расходовано 76. 


Број линија 

Дужина мреже Um) 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

70 

671.8 

709 

314.322.994 
























47 


1969 - Аутобуси уместо тролејбуса 

Донета одлука о укидању тролејбуса, и 
њихове замене аутобусима. 

У току године тролејбуси на линијама 13 и 
16 замењени су аутобусима. Отворене су две 
нове аутобуске линије 309 1 Вуков споменик - 
Калуђерица) дужине 10,7 км и 531 I Баново 
брдо - РушаЈ од 7,3 км. Набављена су још 
93 зутобуса 130 ФАП-а, 61 ТАМ и 2 МАН- 
а). Захваљујући свему овоме, и поред сталног 
ширења територије Београда и пораста 
броја становника, колектив Градског сао- 
браћајног предузећа успева да задовољи 
нарастање превозних потреба становника. 


Број линија 

Дужика мреже [км! 

Бозила способна 
за рзд 

Преаезени 

путници 

75 

742,1 

735 

315,147,604 


1970 - Велика предност аутобуса 

Дошло је до крупних промена у возном 
парку. Набављена су 144 нова возила, док је 
76 расходовано. Купљено је 139 аутобуса и 
5 трамваја 11 моторна кола и 4 приколице). 
Нова возила омогућила су редовније оба- 
вљање возних редова. Отворена је нова ауто- 
буска линија 17 ШЈумице - Земун - Горњи 
град]. Линије 23 и 16 спојене су у аутобуску 
линију 16 (Карабурма - Нови Београд). 



48 


Продужене су аутобуске линије 27в ITpr 
Републике - Вишњица I, 27г ITpr Републике - 
Миријево), 611 I Земун - Добзновци), 306 
1Вуков споменик - Лештане) и 12a [Зелени 
венац - Нови Београд - Сервис). 


Број лин ија 

Дужина мреже |ш) 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

74 

769,2 

806 

326,678.683 


1971 - Отворен Је значајан гаражно-сервис- 
ни објекат на Карабурми. 

Посебна пажња је посвећена набавци возила 
већег капзцитета. 


Број линија 

Дужина мреже Um] 

Возила способна 
за рал 

Пре&езени 

путници 

81 

826.7 

827 

316,954.901 


1972 - Уставна трансформациЈа ГСП-а 

Обављене су обимне припреме за прелазак 
на нову организациону структуру Предузећа 
и конституисање ООУР-а "као носиоца рада, 
стварања дохотка и његове расподеле", Зак- 
ључен је Самоуправни споразум о удру- 
живању 9 ООУР-а у Радну организацију 
Градског саобраћајног предузећа. Одлучено 
је да нове организационе промене ступе на 
снагу 1. јануара 1973. године. Отворена лин- 
ија 31А (Адмирала Гепрата - Церак), а тро- 
лејбуска линија 15 је постала аутобуска. 




















49 


Број линија 

Аужина мреже |ш| 

Бозила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

80 

849.6 

855 

326,541052 


1973 - У корак са ловећањем града 

Саобраћајна мрежа повећана је за 12,9 км. 
Отворена је аутобуска динија Зедени венац - 
Бежанијска коса (болница 1. Тролејбуска лин- 
ија 14 постала је аутобуска. Уложен је зна- 
чајан труд у праћењу ширења града. Пет 
аутобуских линија продужено је за 11,5 км. 
Због проширења насеља Котеж и повећаних 
потреба његових становника, аутобуси са ли- 
није 38А (Ботаничка башта - Котеж) почели 
су дз саобраћају до насеља, тако да су лин- 
ије 38 и 38А практично спојене у једну - 38. 


Број линија 

Дужина мреже Utol 

Бозила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

80 

862,5 

846 

326,543.052 


1974 - Типизација возног парка 

Возни парк је појачан за 60 нових возила. 
Значајно је напоменути да је учињен изузетан 
напор да се возни парк ООУР-а типизира. 
Нагло је порастао број путника. Уместо 321 
милион путника, колико је било предвиђено 
по Плану, превезено је преко 340 милиона. 


Број линија 

Дужина мреже [ш| 

Бозила способна 
за рад 

Пре&езени 

пугници 

81 

868,2 

906 

341,640.268 



50 


1975 - Увођење зонског тарифног система 

На почетку године уведене су нове линије: 
16Е (Зелени венац - Блок 45), 542 (Раковица 
- Петлово брдо), 23 (Карабурма - Баново 
брдо) и 47a (Ташмајдан - Миљаковац II). Код 
свих основних организација удруженог рада 
возни парк је знатно подмлађен. У месецу ју- 
ну ловећане су цене превоза. Истовремено је 
прихваћен нови зонски тарифни систем. Уво- 
ђењме претплатних карата превоз је постао 
мобилнији. Ова мера оцењена је као значајан 
корак у модернизацији саобраћаја у Бео- 
граду. Стимулативно је деловала код већег 
коришћења средстава јавног превоза, а дес- 
тимулативно у коришћењу индивидуалног npe- 
воза, што је била основна сврха. 


Број линија 

Дужина мреже 1 кмј 

Бозида епособна 
за рад 

Превезени 

путници 

83 

917,6 

995 

352,340.534 


1976 ■ Увођење минибуса у саобраћај 

У циљу рационалнијег коришћења превозних 
капацитета и пружања квалитетнијих услуга у 
саобрзћај су укључени минибуси. Стартовало 
се са 30 возила. Увођењем жутих трака и 
бољим регулисањем саобрзћаја повећана је 
комерцијална брзина возила. Преласком на 
нови систем наплзте, који омогућава нео- 






















































53 


граничен број путовања, повећана је фреквен- 
ција улазака и излазака путника. Број пре- 
везених путника no возилу у раду дневно је 
био већи за 43 путника, али квалитет превоза 
није нарушен. Нови систем допринео је 
измени у структури прихода. Наиме, Ару- 
штвеним договором на нивоу града онемо- 
гућено је радним организациама да својим 
радницима накнаду за превоз исплаћују у 
готовом новцу. Због тога је од априла месе- 
ца нагло повећан приход од претплатних, а 
смањен од лисних карата. Градско саобра- 
ћајно предузеће сада је имало 85 линија 
укупне дужине 954 км: 6 трамвајских (48,1 
км), I тролејбуска 16,6 км) и 78 аутобуских 
1899,9 км). Отворене су две нове линије: 20a 
(Студентски град - Учитељско насеље) дужи- 
не 6.9 км, и 18 (Браће Јерковић - Нови град) 
дужине 16 км. 


