Skip to main content

Full text of "BEOGRAD Fotomonografija Turisticka Stampa 1969"

See other formats
















BEOGRAD 


UVODNI TEKST 
MILORAD PANIĆ - SUREP 


PRIREDILI: 

SVETISLAV MANDIĆ 
PETAR MARJANOVIĆ 
NIKO MILOŠEVIĆ 


ZA IZDAVAČA: 
JELENKO BUČEVAC 


IZDAVAČ: 

N0 VINS KO-IZD A V AČKO 
I ŠTAMPARSKO PREDUZEĆE 
»TURISTIČKA ŠTAMPA«, 
BEOGRAD, 

KNEZ-MIHAILOVA 21. 
























































Novo lice starog dela Beograda: Trg Marksa i Engelsa 
(sa Domom sindikata u sredini), levo su Terazije, a u 
pozadini Trg Republike. 


















DOBRO DOŠLI U BEOGRAD 


Jj^^etko koje sredstvo odražava tako verno 
mnogobrojne promene u materijalnom i društvenom 
razvoju jedne sredine kao što to čini fotografija. Beo- 
grad, koji je tako brzo menjao svoj lik, bio je zahvalan 
objekt za profesionalne fotoreportere, umetničke foto- 
grafe i fotoamatere. Često je fotografija nekog dela 
Beograda, neke njegove ulice, trga ili kuće za veoma 
kratko vreme gubila svoju aktuelnost i postajala arhiv- 
ski dokument. Autori ove fotomonografije, na primer, 
nisu mogli upotrebiti fotos Terazija koji je snimljen 
pre tri godine, jer više nije bio veran odraz stvarnosti, 
s obzirom da su u međuvremenu na ovome mestu izni- 
kli novi objekti podzemnih pešačkih prolaza. Ljudi 
koji se profesionalno bave fotografijom tvrde da poz- 
nata panorama Novog Beograda sa Kalemegdana, sa 
spomenikom Pobednika u prvom planu, koja inače 
predstavlja simbol grada — mora svake godine ponovo 
da se snima, jer u pozadini stalno niču novi objekti. 



Ovakvih primera ima mnogo i oni na najupečatljiviji 
način pokazuju kako se Beograd iz dana u dan menja. 

Proslava dvadesetpetogodišnjice oslobo- 
đenja Beograda, povodom koje izlazi ova reprezenta- 
tivna publikacija, izvanredna je prilika da se i na ovaj 
način pokaže kakav je ogroman skok učinio naš grad. 
Od mnogobrojnih uspeba u materijalnom razvoju gra- 
da za hroničare, koji ovaj razvitak prate objektivom 
kamere, svakako je najdnteresantniji uspeh u stambe- 
noj izgradnji. Za ovih dvadeset i pet godina izgrađeno 
je sto hiljada stanova, upravo onoliko koliko ih je Beo- 
grad ukupno imao pred drugi svetski rat. Više je nego 
sigurno da su nove stambene zgrade i nova naselja 
najviše doprinela da Beograd promeni svoj lik. Među- 
tim, na izmenu slike Beograda za poslednju četvrt veka 
značajno su doprineli mnogobrojni privredni objekti, 
nove škole, domovi zdravlja i bolnice, nove ulice i 
trgovi. 


6 



Izdanje ove fotomonografije, sa fotogra- 
fijama iz života Beograda, za mnogobrojne strane i do- 
maće turiste koji su boravili u našem gradu, predsta- 
vljaće vrednu uspomenu, a za one koji tek nameravaju 
da ga posete ona će delovati kao poziv da se vide mno- 
gobrojni istorijski i kultumi spomenići Beograda, da 
se doživi ambijent i upoznaju njegovi ljudi. Za nas koji 
stalno živimo ovde ova publikacija je u pravom smislu 
dokument o razvoju i uspesima koje je postigao Beo- 
grad u svim oblastima života. 

Naravno, fotomonografija, ma koliko zna- 
čajna kao dokument, ne može u punom smislu da pri- 
kaže svu mnogostrukost i bogatstvo dmštvenog i mate- 
rijalnog razvitka grada. Ali to i nije ambicija ove 
knjige. Njen cilj je da na originalan način pruži moguć- 
nost čitaocima da se upoznaju sa današnjim Beogra- 
dom. A upoznati Beograd — znači zavoleti ga. 

BRANKO PEŠIĆ 
Predsednik Skupštine grada 





hhlft 




GRAD SUDBINE FENIKSA 


GRADOVI, KAO I LJUDI, imaju svoje karaktere 
i fizionomije. Sećanje i na najpoznatije među njima 
— na Pariz, Madrid, Atinu na primer — ne izaziva nam 
pred oči prvenstveno trgove i ulice; urbanistički oblici 
dolaze naknadno, da dopune predstave bučnosti života, 
barikada, jedinstvenih spomenika, da dodaju oštrinu 
određenog profila, mekotu senki i nijansi. Jer u čove- 

































kovo pamćenje uležu, kao monumentalno obrađeni 
blokovi, samo osnovni elementi; sitno i prolazno u nje- 
mu se ne zadržava. 