БрОЈ линија 

Дужина мреже 1 км 1 

Бозила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

85 

954,6 

1.063 

388,288.421 


1977 - Извршена набавка 170 аутобуса: 

60 "Мерцедес" 0317/К, 60 аутобуса ИК-5 
зглобних, 50 аутобуса ИК-4 соло. 

Завршена II фаза гаражно сервисног објекта 
на Мостару за смештај и одржавање 150 



54 


такси возила, са I фазом могућ смештај 300 
возила. 

Извршена полигонизација трамвајске мреже и 
замена тролног точка са пантографима, на- 
бавка силицијумских исправљача, трансфор- 
матора високонапонских прекидача, чиме је 
завршен већи део модернизације трамвајског 
саобраћаја. Испоручен већи део аутомата за 
поништавање карата.Отворене две нове лини- 
је: 37 (Раковица - Дунав станица); 106 
(Ботаничка башта - Јабучки рит). Спојене 
линије 38 и 39 у кову 43 (Котеж - Топчидер- 
ско брдо), линија 46 (Гл. железничка стан- 
ица - Кеј ослобођења) продужена до Црве- 
ног крста и фомирана нова линија 83. 


Број линија 

Дужина мреже [км! 

Возила способнз 
за рал 

Превезени 

путници 

91 

1.021,3 

1,059 

397.530.000 


1978 - Изграђена зграда РЈ Завода за 
истраживање и планирање развоја 

Отворене линије: 58 [Аунав станица - Нови 
Железник) 88 ( Баново брдо - Горњи град) 
Извршено продужење трамвајске линије 10 
до новоизграђене окретнице "Беко". 


БроЈ линија 

Дужина мреже [ш1 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

90 

1,073,1 

1.124 

405,686.000 

























1979 -Завршена изградња погона КосмаЈ 

Отворене линије: 30 (Калемегдан - Насеље 
"Медаковић"), 84 [Зелени венац -Галеника), 
53 (Зелени венац - Видиковац) и 74 (Кеј ос- 
лобођења - Бежанијско гробље) 

ГСБ добио наменска финансијска средства 
за финансирање ауто-ремонтне Ауто базе 
"Блок 66". Велики губици у ООУР-у "Такси”. 
Набављено 267 нових возила ООУР "Такси" а 
расходовано 322. 


Број линија 

Ауиина мреже 1 км| 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

91 

1.093 

1.125 

447,854.000 


1980 - Набављени трамваји ЧКД 

Отворене нове линије: 41 (Калемегдан - 
Бањица II), 65 (Северни булевар - Блок 37) 
и 72 [ Зелени венац - Блок 45). Набављено 9 
зглобних трамваја, 31 тролејбус, 52 аутобуса 
и 12 такси возила. Изграђена нова управна 
зграда. 


Број линија 

Дужина мреже [км] 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

91 

1.102 

1,167 

585,935.000 


1981 - Због штедње горива извршена "рестрик- 
ција” саобраћаја кроз скраћење линија 

Отворене нове тролејбуске линије 19 (Кале- 
мегдзн - Коњарник) и 21 (Калемегдан - Учи- 


тељско насеље), а укинута аутобуска линија 
20-А (Студентски трг - Учитељско насеље). 
Возни парк обновљен са 57 зглобних трам- 
ваја, 135 соло аутобуса и 100 зглобних 
аутобуса. У току су радови на изградњи 
аутобазе II фазе у "Блоку 66”. као и II фазе 
ауто базе "Земун" 


Број линија 

Дужина мреже [m] 

Возила способна 
за рал 

Превезени 

путници 

96 

1.125 

1.192 

586,048.000 


1982 - Увођење самодоприноса 

Одлуком о увођењу самодоприноса, ради 
задовођења заједничких интереса и потреба 
радних људи и грађана у области јавног 
градског саобраћаја опредељено је да се 
изгради низ објеката и инфраструктуре: из- 
градња тролејбуских линија 28 (Калемегдан - 
Чингријина), деонице (Коњарник - МедаковиЋ 
III), тролејбуске линије (Калемегдан - Бањица 
II), трамвајске пруге од Економског факулте- 
та преко старог Савског моста до Блока 45, 
трамвајске од Раковице до Кнежевца са ре- 
конструкцијом пруге од Господарске механе 
до Раковице, трамвајске пруге од Госпо- 
дарске механе до Бановог брда, деонице од 
Радио индустрије до Устаничке улице, затим 
од Новог гробља до Рузвелтове, од 





















Вождовца до Бањице, реконструкција трам- 
вајске пруге у Ул. Војводе Степе и изгрздња 
три исправњачке станице за снабдевање тра- 
мваја и тролејбуса електричном енергијом. 

Те године је започео нзјинтензивнији развој 
јавног превоза од постојања у историји ГСП- 
а. Реализација програма завршена је до 
краја 1986. године, сви објекти су ставњени 
у функцију осим једне исправљачке станице. 
Изграђено је: 28.09 'км тролејбуских деоница 
24,02 км нових двоколосечних трамвајских 
деоница и реконструисано је 7,73 км дво- 
колосечних трамвајских деоница. 