Beograd? Kako se on ocrtava u nizu imena što 
su ulegla u našu civilizaciju? Turci su ga zvali Ku- 
ćom svetih ratova (Darul-el-džihad), Evropa Kapijom 
Istoka i Prvim bedemom hrišćanstva (Antemurale 
Cristianitatis), a narod koji ga je hranio svojim hle- 
bom i svojom krvlju — Belim Gradom, od davnine. 
U tim imenima, više od njihove slikovitosti, sadržan je 
i stvarni odnos interesa prema ovoj starini polegloj 
po stavama dveju moćnih reka. Prorokov zeleni barjak 
sa najviše tvrđavske kule vekovima je nastojao da po- 
leti širinama Panonske nizije sve do Beča, pa i dalje, 
vodeći pravoveme na đaure; Zapad, žedan basnoslov- 
nih izvora Istoka i gorljivošću jedine i isključive apo- 
stolske crkve, smatrao je dugo da svetlost njegove 
istine ima samo jedan put i da on vodi baš kroz ove 
dveri; a ratari i ! stočari i s jedne i s dmge obale Save 
i Dunava, jedmstveni u svom imenu i svojim običa- 
jima, u tim zidinama i kućama što su im se belasale 



Od najstarijeg Beograda osta- 
lo је vrlo malo. Ali se vrlo 
često, na radilištima u centru 
grada, naiđe na ostatke starih 
naselja. Nedavno je u blizini 
Kalemegdana, u Studentskom 
parku, otkopan deo zgrada za 
stanovanje koje su podignute 
u vreme Rimljana. To su osta- 
ci Singiđunuma. 








na vidiku gledali su samo to — grad koji bi mogao biti 
trg i stolica, središte mnogih njihovih radosti i po- 
treba. I Beograd se, kroz istoriju, na sve te dozive i 
odzivao. Primao je i pohranjivao poda se vojske i 
Istoka i Zapada, i čuvao se kao stena za ljudsko more 
oko sebe. Kao da je bio brat večnosti, neosetljiv za 
prolazne svetske taštine. 


Početkom XV veka grad se na- 
lazio u srpskoj državi despota 
Stefana. Stefan je obnovio 
grad, podigao u njemu mnoge 
građevine, a među njima i 
crkvu posvećenu Bogorodici. 
Nedavno je na Kalemegdanu 
otkopan nadvratnik sa te 
crkve, u kome je pomenuto 
despotovo ime i »belgradska« 
Bogorodičina crkva. 


VEČNOSTI, rekoh, jer je prošlost Beograda du- 
boka skoro do neizmerljivosti. U redovima što ih pro- 
čitasmo mislilo se na vreme samo jedne civilizacije, 
ove na čijem ishodištu i sami živimo. Njoj je međutim 
prethodilo više drugačijih, a naš grad je u svakoj od 
tih egzistirao kao značajno ljudško stanište. U Beo- 
gradu su nađeni tragovi najstarije ljudske rase, one 
od pre pojave Homo sapiensa, a koju nauka naziva 
neandertalskom ili krapinskom. Taj pa- 
leolitski čovek nije gradio kuće nigde, pa ni ovde; 
živeo je po pećinama. Nekolike u Beogradu doskora 
su čuvale njegove otiske. 

Sledeći veliki period razvitka Ijudskoga, neolit, 
prisutan je ovde brojnim nalazištima. Jedna njegova 


11 








stanica ustanovljena je na mestu koje će docnije nositi 
tvrđavu, na samom završetku stenovitog rebra, iznad 
sastava reka. Tu je Neolićanin imao svoje ognjište. I 
prirodno. Zaštićen rečnim tokovima s dveju strana, 
koji su mu koristili i kao lovište na ljude i zveri, pogo- 
tovu za ribarenje, na trećoj strani trougla nalazio je 



Stara gravira sa izgledom Beo- 
grada u XVIII veku. 


dobre njive za prve čovekove useve i pašnjake za prve 
pripitomljene životinje. Međutim, ni ovaj predak nije 
znao za čvrsto građenu kuću; on je svoju vatru i svoj 
lep često i lako prenosio na druga mesta, iz nužde ili 
po skitačkom nagonu; što je u ovom kraju stalno pri- 
sutan, razlog treba tražiti u pogodnostima terena. 

Ukoliko ulazimo u metalno doba civilizacije, čo- 
vekova prebivališta ovde su sve gušća. Bronzano, prvo 
gvozdeno (halštat), drugo gvozdeno (laten) naležu jed- 
no na drugo i rasprostiru se u širinu, rastu i po vertikali 
i po horizontali. Mapa tih nalazišta daje nam pred- 
stavu ogromnog naselja, tolikog da pokriva celokupnu 
površinu savremenog Beograda. Glavni punktovi ta- 
dašnjeg života čine najvažnije čvorove i današnjeg: 
Kalemegdan, Bajlonova pijaca, Klanica, Guberevac, 


12 

























Senjak, Čukarica, Topčider, Banjica. Razume se, tu 
ogromnu mrežu mi se ne usuđujemo nazvati gradom, 
jer — ko da se u tami tih vekova razabere kada je koje 
žarište nastajalo, a zatim, što je još važnije, ništa nam 
ne svedoči da su ti punktovi bili društveno povezani, 
što je osnovni elemenat za pojam grada. 

SASVIM POUZDANI PODACI komunalnog ži- 
vota potiču od jedne osvajačke najezde. Gle, kako na 
samom početku istorijskog Beograda bi oganj! Mno- 
goljudna ratnička plemena Kelta sredinom milenija 
pre naše ere kretoše se iz svoje postojbine u centralnoj 
Evropi; projuriše kao plamena bujica Britanskim ostr- 
vima, Apeninskim i Balkanskim poluostrvom, sve do 
Delfa. A zatim im se valjalo braniti od protivnapada 
naroda opustošenih zemalja. Jedno njihovo pleme, 
Skordisci, povlačeći se s Balkana posede obale Save 
i Dunava. Na sastavu ovih reka osnova svoje glavno 
utvrđenje Singidunum, krajem IV veka pre naše 
ere. Reč »dunum« na starom keltskom jeziku znači 
»grad« ; za reč »singi« značenje se nije moglo pouz- 
dano utvrditi da li je to »voda« ili ime uže grupe osni- 
vača? U svakom slučaju keltski Beograd se nazivao ili 
Grad na vodi, ili Grad Singa. 

Isključimo li Grčku i Italiju, koje su bile ori- 
jentisane ka Sredozemlju, osnivanje Beograda pada u 
vreme nastajanja najstarijih gradova Evrope: Pariza 
na obalama Sekvane — Sene, Londinuma — Londona 
na obalama Temze, kojima temelje takođe udariše 
Kelti; a pored njih i mnogim drugim gradovima: Ale- 
ziji, Aduatikumu, Avarikumu i dr. Strasnim ratnicima 
i strasnim trgovcima Keltima gradovi su bili neop- 
hodna potreba; iz njih su držali mase drugih plemena 
u potčinjenosti i štitili bezbednost puteva svoje robe. 
Nikad se ranije po Evropi nije toliko trgovalo. Proiz- 
vodi s krajnjeg juga Balkana i Apeninskog poluostrva 
išli su do hladnog evropskog severa i, obratno, kože., 



Ostaci turske vladavine u Beo- 
gradu: mauzolej velikog vezira 
Damad-ali Paše, «Osvajača Mo- 
reje» (kako je zabeleženo na 
turskom jeziku iznad ulaza) iz 
-XVIII veka. 







rude i drugi produkti severa do obala Sredozemnog 
mora. Singidunum je u toj mreži bio veoma jak čvor, 
podesan i za suvozemni i za vodni saobraćaj. 

Takav sistem privrede pratila je i odgovarajuća 
eksploatacija potlačenih. Od Kelta potiče poslovica: 
Vae victis ! — Teško pobeđenima ! — koju je uzviknuo 
vojskovođa Brenus zauzevši Rim 390. godine pre n.e. 
Lakše nije moglo biti ni masama Podunavlja. U Singi- 
dunumu tabun konja vazda je bio pod sedlima, spre- 
man da ponese, kao vihor, neumoljive jahače. 

Kelti su iz Singidunuma bili izbačeni 33. godine 
stare ere, posle tri veka vladavine. Grad je promenio 
gospodara, i palisade i jarkove, ali ne i ime. Rimljani 
su potpuno razorili keltsku tvrđavu, a podigli svoju, 
od cigle i kamena, prema tada već kanoniziranom tipu 
rimskog kastruma. U novoiznikli Singidunum smestila 
se IV legija Flavija Feli'ksa. Bivši gospodari spustili su 
se u predgrađe, i dalje niz Dunav, stapajući se s naro- 
dom kojim su dotad zapovedali. 

Singidunum je ostao u rimskom posedu skoro 
pet vekova. U tom ogromnom razdoblju mnogo štošta 
se promenilo u gradu i naširoko oko grada. 



Austrijanci su nekoliko puta 
zauzimali Beograd od Turaka; 
na slici je detalj barokne ka- 
pije, koju su podigli Austri- 
janci u Donjem gradu, u 
XVIII veku. 




U PRVIM VEKOVIMA NAŠE ERE Beograd 
predstavlja pravu međunarodnu košnicu. U njega slazi 
glavni uzdužni put Balkana, polazeći od Soluna. Ovoga, 
opet tu u Beogradu, preseca glavni poprečni, što Sa- 
vom i Dunavom povezuje dva mora, Crno i Jadransko. 
Njima svakodnevno struje povorke trgovačkih kara- 
vana, rimske kohorte, gomile radnika i robova. I sve 
se to stiče i zadržava u Beogradu, na njegovim trgo- 
vima, u kastrumu i na obalama reka. Osnovni jezici 
su latinski i grčki, na kojima se izvikuje roba, prodaju 
proizvodi i roblje; ali se čuju i drugi, istočnjački, na 
kojima se uglavnom svađalo, jer su rimske trupe bile 
popunjavane pripadnicima svih narodnosti Male Azije 
i severne Afrike. 

U neposrednoj okolini grada govorilo se starim 
domorodačkim jezikom, a uz njega ilirskim, tračkim, 
keltskim, jer su razne istorijske plime takve elemente 
bile baš ovde nataložile u debelim slojevima. 

Vremenom, naročito u III i IV veku, standarđ 
vladajućih digao se do zavidne visine. I kulturni život 
s njim. Varoš su ukrašavali hramovi i bezbrojni žrtve- 
nici, a okolinu vile i latifundije. 

O svemu tome beogradsko tlo je sačuvalo dosta 
svedočanstava. Ono je, u bukvalnom smislu, svojevr- 
sna knjiga čije listove još ne dočitasmo mada smo ih 
tolike prevrnul'i. 