Број линија 

Дужина мреже |км| 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

107 

1.179,5 

1.303 

623,857.000 


1983 - Завршена тролејбуска деокица ка 
Звездари 

Пуштена у експлоатацију тролејбуска линија 
28 (Калемегдан - Чингријина), линија 29 (Ко- 
њарник - Медаковић Ш). 


БроЈ линија 

Дужина мреже lm) 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

109 

1.200,7 

1.300 

635,800.000 


1984 - Завршена трамвајска деоница од 
Раковице до Кнежевца 

Реконструисана пруга од Господарске 


механе до Раковице, трамвајска пруга од Но- 
вог гробља до Омладинског стадиона. 


БрО) линија 

Дужина мреже |км| 

Бозила способна 
за рад 

Пре&езени 

путници 

109 

1.253.1 

1.367 

704,056.000 


1985 - И даље се интензивно гради 

Завршена изградња тролејбуске линије 
(Калемегдан - Бањица II) и трамвајске пруге 
Економски факултет - Блок 45 (у дужини од 
8,7 км) и деонице Радиоиндустрија - Ус- 
таничка, као и две исправљачке станице ИС 
"Лондон” и ИС "Бањица”. 


Број линија 

Дужина мреже [m] 

Возила способнз 
за рал 

Прегезени 

путници 

122 

1.341,9 

1.347 

714,179.000 


1986 - Набављена нова возила 

Завршена реконструкција трамвајских деони- 
ца од Господарске механе до окретнице 
"Топчидер" до Раковице. затим трамвајска 
пруга од Господарске механе до Бановог 
брда |у дужини од 3,4 км), трамвајска пруга 
од Вождовца до Бањице, као и завршена 
реконструкција пруге у Ул. Војводе Степе. 

Из средстава самодоприноса реконстру- 
исане су улице Мије Ковачевића, део Кара- 
ђорђеве, приступни пут за сервисе на Ба- 
новом брду и нова девијација у Булевару 

















































Војволе Мишића, а уз средства ГСИЗ и Ул, 
Патријарха Димитрија, део Булевара револу- 
ције [од Радиоиндустрије до Устаничке!, 
Пожешка улица од нове окретнице до 
Хумарског факултета и Ул. Војводе Степе као 
и нови аутобуски терминзли Кнежевац, 
Баново брдо, Устаничка и Вождовац. Исте 
године набављено је 116 аутобуса "Санос", 
40 аутобуса ИК-160 и 161 и 15 аутобуса 
ИК-110. 


Број лин-ијз 

Дужина мреже [ км] 

Возила способна 
за рал 

Превезени 

путмици 

123 

1.371,6 

1.323 

727,635,000 


1987 - Продор трамваја у центар града 

Средствима самодоприноса и комуналног 
доприноса започета изградња трамвајске 
пруге у Ул. Генерал Жданова, извршена 
реконструкција пруге у Душановој улици. за- 
мена дотрајалих контактних водова на троле- 
јбуској деоници од Славије до Калемегдана, 
завршена изградња новог трамвајског депоа 
у Блоку 66. 

Набављено 227 аутобуса, 30 трамваја и 9 
специјалних возила. 


Број линија 

Дужша мреже UmJ 

Возила способна 
за рад 

Прееезени 

путници 

128 

1,419.6 

1.359 

740,969.000 


1988 - РеконструкциЈа трамвајских деоница 

Набављено 135 аутобуса 164 соло и 71 
зглобни). реконструисана трамвзјска пруга у 
Карађорђевој улици од Хотела "Бристол” до 
Доњоградског булевара и на деоници Пра- 
вни факултет - Вуков споменик. 


Број линија 

Дужина мреже Um] 

Возила способна 
за рал 

Превезени 

путници 

129 

1.428.2 

1.411 

779,193.000 


1989 - Губици у пословању 

Набављено 139 возила (12 тролејбуса а ос- 
тало аутобуси), а расходовано 144 возила. 
Изграђени терминуси Бањица II, Скојевска, 
Медаковиђ. Израђени велики губици у посло- 
вању, заустављено запошљавање. 


6poj лмнија 

Дужина мреже UmI 

Возила способна 
за рал 

Превезени 

путници 

130 

1.486,2 

1,382 

783,105.000 


1990 - Скупштина града Београда као осни- 
вач предузећа 

Нови услови - организовање комуналне при- 
вреде врши Скупштина Београда, као оснивач 
и ГСП постаје јавно предузеће. У другој по- 
ловини године ГСП је престао да финансира 
инвестиције из сопствених срелстава. Током 
године углавном је рађена инвестиционо-те- 
хничка документација и завршетак раније 



















































66 


започетих инвестиционих улагања. Набављено 
197 возила (10 трамваја, 18 тролејбуса и 
169 зутобуса), а расходовано 200 возила. 
Уместо преструктуирања система ЈГС-а у 
корист јачања улоге трамваја и тролејбуса, 
задржана је тенденција пренаглзшене улоге 
аутобуског подсистема, чиме је и он сам 
доведен у питање јер се налази на граници 
ззсићења. 


Број лкнија 

Аужина мреже (км| 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

129 

1.482,2 

Т .380 

768.679.000 


1991 - Превелика социјализациЈа превоза 

Инвестициона улагања сведена на минимум, 
нагомилани а нерешени губици у пословању, 
неблаговремена и неадекватна политика цене 
превоза и превелика социјализација превоза 
доводи до катастрофалног економско- 
финансијског стања. Набављено 73 возила, 
расходовано 70 возила. 


Бро) линија 

Лужина мреже (хм| 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

129 

1.556 

1.385 

586,7620.00 


Мај 1992 - Уведене су санкције нашој земљи 

150.000 избеглица у Београду, инфлација 
[раст цена на мало) 19810 %, инвестициона 
улагања минимална у набавку делова. компо- 



ненти и агрегата у постојећи возни парк. 
Набављено 46 возила од чега 10 тролејбуса 
а расходовано 69 возила. Ова година је 
карактеристична као почетак стагнације 
Градског саобраћајног предузећа. 