Evo nekoliko istrgnutih fragmenata kojima je 
cilj više da sugeriraju nego da upotpune predstavu ta- 
dašnjeg života ovoga grada. 

1. Neki bogati trgovac, bivši vojnik, i jedan da- 
roviti pesnik ostavili su na više beogradskih termi ova- 
kav natpis u stihovima, na latinskom: 

»Ja, bistra voda, padam sa stena hraneći ovo ku- 
patilo; i tu je od kamena načinjen lep ribnjak, 
a na tom prijatnom mestu stvorilo se jezero. 
Sve je ovo jedan muž, povodom svog spasenja. 




namenio isluženim vojnicima jedinice koja je 
nosila časno ime Aleksandra Severa. I evo, iz 
kamenog vrela padaju već kapljice vode tiho 
žuboreći. ..« 

Pesma je u akrostihu koji daje ime veteranove 
žene: Aeltertiusa. Od termi više ni traga, ni kamena 
od lepa ribnjaka. Vremenu odoleše samo reči. 

2. Jedan plemeniti otac ostavio je ovakav nat- 
pis na spomeniku svom jedincu: 

»D. M. Putniče koji prolaziš, molim.te pročitaj 
ovo: Smrt je u petnaestoj godini ugrabila mla- 
dića kome se po licu bila osula prva brada, i 
otela jedinu utehu bednom ocu. Ovde je sahra- 
njen. Kao što ralo iz njive čupa cvet, i on je 
tako otrgnut iz očeva zagrljaja. No, cvetak po- 
novo cveta lepim livadama, a tebe, čedo, da li 
probudih ja?« 

Spomenik se nalazio na izlasku iz kastruma, ne- 
daleko od Kalemegdana. Odatle, pa dalje u pravcu 
Smedereva, kuda je vodila jedna od glavnih rimskih 
saobraćajnica, levo i desno od puta nalazili su se 
mnogi bogato ukrašeni sarkofazi i skromnije stele. 
Takav jedan krajputaš podiže rob Grk svome saput- 
niku, preko puta današnje Univerzitetske biblioteke: 

3. »Ovde vidite grob starca mazgara. Had ga je 
pokrio senkom i otrgnuo mu iz ruku dizgine 
zaprege. A on je tako želeo da vidi otadžbinu, 
dragu Kibiru! Haron se, međutim, prikrao ro- 
bovskim jaslama i oslobodio telo smrtna čoveka. 
Spomenik podiže drug mu u ropstvu, Hjeraks, 
koji ga nadžive.« 

Terme, grobovi, trgovci, veterani, robovi, pes- 
nici! Tokom svog rascvetavanja rimski Singidunum 
davao je carevini i nmoge poznate vojskovođe, okretne 
političare, dobre graditelje, pa i jednoga cara (Jovi- 
jana, rođenog u Singidunumu 331. g.). I hrišćanstvo je 





imalo ovde svojih mučenika, a Arijeva jeres svoju epi- 
skopiju (episkop Urzacije, IV vek) — što sve govori 
o veoma razvijenom društvenom životu i izukrštanim 
ekonomskim interesima. 

I sve tako do prve četvrtine V veka. 


A ONDA ZAIGRAŠE HUNI. Nesravnjivo krva- 
vije od 'Starih Kelta. Gradovi i narodi padaše pred 
njima kao lišće pod udarcima oluje. 

Pade i Singidunum i bi razoren do temelja. 

Otad, pa skoro puna dva veka, pojavljuje se 
samo časomice, kao davljenik. Njegove ruševine drže 
naizmenično Sarmati, Goti, Heruh, posade Vizanta. 
Obnavlja ga Justinijan. Možda bi mu ovaj vasileus vra- 
tio i život da se ne pojaviše Avari, strašniji i od Huna 
(Sve strašniji od strašnijeg!). Sa 602. godinom na Sin- 
gidunum pada takav mrak da u njemu ništa ne raza- 
znajemo za čitava sledeća dva stoleća. U tom mraku 
zauvek će se izgubiti i dosadašnje ime grada; niko ga 
više nikada neće zvati Singidunumom. 

POŠTO SU MINULI DUGOTRAJNI POTRESI, i 
kad se stišalo nezapamćeno kolebanje seobe naroda, 
platno Balkana i Panonije ukazalo se prekriveno pot- 
puno novim bojama. Slično promenama koje nastupe 
posle poplave okeana. Uiri, Tračani, Kelti, Rimljani 
splavljeni su ili upijeni; njihove materijalne tekovine 
potpuno razorene ili u ruševinama. Saobraćaj na veli- 
kim putevima zamro, a oni sami sasvim zapušteni. 
Slovensko stanovništvo svuda je dominantno. Na oba- 
lama Save i srednjeg Dunava skoro isključivo. Ono sta- 
rim lokalitetima i geografskim cehnama daje svoje na- 
zive, ili ih prekrštava po svome (Morava, Zagora, Zla- 
tar, Cer, Danubius-Dunavo, Sirmium-Srem). Pred oči- 
ma mu se belasa grad na sastavu dveju reka, vidljiv 
iz daleka, s Rudnika i Kosmaja, iz Panonske ravnice 
kao zavijorena zastava. 

Beli Grad, Е-клградг. 


Svedoci istorije: austrijski be- 
demi i tvrđavski top.. 



17 




Staro mu ime više niko ne pamti; novo svi pri- 
hvataju, čak i tuđinci koji de ga ili tako izgovarati ili 
slovensku složenicu prevoditi na svoje jezike (Weis- 
senburg, Nandor Fejervar). 

Ali. .. ali, on je okolnom srpskom stanovništvu 
samo želja. U gradskim utvrdama sede drugi. Carevi 
ne prestaju da se tu'ku, te ni da se otimaju oko utvr- 
đenja. Vladati gradom značilo je vladati i njegovom 
okolinom, a Beogradom — ogromnom okolinom do 
daleko na sever i duboko na jug. 

U IX veku drži ga bugarski car; preotima ga vi- 
zantij'ski vasileus. 

Onda Mađari, pa opet Vizantinci. 

Godine 1124. ruši ga Mađar Stevan II i njego- 
vom opekom gradi Zemun. Godine 1154. ravnom me- 
rom odgovara-Manojlo I — ruši Zemun i tim materi- 
jalom obnavlja Beograd. 

Od četvrtog krstaškog rata, 1204. g., u Beogradu 
više nema vizantijske posade. O nj se bore jedno vreme 
Bugari i Mađari, pa zatim Srbi i Mađari. 

Tokom srednjeg veka Beograd je u srpskom po- 
sedu bio tri puta. Pod kraljem Dragutinom, carem Du- 
šanom i despotom Stevanom Viso kim . Napredovao je 
naročito za vreme despotove vladavine, kada je bio 
i prestonica još slobodnih srpskih zemalja. »Nađoh 
naj'krasnije mesto od davnine, preveliki grad Beograd, 
koji je po slueaju razrušen i zapusteo, sazdah ga i 
posvetih presvetoj Bogomateri« — zapisao je sam des- 
pot u gradskoj povelji; a savremeni književnik, Kon- 
stantin Filozof, ostavi nam opširan opis u kojem reče 
i kako grad naglo ožive: »... od sviju okolnih zemalja 
neprestano iz dana u dan počeše dolaziti stanovnici i 
za malo vremena veoma gusto naseli se taj grad.« Tome 
su pogodovale dve činjenice: 1) što mu je sva okolina 
bila srpska i 2) što je vladar gradsko stanovništvo oslo- 
bodio uobičajenih feudalnih nameta, a trgovce svih 
carina. 



Beograd je konačno oslobođen 
od Turaica u prvom srpskom 
ustanku. Kroz ovu kapiju Ka- 
rađorđe je sa ustanicima ušao 
u Beogradsku tvrđavu na Ka- 
lemegdanu. 


'l 


18 







No, Beogradu suđeno nije bilo da živi u miru. 

Po smrti despota Stevana (1427. g.) o stari grad 
otpočeše nove borbe. Kratko između Srba i Mađara, 
nadugo između Mađara i Turaka. Naročito krvave bile 
su dve: dvadesetodnevna 1456, kada je pod beograd- 
skim zidinama ostalo oko 50.000 leševa i trideseto- 
dnevna 1521, kada je grad i pao u turske ruke. 

UŠAVŠI U NOVU SVETSKU CAREVINU, kakva 
je bila otomanska imperija u to vreme, i odmaknuvši 
se od granice, jer se turska vlast protegla do iznad 
Pešte, Beograd opet iz osnova izmeni svoj lik. Posta 
tipična orijentalna varoš, najveća od Beča do Cari- 
grada. Trgovinu preuzeše istočnjački trgovci, naročito 
Jevreji, Jermeni i Grci; Dubrovčani su bili onaj slo- 
venski element koji se znao prilagođiti prilikama. Na 
gradskim trgovima, u bezistanima i karavan-serajima 
govorilo se turski i persijski; srpski — u predgrađima 
među domorocima. 

Kuće, naglo podizane od laka materijala, okre- 
nuše svoje zadnje, slepe fasade ulici, a glavne vrtovima. 
Minara islamskih bogomolja iznikoše kao visoka šuma. 
Turski putopisac Evlija Čelebija, sredinom XVII veka 
nabrojao je u Beogradu takvih bogomolja 217, raseja- 
nih u 38 mahala sa oko 12.000 kuća; a od zgrada u 
tvrdom materijalu samo 65; javnih građevina prekri- 
venih olovom 70. »Svekoliko stanovništvo njegovo, i 
oni koji su raja i oni koji su slobodni, Srbi su .. . Oni 
su jedan od starih naroda« — kaže isti putopisac. »Na 
konjima i kamilama svake godine dođe po 5—6000 
konjskih i kamilskih tovara svakovrsne robe arapske 
i persijske, iz Egipta, Damaska, Tripolisa, Saida, Bej- 
ruta, Smime. Ova se roba ovde uvozi za sve krajeve 
Mađarske, Poljske, Češke, Švedske, Mletke i dr. Iz 
ovih pet zemalja takođe se ovde dovozi raznovrsna 
trgovačka roba, jer ova varoš je rumelijski Misir.« 

Međutim, dugo nije mogao ostati na mim. U ve- 
likim ratovima XVII i XVIII veka nekoliko će se puta. 



Spomenik Vasi čarapiću, ju- 
naku iz prvog srpskog ustan- 
ka, jednom od oslobodilaca 
Beograda. 