Број линија 

Дужима мреже Um| 

Возила споообна 
за рад 

Превезени 

путници 

131 

1.512 

1.382 

586.762.000 


1993 - Пад возног парка 

Хиперинфлаторни раст цена, висок дис- 
паритет између цене превоза и основних 
улазних трошкова, нафте, електричне енерги- 
је, ауто гума. Због немогућности континуал- 
ног техничког одржавања возног парка. број 
возила у раду је варирао до 400 - 800, 
просечно 630 возила у раду. 


Број линија | 

Дужина мреже lm\ 

Возила способнз 
за рад 

Прееезени 

путници 

115 

1.461 

1.351 

639,111.000 


1994 - Све више се пешачи 

Престала су улагања у даљи развој функци- 
је што резултира даљим смањењем инвен- 
тарског броја возила. И даље 630 возила 
просечно дневно у раду, ситуација је као 
1975. године, а Београд на ужем подружју 
(10 градских општина) има 1,5 милион 
становника. 























Број линија 

Дужина мреже Um) 

Возила способна 
за рад 

Превезенн 

путници 

119 

1.472 

1.312 

826,623,000 


1995 - Нешто је више технички исправних 
возила 

Инвентарски број возила и даље пада. 
Нарочито брзо пропадају аутобуси, због 
преоптерећености возила путницима и интен- 
зивног рада смањеног броја технички 
исправних возила. Број возилз у раду се 
незнатно повећао. 


Број линија 

Дужнна мреже 1ш) 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

123 

1501.3 

1295 

855613.000 


1996 - Стагнација се наставља, све су веће 
гужве у превозу 

У односу на претходну годину 84 возила 
мање у возном парку. Све су чешћи откази 
возила. Набављено је 33 нових аутобуса 
марке ИКАРБУС. Крајем године започета је 
реконструкција трамвајских пруга у Булевару 
револуције (од Цветкове пијаце до Ради- 
оиндустријеј и у Рузвелтовој (на делу од 
Жагубице до Новог гробља) 


Број линија 

Дужина мреже \ш\ 

Возила способна 
за рал 

Превезени 

путници 

124 

1.483,3 

1.211 

860.593,000 



70 


1997- Изгорела је тролејбуска гаража 
l ДОРЋОЛ) 

У пожару који је избио маја 1997. у пот- 
пуности је изгорео тролејбуски депо 
(Дорћол!, чиме је настала огромна матери- 
јална штета. Одмах су отпочели припремни 
радови и израда техничке документације за 
пројекат новог тролејбуског депоа. Наба- 
вљено је још 37 нових аутобуса марке ИКАР- 
БУС и ! трамвај марке 1КД. Добијено је 8 
соло аутобуса као донација града Берлина. 
Извшена је реконструкција трамвајске пруге у 
улици Јурија Гагарина и Рузвелтовој улици. 
Успостављен превоз за особе сз смањеном 
способношћу кретања са три комби возила. 


Bpoj ЛИНИЈЗ 

Дужина мреже (ш) 

Возила способна 
за рал 

Превезени 

пугници 

125 

тт 

1.194 

853,486.000 


1998 - Почетак рада приватних превозника 

Ову годину обележило је уводеђе приватних 
превозника у систем ЈГПП-а, као директна 
конкуренција ГСП-у. У таквим условима као 
и због све мањих финансијских средстава за 
пословање, ГСП бележи пад нивоа транс- 
портне услуге. У односу на предходну год- 
ину ред вожње мзњи је за око 100 возила 
и просежно је у раду 633 возила. 


























Искључења возида све су учесталија као и 
недостатак резервних делова и горива. На- 
бављено је 20 нових трамваја КТ-4 и 43 ауто- 
буса марке ИКАРБУС чиме је овако тешка си- 
туација само делимично ублажена. 

Престао је да важи јединствени тарифни сис- 
тем. Прешло се на наплату карата у возили- 
ма од стране кондуктера, 


Број линф 

Дужина мреже UmI 

Возила способна 
за рад 

Пре&езени 

путници 

122 

1.2478 

1.178 

807,237.000 


1999 - Агресија снага НАТО на Југославију 

Након агресије НАТО земаља на Југославију 
24.3.1999. године ГСП [Београд] је прешао 
на рад у ратним условима, што је значило 
укидање или скраћење великог броја линија, 
тако да се прешло на опслуживање по главн- 
им саобраћајним коридорима. У тим услови- 
ма сви запослени изказали су велико no- 
жртвовање и одговорност и тако допринели 
успешном функционисању града у време 
агресије. 

У периоду након агресије поново су успо- 
стављене скоро све линије које су у време 
рата биле укинуте или скраћене, али је проб- 
лем недостатка возила у саобраћају и даље 
остао присутан. Набављено је 33 аутобуса и 


2 тролејбуса марке ЗИУ. 

Најзначајнији резултат у овој години пред- 
стављало је пуштање у рад новог троле- 
јбуског депоа 1ДОРША1, изграђеног по нај- 
савременијим технолошким решењима, наме- 
њеног за смештај и одржавање 135 троле- 
јбуса. 


Број линија 

Дужина мреже [км] 

Бозила способна 
за рад 

Преаезени 

путници 

103 

1.308.4 

1.142 

505.542.000 


2000 - Стигла су возила из донација 

Неповољна ситуација у погледу редовног од- 
вијања саобраћаја настављена је и у овој 
години. 