19 







pomerati granica između Turske i Austrije, te i Beo- 
grad menjati gospodara. 

Austrijanci su ga osvojili 1688. 

Turci povratili 1690. 

Austrijanci ga ponovo zauzeše 1717. 

Turci se u nj povratiše 1739. 

Austrijanci ga opet uzeše 1789. 

Turci 1791. 

Početkom XIX veka, Srbi su ga u svojoj gra- 
đanskoj revoluciji osvojili za sebe i učinili prestoni- 
com. 

Kako je ovaj grad, sedam puta zauziman i rušen 
za 118 godina, morao tad izgledati, da se zamisliti i 
bez podrobnijeg izlaganja. Jedno valja naglasiti: posle 
ove vrtoglave havarije, Beograd još jednom menja svoj 
Ик. Odbacujuoi istočnjački izgled on postaje tipična 
patrijarhalna srpska varoš. 

PRVI PUT U SVOJOJ DUGOJ ISTORIJI, posle 
dvadeset i tri veka života, Beograd prestaje da bude 
prvenstveno vojni centar. Mlada srpska država od 
njega pravi središte političkog života i administracije. 
Isto tako mlada manufaktura i industrija pospešuje 
rađanje i razvoj radničke klase, a visoke škole daju 
prvu nacionalnu inteUgenciju vaspitanu u zemlji. No- 
vija srpska književnost, koja počinje snažno da buja, 
najvećim delom se tu stvara; likovna mnetnost takođe. 

Beograd istovremeno postaje i najprivlačnija 
žiža svih nacionalno-oslobodilačkih i revolucionamih 
pokreta srpskih pa, zatim, i jugoslovenskih zemalja. 

U Kraljevini Jugoslaviji on je glavno uporište 
nezasitljive eksploatatorske građanske klase, ali isto 
tako i najljuće poprište borbe naprednih snaga. Beo- 
gradsko radništvo, napredna inteUgencija, a posebno 
masovna studentska omladina čine krupne korake u 
skraćivanju svestrane zaostalosti dmštvenog života 
i ubrzanju sazrevanja političke misli. 

20 




No, sa jugoslovenskih zemalja i Beograda kao 
njihova središta još nije bila odagnata avet rata i ra- 
zaranja. Ona će se ovde još dva puta razbesneti: 1915. 
i 1941—44. 

GODINE 1915. Beograd je sve svoje dorasle 
ljude poslao na daljne granice zemlje. U gradu je ostala 
samo vojna jedinica pod imenom Odbrana Beograda. 
I ostali su njegovi najmlađi stanovnici, dečaci. Prvi 
zauzeše položaje na prilazima gradu, drugi digoše ba- 
rikade po ulaznim ulicama. 

»Vojnici, jimaci! Vrhovna komanda izbrisala je 
naš puk iz svoga brojnog stanja. Naš puk je žrtvovan 
za čast otadžbine i Beograda. Vi nemate da se brinete 
za svoje živote koji više ne postoje ... zato, napred! 
U slavu I« 1 ) 

I junaci su poleteli. Eno ih i sada kako se odma- 
raju na bedemima stare tvrđave, u kostumici. 

i) Naredba majora Gavrilovića od 24. IX 1915. godine. 



Teški trenuci: srpski vojnik 
na mrtvoj straii na Kalemeg- 
danu, za vreme odbrane Beo- 
građa 1915. od austrougarskih 
napada. 


21 




Druga pak beogradska odbrana sačekala je osva- 
jače na svojim položajima. »A kada su se male jesenje 
izmaglice podigle, i ćesarove trube objavile pad po- 
slednje barikade, na njima su sa krvavom penom ležali 
leševi palih vitezova, malih dečaka, razbacanih preko 
kamenih mogila, kao pokošeni beli krinovi poprskani 
krvavom rosom.. .« 2 ). One koje je pohvatao žive, 
stari neprijatelj ovoga grada, Švaba, sve je povešao. 

BORBA 1941—1944. u Beogradu bila je druga- 
čija; nijednoj slična u prošlosti, od tolikih. I bez slič- 
nosti sa ma kojom širom potlačena sveta tih godina. 
Borba bez linije fronta, bez samilosti. 

Jedan vojnik zalud bi razbrajao snage, objašnje- 
nje ne bi našao, jer sve je u toj borbi bilo bez nagomi- 
lanih iskustava koja dovode do logičkog zaključka. 
Na jednoj strani: stalni neprijateljski gamizon od ne- 
koliko nemačkih divizija, jaki kvislinški odredi Nedića 
i Ljotića, svirepa Specijalna policija i još svirepiji Ge- 
stapo; a na dmgoj: porobljeni grad, goloruko stanov- 
ništvo. I ova druga izašla je kao pobednik! Šta bi tu 
vojnik mogao reći? Nisu se ovde tukle dve vojske, već 

2 ) Savremeni novinarski izveštaj. 



Slobodarski grad: manifesta- 
cifa 21. marta 1941. godine pro- 
tiv saveza sa fašističkom Ne- 
mačkom i za narodnu vlast. 


22 









■'ут 



dva elementa. Oluja sa svim svojim munjama i gromo- 
vima protivu tla koje će, neuništivo, ostati iza nje; raz- 
rovano i opaljeno, ali pobedničko. 

Kako izgleda ta borba posmatrana danas, sa od- 
stojanja od dvadeset godina? Sitno i prolazno, prah 
i zadah, nestali su iz sećanja; ostali su samo monu- 
mentalno klesani blokovi. A oni se ne sagledaju u pro- 
lazu, leže u temeljima, jer posle kraja valjalo je sve 
graditi ispočetka, od temelja. 

Da li će novim ljudima nešto reći organizacioni 
sistem naše borbe u Beogradu 1941—44? Tito i KPJ 
bili su koncentrisali ovde, u prethodnoj deceniji, naj- 
otpomije kadrove. Vaspitali ih i prekalili. Kad je izbio 
ustanak, Gradski komitet Partije postao je ratni štab, 
a cela teritorija grada ograšje podeljeno na rejone i 
sektore ispunjene borbenim desetinama boraca, par- 
tijaca i nepartijaca. Svaki pripadnik desetine imao je 
izvan nje svoju gmpu, kojom je sam rukovodio. I tako 
lančano, sve dublje, do poslednjeg čoveka, do posled- 
nje žene, omladinca i devojke, do gimnaziste, pionira. 
Ukratko, nije ostalo nijednog Beograđanina koji se 
nije bio opredelio: za progres i slobodu, ili protivu 
njih! 








Istorija s-veđoči kojim je pravcem pošao grad 
svojom ogromnom većinom. Nemački major avijacije 
S. Helmut pisao je jeseni 1941. iz Beograda svome ro- 
đaku Ginteru, advokatu u Hamburgu: 

»Osećam se kao da sam pao padobranom u vra- 
ško neprijateljsko gnezdo. Grad je razrušen i spaljen 
(nesentimentalne štuke!). Prljav. Još sve miriše na 
paljevinu... Kad letim i posmatram iz vazduha ovu 
zemlju, izgleda mi vrlo pitoma, ali nije tako, dragi moj 
Ginter. Neprijatno se čovek ovde oseća. Tako su bili 
divni pariski dani prema ovome što se ovde događa. 
Ovaj grad je zaista poludeo. Pogledi mrki i izazivački. 
To nije čudo, jer smo ih strašno udesili bombardova- 
njem. Ali već dva meseca ovde prašte revolveri i gore 
naši kamioni. Ne znam šta hoće ti njihovi fanatični 
dečaci kada pale novine i garaže ili kada vrše atentate 
na feldvebele. Očajnička ludost. Ali to nije tako prosto. 
Sinoć sam večerao s prijateljima i svi se žale da se 
neprijatno osećaju u ovome gradu. Jedva čekaju da 
ponovo poletimo pa makar i na Istok. Kada uveče izla- 
zim iz automobila imam osećaj kao da će mi svakog 
časa neki grubi Balkanac sručiti metak u glavu. Kako 
bi to bila glupa smrt poginuti od kuršuma nekog fa- 
natičnog nacionaliste! Dragi Ginter, ti si stari ratnik, 
ali tako nešto nisi doživeo. Nespokojstvo kida polako 
živce. Postaje suviše vrelo leto u ovome gradu na jugu 
Evrope.« 

Tako ovaj nadmeni major fašističke avijacije, 
koji nije stigao da otpošalje svoje pismo; a slično će 
pisati iz Beograda i mnogi drugi tih godina, 1941— 
1944. 

Tuklo se nožem i letkom, vatrom i gasom, oda- 
šiljanjem boraca na slobodne teritorije u unutrašnjo- 
sti i prihvatanjem ranjenika s terena, razaranjem ne- 
mačke tehnike, dragocenim obaveštenjem . . . Oblika i 
sredstava bilo je bezbroj. Beograd je nanosio ljute 
rane neprijatelju i sam krvario. Punio Banjicu i Ja- 
jince, konclagere po čitavoj Evropi čak do Norveške, 
ali se i razlistavao. Razgarao. 

A sve to i zbog toga što tada nije bio sam. Iza 
njega je stajala cela zemlja. 

24 





Prvi put u istoriji (sa izuzetkom kratke 1915) 
borbu u pobunjenoj tvrđavi pomagalo je ljudsko more 
oko nje. Jer su to sada bili jedno — grad i prostrane 
zemlje oko grada. 

GRADOVI, KAO I LJUDI, imaju svoje karaktere 
i fizionomije. I svoje sudbine. Beograd je sudbine fe- 
niksa. Već dvadeset tri stoleća on se diže, spaljuje, i 
nanovo vaskrsava iz svog pepela. Mi mu videti danas 



ne možemo stara zdanja i ulice, trgove i bulevare. I 
njih je bilo, možda i vrlo lepih i svakako veoma zna- 
čajnih, ali njih tražiti značilo bi pepeo prevrtati. I ze- 
mlju riljati. Tamo su se, međutim, zadržala samo sve- 
dočanstva; pa i ona fragmentarno. 

Ono što od Beograda stoji trajno, to su njegov 
karakter i njegov lik. 

Karakter neumornog i neumorivog borca. 

I lik, za čudo, uvek mlada graditelja. Onoga što 
tek otpočinje posao. 

Jedna istočna religija propoveda, da se do savr- 
šenstva dolazi kroz dugi niz rađanja i umiranja. Lepo 


U slobođi , u miru, posle rop- 
stva i rušenja: raste novi građ. 