Застарео возни парк са просечном старости 
возила преко 10 година, ниска техничка ис- 
правност возила, хронични недостатак рез- 
ервних делова, честе редукције саобраћаја 
због недостатка горива, велика флуктуација 
запослених су само део проблема који су 
довели до уводђења ванредних мера од 
стране Републичке Владе. Први кораци у ре- 
витализацији ГСП [ Београл] начињени су 
одмах после уводђења ванредних мера ку- 
пвином 15 тролејбуса и потписивањем угов- 
ора о набавци нових аутобуса са фабриком 
ИКАРБУС. 


















































Суштинске промене десиле су се после окто- 
барских дешавања када је нова градска 
влада као приоритет определила ревитал- 
изацију ГСП {БеоградI, као носиоца система 
јавног превоза у Београду. Циљ који је 
постављен пред руководство предузећа као и 
све запослене је да се достигне ниво рада 
предузеће са почетка деведесетих. До краја 
године вршен је већи број линија на своје 
трасе. 

Пристигао је 61 аутобус из ИКАРБУСА а зах- 
ваљујући Владама страних држава (Нешка 
Република, Аустрија, Грчка, Немачка, Сло- 
венија, Италија I стигао је 71 аутобус као 
донација. Расходовано је 239 аутобуса и 9 
тролејбуса. 


Број линија 

Дужшт мреже [m] 

Бсшла способна 
за рад 

Превезени 

путници 

115 

1.364.1 

1.062 

363,140.000 


2001 - Година значајких радних резултата 

У овој години направљени су значајни 
кораци у постепеном повећању броја возила 


у саобраћају и одржавању задатог реда 
вожње. Просечно је у раду 527 возила са 
сталном тенденцијом пораста. 

Набављен је 131 нов аутобус из ИКАРБУСА. 
27 аутобуса добијена су као донација Влада 
страних држава као и 12 трамваја са 21 
трамвајском приколицом, поклон владе Швај- 
царске. Београђзне су по први пут почела да 
превозе два зглобна тролејбуса марке ТРО- 
ЛЗА. У истом периоду расходован је 135 
аутобус, 14 тролејбуса и 1 трамвај, чиме је 
побољшана старосна структурз и техничка 
исправност 803ног парка. 

Остварена је сарадња са Европском банком 
за развој, после чега се приступило припре- 
ми тендерске документације за добијање 
кредита за набавку нових возила. опреме и 
алата. Такође Влада Јапана показала је спре- 
мност за донацију нових аутобуса Београду. 


Број линија 

Дужина мреже 1км] 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

118 

1.439,1 

1.086 

404.122,000 












































гсп 

ДАНАС 


ГРАДСКО САОБРАЋАЈНО ПРЕДУЗЕЋЕ - ДАНАС 
ГРАДСКО САОБРАЋАЈНО ПРЕДУЗЕЋЕ - СУТРА 










Тренд побољшања превоза настављен је и 
током ове године, чиме се остварују зацр- 
тани циљеви достизања нивоа квалитета пре- 
воза са почетка деведесетих година. 
Подсетимо се да је у периоду од 1991. го- 
дине до 2000. године изостало значајније 
улагање у возни парк и инфраструктуру, тако 
да се у последње две године интензивно ра- 
ди на превазилажењу тог проблема, што је 
предуслов за квалитетно обављања функције 
јавног превоза. 

Одобрен је кредит од стране Европске банке 
у износу од 20 милиона еура, за куповину 
111 аутобуса. реконструкцију дела трамва- 
јске мреже као и набавку опреме и уређења 
погона КАРАБУРМА и КОСМАЈ, чија је реал- 
изација у току. 

Влада Јапана је одобрила бесповратниу фи- 
нансијску помоћ за куповину 93 аутобуса, 
који треба дз стигну почетком наредне го- 
дине. У току је модернизација 30 трамваја у 
фабрици ГОША. 

Поново се уводи полуаутоматски систем на- 
плате путем аутомата за поништавање карата. 
Од Т.септембра у саобрзћају је 728 возила 
са даљом тенденциЈом пораста. 


ОРГАНИЗАЦИЈА ПРЕАУЗЕЋА 

ГСП “БЕОГРАД", данас је организован у б 

саобраћајних погона, и то: 

ЦЕНТРАЛА - гаражно-сервисни објекти за 
трамваје који се налазе на локацијама. Дор- 
ћола и Новог Београда; 

ДОРЋОЛ - гаражно-сервисни објекат за тро- 
лејбусе; 

КАРАБУРМА, КОСМАЈ, НОВИ БЕОГРАД и ЗЕ- 

МУН гаражно-сервисни објекти за аутобусе. 
У оквиру сваког погона постоји Сектор одр- 
жавања и Сектор саобрађаја. 

Директно у функцији саобраћајних погона су 
РЈ САОБРАЋАЈНА ОПЕРАТИВА, задужена за 
управљање и контролу саобраћаја и путника, 
У погону ЦЕНТРАЛНИ РЕМОНТ врше се генер- 
алне оправке возила, склопова и агрегата. У 
пожару који се догодио 24. августа изго- 
рела је каросеријска радионицз , 

ПОГОН ЗА ОДРЖАВАЊЕ ОБЈЕКАТА задужен је 
за одржавање трамвајских пруга, контактне 
мреже, обезбеђује рад и одржавање испра- 
вљачких станица, као и транспорт неис- 
правних возила на трасама. 



























47 


1969 - Аутобуси уместо тролеЈбуса 

Аонета одлука о укидању тролејбуса, и 
њихове замене аутобусима. 

У току године тролејбуси на линијама 13 и 
16 замењени су аутобусима. Отворене су две 
нове аутобуске линије 309 I Вуков споменик - 
Калуђерица) дужине 10,7 км и 531 !Баново 
брдо - РушаЈ од 7,3 км. Набављена су још 
93 аутобуса 130 ФАП-а, 61 ТАМ и 2 МАН- 
а). Захваљујући свему овоме, и поред сталног 
ширења територије Београда и пораста 
броја становника, колектив Градског сао- 
браћајног предузећа успева да задовољи 
нарастање превозних потреба становника. 


Број линија 

Лужина мреже |км| 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

75 

742,1 

735 

315,147.604 


1970 ■ Велика предноа аутобуса 

Дошло је до крупних промена у возном 
парку. Набављена су 144 нова возила, док је 
76 расходовано. Купљено је 139 аутобуса и 
5 трамваја 11 моторна кола и 4 приколице). 
Нова возила омогућила су редовније оба- 
вљање возних редова. Отворена је нова ауто- 
буска линијз 17 (Шумице - Земун - Горњи 
град). Аиније 23 и 16 спојене су у аутобуску 
линију 16 (Карабурма - Нови Београд). 



48 


Продужене су аутобуске линије 27в (Трг 
Републике - Вишњица), 27г 1 Трг Републике - 
Миријево), 611 ( Земун - Добановци), 306 
(Вуков споменик - Аештане) и 12a (Зелени 
венац - Нови Београд - Сервис). 


Број линија 

Дужина мреже ! км) 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

74 

769,2 

806 

326,678.683 


1971 - Отворен је значајан гаражно-сервис- 
ни објекат на Карабурми. 

Посебна пажња ]е посвећена набавци возила 
већег капацитета. 


БрОЈ линија 

Дужина мреже [км] 

Возила способна 
за рад 

Превезени 

путници 

81 

826,7 

827 

316,954.901 


1972 - Уставна трансформација ГСП-а 

Обављене су обимне припреме за прелазак 
на нову организациону структуру Прелузећа 
и конституисање ООУР-а "као носиоца рада, 
стварања дохотка и његове расподеле". Зак- 
ључен је Самоуправни споразум о удру- 
живању 9 ООУР-а у Радну организацију 
Градског саобраћајног предузећа. Одлучено 
је да нове организационе промене ступе на 
снагу 1. јануара 1973. године. Отворена лин- 
ија 31А (Адмирала Гепрата - Церак), а тро- 
лејбуска линија 15 је постала аутобуска. 




















ГСП у С 80 М саставу има и радну јединицу за 
обављање научно-истраживачких и развојних 
послова ЗАБОА ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ И ПЛА- 
НИРАЊЕ РАЗВОЈА. радну јединицу за обавља- 
ње економско-финансијских, правних и кад- 
ровских послова ЗАЈЕАНИЧКИ ПОСЛОВИ и 
радну јединицу која обезбеђује исхрану, сме- 
штај и одмор радника ДРУШТВЕНИ СТАНДАРД. 

Поред објеката у којима су смештеие орга- 
низационе целине, инфраструктуру ГСП-а чи- 
не следећи објекти: 

* 50.123 метра трамвајских колосека, 

’ 28.330 метара тролејбуске и 50.123 метара 
трамвајске контактне мреже коју држе 4.285 
стубова контактне мреже, 

* 30 каблова 110 KWj за напајање исправ- 
љачких станица укупне дужине 32.390 метара, 

* 100 фидерских каблова (1 KWI од исправ- 
љачких станица до контактне мреже укупне 
дужине 75.573 метра, 

' 21 исправљачка станица за напајање трам- 
вајске и тролејбуске мреже, 

' 56 отправничких објеката, 

' 2.169 станица и стајалишта од којих је око 
290 опремљено надстрешницама. 


ОСНОВНИ ПОКАЗАТЕЉИ РАДА 1 

Ланас, Градско саобраћајно предузеће рас- 
полаже са 1.064 возила у инвентару, што је 
у односу на 1991. годину мање за око 23%. 

Просечна старост возног парка износи 10,2 
године, а по видовима превоза: 

- 228 трамваја, просечне старости 18,5 година; 

- 21 трамвајска приколица; 

- 112 тролејбуса, просечне старости 13,9 
година; 

- 724 аутобуса просечне старости 7,1 годи 
на, од чега: 

- 305 аутобуса стандардне дужине и 

- 419 зглобних аутобуса. 

Трамваји су типа ЧКД КТ-4 и ДИВАГ. Тро- 
лејбуси су руске производње ЗИ/9 са две 
снаге мотора 120 и 150 kWh. а два зглоб- 
на тролејбуса марке ТРОЛЗА. 

Аутобуси су различитих марки и типова: 
ИКАРБУС (101, 103, 111, 161, 201, 202,203), 
МЕРЦЕДЕС, САНОС , МАН , КАРОСА, ФАП. 

I Подаци иа септембра 2002. 









87 


Јавни превоз путника организован је на 124 
линије, и то: 11 трамвајских, 8 тролејбуских 
и 105 аутобуске. 

Осим редовног дневног саобрађаја Г01 
БЕОГРАД обавља и ноћни превоз путника у 
периоду од 00.00 до 04.00 часа, на 23 лин- 
ије са 46 возила. Поред тога ГСП обавља 
превоз на 4 линије за превоз школске деце, 
2 линије за децу оштећеног вида и 2 линије 
за превоз ретардиране деце. Са 3 комби 
возила обавља се и превоз особа са сма- 
њеном способношћу кретања. 

Дужина укупне мреже линија износи 1480 км 
и то 827,4 км градских и 652,6 км градско- 
приградских од чега су 122,1 км трамвајске, 


БРОЈ ВОЗИАА У ИНВЕНТАРУ 



1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 199S 1999 2000 2001 2002 



88 


61,2 км тролејбуске и 1296,7 км аутобуске. 

Планирани број од 728 возилз се остварује 
радним даном у периодима вршних опте- 
рећења. 

Радним даном возилима ГСП-а превезе се 
око 1.7 милиона путника. 

Просечна експлоатациона брзина возила 
износи 19,1 км/х. 

Коефицијент техничке исправности возног 
парка износи 0,70. 


Укупно је запослено 6 547 радника. 



1^0 t9&1 tSSE «0А ТШ t«6 1997 1906 1999 2000 2001 2009 


















































ГСП СУТРА 


Према важећем планском локументу вишег реда 
I Измене и допуне ГУП-а до 2000. године), као 
и нови Генералним урбанистичким планом Бео* 
града, чија је израда у току, Градско саобра- 
ћајно предузеће је конципирало свој дугорочни 
развој. Основне смернице полазе од претпо- 
ставке да будући носилац јавног превоза у Бео- 
граду буде ЛАКИ ШИНСКИ СИС1ЕМ, што даје 
могућност унапређења и модернизације посто- 
јећег трамвајског система. На њега би се осла- 
њали аутобуски и тролејбуски, видови превоза, 
који би имали напојно-дистрибутивну улогу. 

У протеклих десет година. као последица 
ратног окружења.опадања животног стандарда, 
великог прилива избеглог становништва. нере- 
шеног питања политике финансирања, утицали 
су на опадање материјалне основе предузећа, 
погоршања услова рада и технологије одр- 
жавања и потпуног престанка реализације пла- 
нираних циљева развоја. 

У годинама које су пред нама, и надамо се 
много повољнијим друштвено-економским окол- 
ностима. стичу се услови за наставак реали- 
зације зацртаних циљева развоја. 


У том смислу руководство Скупштине града и 
Предузећа је поставило циљ, да кроз нову по- 
литику пословања и инвестиционе програме, у 
најкраћем могућем року изврши консолидацију 
предузећа, ревитализацију возног парка на ниво 
из 1991. године и тиме створи услове за даљи 
развој, који је зацртан планским документима. 

Ефекти рационалнијег пословања су већ 
видљиви, а интензивно се ради и на реализацији 
низа краткорочних интервентних мера за по- 
већање прихода као што су: реафирмација 
аутомата за поништавање карата, нова органи- 
зација продаје карата, контрола путника. нови 
асортиман претплатних карата, и низ других 
мера на маркентишкој и комерцијалној основи. 

На инвестиционом плану поред реконструкција 
гаражно сервисних објеката погона КАРАБУРМА 
И КОСМАЈ, трамвајских колосека, контактне 
мреже у плану је и реконструкција погона 
РЕМОНТ. 

Реализацијом ових планова и мера стварају се 
претпоставке за даљи развој функције превоза 
путника у Београду према конципираном 
дугорочном програму. 






















































ФОТОГРАФИЈЕ 


1-4. ПРВИ ОКТОБАР 1892 - НА СВЕЧАН НАЧИН ПУШТЕН ЈЕ У СОБРАПАЈ ПРВИ ТРАМВАЈ СА КОЊСКОМ ВУчОМ 

5. СТАРИ БЕОГРАА - КАФАНА АЛБАНИЈА 

6. 1902 - СТАРИ ТРАМВАЈ 

7. 1902 - СТАРИ ТРАМВАЈ ИСПРЕД МУЗЕЈА У ГРАДЊИ 

8. 1904 - ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈА 

9. СТАРИ ТРАМВАЈ КОД КНЕЖЕВОГ СПОМЕНИКА 

10. ОСОБЉЕ “БЕОГРАДСКЕ ВАРОШКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ" 

11. ТРАМВАЈСКИ ДЕПО 

12. ТРАМВАЈ НА ТЕРАЗИЈАМА. Жеиа са шшобраном зауставља трамвај I трамеај се заустааљао гле су пугници желели 

13. ПОСТАВЉАЊЕ СИЈАЛИЦА 

14. СТАРИ ТРАМВАЈ 

15. ТРАМВАЈСКИ САОБРАћАЈ ИСПРЕД НАРОДНОГ МУЗЕЈА 

16. ПУШТАШЕ У САОБРАТАЈ ТРАМВАЈА БР. 14 ЗА ЗЕМУН - ПРИЗРЕНСКА УЛИЦА ИСПРЕД ХОТЕЛА “БАЛКАН' 

17. БЕОГРАД ИЗМЕђУ ДВА РАТА - ТЕРАЗИЈЕ 

18. СТАРИ БЕОГРАД 

19. ТРАМВАЈ БР. 6 ИСПРЕД “УРОШЕВЕ ПИВНИЦЕ" 

20. СТАРИ ТРАМВАЈ 

21. СВЕЧАНО ПУШТАЊЕ У САОБРАТАЈ ЛИНИЈЕ 1А, САВИНАЦ-ПРИШТИНСКА 

22. 1927, ИЗГЛЕД ДАНАШЊЕГ СТУДЕНТСКОГ ТРГА ГДЕ СЕ НАЛАЗИЛА “ВЕЛИКА ПИЈАЦА” 

23. 1927, ПРВИ АУТОБУС 

24. 1925, ПОКУШАЈ УВОђЕЊА АУТОБУСКОГ САОБРАЛАЈА - АУТОБУС НА ПОЧЕТНОЈ СТАНИЦИ ЛИНИЈЕ СЛАВИЈА-АВАЛА 

25. 1932, OTBOPEHA РЕДОВНА АУТОБУСКА ЛИНИЈА КНЕЖЕВ СПОМЕНИК-ДЕДИЊЕ 
26-28. РАТНА РАЗАРАЊА 

29. 6ЕОГРАД 1945 
30-31. 6ЕОГРАД 1945 

32. 1947, 22.ЈУНА - ОТВОРЕНА ЈЕ РЕДОВНА ТРОЛЕЈБУСКА ЛИНИЈА КАЛЕМЕГДАН-СЛАВИЈА 

33. 1949, ПРВА НАБАВКА ИЗ ИНОСТРАНСТБА - “МИАС"-БЕЛГИЈА 

34. 1953, TPAMBAI *ПЦЦ" (БЕЛГИЈА) 

35. 1953, ТРАМВАЈ У ГАРАЖИ 

36. 1955, ИСТОВАР ТРАМВАЈА “БРЕДА" 

37. 1948, ПРОШИРЕЊЕ ТРОЛЕЈБУСКОГ САОБРАТАЈА 

38. 1954, ПРОШИРЕНИ ВОЗНИ ПАРК 

39. 1956, ПРВИ ТРАМВАЈ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОДЊЕ ТОША" 

40. АУТОБУС “АЛФА РОМЕО" 

41. 1961, АУТОБУС МАРКЕ “ЛВМНД"-ЕНГЛЕСКА 

42. ФОРМИРАНА ТАКСИ СЛУЖ6А 

43. 1961, 160 АУТОБУСА МАРКЕ “ЛЕЈЛАНД" 

44. 1966, ТРАМВАЈ "ПЦЦ" 

45. ТАКСИ ВОЗИЛО 

46. 1970, СЛАВИЈА 

47. 1968, 'ЈУГО ЛЕЈЛАНД" 

48. 1971, ГАРАЖНО-СЕР8ИСНИ ОБЈЕКАТ НА КАРАБУРМИ 

49. 1976, МИНИБУС МАРКЕ "МЕРЦЕДЕС" 

50. 1975, АУТОМАТ ЗА ПОНИШТА6АЊЕ КАРАТА У ВОЗИЛУ 

51. ТРАМВАЈИ ИСПРЕД У ГАРАЖИ ДОЊЕГ ДЕПОА 1КРУГ ГСП-А, "ДОРћОЛ"! 

52. ТИПИЗАЦИЈА ВОЗНОГ ПАРКА 

53. МОАЕРНО УРАТјЕНА АУТОБУСКА И ТРАМВАЈСКА СТАНИЦА НА ПЕТЉИ КОД АУТОКОМАНДЕ 

54. 1972. СВЕЧАНО ОТ6АРАЊЕ ТРАМВАЈСКЕ ПРУГЕ ЗА БЛОК 45 

55. ПОСТАВЉАЊЕ ШИНА - ГЕНЕРАЛ ЖДАНОВА 
56-57. 1970-1980, БЕОГРАД 

58. МОСТАРСКА ПЕТЉА • ТРАМ8АЈСКИ САОБРАЋАЈ 

59. 1982. ИЗГРАДЊА ВИЈАДУКТА НА ТРАМВАЈСКОЈ ПРУЗИ ЗА БАНОВО БРДО 

60. 1982. БЕОГРАД 

61. 1986. БЕОГРАД 

62. НОВИ РАМВАЈСКИ ДЕПО "САВА" 

63. 1989, НОВИ БЕОГРАД 

64. ТРАМВАЈ НА НСШМ БЕОГРАДУ 

65. РЕМОНТ АУТОБУСА 

66. 1994. ТРГ РЕПУБЛИКЕ 

67-68. 1993, КРИЗА 

69. 1997, РЕКОНСТРУКЦИЈА ПРУГЕ “ЈУРИЈА ГАГАРИНА" 

70. 1998, НАБА6КА НОВИХ "ЧКД" ТРАМВАЈА 

71. 1999, ПОСЛЕДИЦЕ АГРЕСИЈЕ "НАТО" 

72. 1999. ЗАСТАРЕО ВОЗНИ ПАРК 

73. 2000, ДОНАЦИЈА НЕМАЧКЕ БЛАДЕ - АУТОБУСИ МАРКЕ “МЕРЦЕДЕС" 

74. 2000, ДОНАЦИЈА ЧЕШКЕ ВЛАДЕ - АУТОБУСИ МАРКЕ “КАРОСА" 

75. 2000, ДОНАЦИЈА ИЗ СЛОВЕНИЈЕ - АУТОБУСИ МАРКЕ "САНОС" 

76. 2000, ДОНАЦИЈА ИЗ ГРЧКЕ • АУТОБУСИ МАРКЕ “ИКАРУС" 

77. 2000, ДОНАЦИЈА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ • ТРАМВАЈИ "ДИВАГ* 

78. 2000, ДОНАЦИЈА ИЗ АУСТРИЈЕ - АУТОБУСИ МАРКЕ "МАН" 

79. 2000, ИСТОВАР ТРОЛЕЈБУСА "ЗИУЈ9" 

80. 2000, ДОНАЦИЈА ИЗ ИТАЛИЈЕ • АУТОБУСИ МАРКЕ "ФИАТ" 

81. 2000, ВОЗИЛА КУПЉЕНА ОД 'СКУПШТИНЕ ГРАДА” - АУТОБУСИ МАРКЕ "ФАП" 

82. БЕОГРАД ДАНАС, ТРГ РЕПУБЛИКЕ 

83. САВРЕМЕНИ НИСКОПОДНИ АУТОБУС “МЕРЦЕДЕС" 

84. САОБРАЋАЈНИ ПОГОН КАРАБУРМА 

85. НОВИ АУТОБУС МАРКЕ “ФАП" 

86. НОВИ АУТОБУС МАРКЕ “ИКАРУС” 

87. НОВИ ЗГЛОБНИ ТРОЛЕЈБУС “ТРОЛЗА" 

88. МОДЕРАН ТРАМВАЈ “ЧКД" 


ИЗМВАЧ 
ГСП м Београд" 

ТВССТ 

Емилија Богланоеић 
Јован Симоновић 
Слободан Мишановић 

ФОТОГРАФИЈЕ 
ФОТО ДОКУМЕНТАЦИЈА ГСП 
Араган Ђурић 
Душан Анђелковић 

ДИЗАЈН 
Милека Аазаревић 
ГРАФИКА НАСЛОВА 
Раломир Буковић 
КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 
Иван Боглано&ић 

ШТАМПА 

“СКЕНЕР СТУДИО; Београл 
Заплањска 86 

ТИРАЖ 

1,000 


6ШГРАЛ 2002.