25 





као simbol, а i tačno ako se shvati kao proces stalnog 
kretanja unapred. Da 11 je naš grad blizu svoje najviše 
emanacije? U materijalnom smislu on je ispumo nadu 
onih slovenskih masa što mu pre tisuću godina da- 
doše ime koje i danas nosi; postao je središte mnogih 
njihovih radosti i potreba. U duhovnom — ovaj večno 
mladi graditelj postaje već pojam svetskih razmera. Iz 
njega kreću mnogi impulsi za nove odnose među lju- 
dima i narodima, mnoga traženja načina za potpuno 
oslobođenje čovekove ličnosti i njegova rada. To su 
novi putnici po starim drumovima što se ukrštaju u 
Beogradu, od dalekog Istoka na Zapad i od dubokog 
Juga na Sever. 

Sa ovom njegovom ulogom sasvim je u skladu 
i njegovo najnovije razlistavanje. Mnogoljudmji je 
nego što je ikada bio ; arhitektonski skoro sasvim nov. 
Od stare turske varoši ni traga, od patrijarhalne srpske 
jedva po koji ostatak, pa i taj naglo iščezava. Moćna 
drevna tvrđava, oko koje je toliko krvi proliveno, ne 
služi više nikakvoj vojnoj svrsi; danas je ona najvece 
i najuređenije beogradsko šetaHšte, starina koja može 
dati mnogi mudar savet novim naraštajima. 

Valja naglasiti da se savremeni Beograd razvija 
ne samo kao upravnopolitioki i kulturni centar jedne 
višenacionalne države, no istovremeno i kao jak indu- 
strijski grad. Njegovo središnje područje opkoljavaju 
moćne tvomice proizvoda široke potrošnje, medicin- 
skih instrumenata, poljoprivrednih mašina, alata. Oci- 
gledno da je sva ta aktivnost usmerena ka olakšanju 
ljudskog života i čvršćoj povezanosti šarolikih ljud- 
skih delatnosti. To je, uvereni smo, i najneposredmji 
put ka formiranju čoveka novog kova, onog sto ce 
biti krvno zainteresovan za svestrani razvitak svoje 
društvene zajednice koji će samo dobro zeleti drugima. 

Sa izazivanjem takvih osećanja računa i foto- 
monografija Beograda, koja sleduje ovom sažetom pri- 
kazu njegovog istorijskog putovanja. 


Milorad PANIČ-SUREP 
















SA STARIH FOTOGRAFIJA 


м. 


XI л. ožemo slobodno reći da je malo sta od 
starog Beograda, ne računajući Kalemegdansku tvr- 
đavu, ostalo do naših dana. Cak je 1 XIX vek ostavio 
jako malo tragova. Cudno ali istinito zvuei da ]e Beo- 
grad mlad grad iako mu je istorija duga citavih sedam- 
deset vekova. Njegov važan i izuzetan polozaj na kar 
Evrope učinio je da mu se izgled tako brzo menja, da 

se često i do teinelja ruši. 

Fotografije su sačuvale njegov izgled samo iz 

proteklog veka, zaista kratak trenutak u odnosu na 
njegovu dugu istoriju. One najstanje ostavile su uspo- 
menu na neprijatelja koji je tlačio njegovo sipsko sta- 
novništvo više od tri stoleća. Fotografije su zabelezile 
i poslednja dva rušenja Beograda, naročito ono po- 
slednje, nama najbliže, koje nam ]e, pored osta og, 
'uništilo i mnoge značajne kultume tekovine. Nestao je 
ceo knjižni fond Narodne bibhoteke, pnkupljan 
teškom mukom stotinu godina, nestala je Đumru ana, 
zgrada duboko vezana za naše prve kulturne ora e 
pod uticajem Zapada, nestala je prva, teškom mukom 
sazdana, spona dveju obala Save kod Beograda. 

U poslednjem veku beogradski vidici nestaja 
su i u miru. U prvim decenijama XIX veka pndos o 
siromašno srpsko stanovništvo mje moglo pruzi i 
gradu arhitekturu vrednu pažnje, jer je vrhovna vlast 
još bila turs-ka. Kraj prošlog veka i naš vek Wk su za to 
u mogućnosti da prestonici, prvo male s obodne Sr- 
bije, a zatim i cele Jugoslavije, pruža daleko vece mo- 
gućnosti rasta. I u toj snažnoj ekspanziji start vidic. 
su nestajali. Oni većinom nisu imali znacaja, a i je ve 
hki zahuktali točak povukao i ono što nije trebalo ukla- 
njati. Tako su zauvek nestale neke ambijentalne vred- 
nosti za kojima danas žalimo. 


Na prethodnoj strani 
Anastas J ovanovic 
Beograd, 1863. 



Panormna Beograda posmatrana sa prostora današnjeg Malog Ka- 
lemegdana. Vidi se deo između ulica Strahinića Bana i Gospodar- 
-Jevremove. Više ne postoji ni jedna od ovih niskih zgrada opko- 
Ijenih baštama nad kojima dominira Bajrakli-džamija iz Gospo- 
dar-Jevremove ulice br. 11, koja se u panorami danas i ne nočava 
među visokim građevinama. (Snimio Milan Jovanović, oko 1895. g.) 


Turska vojska na platou Gornjeg grada Beogradske tvrđave, po- 
slednji garnizon pred definitivan odlazak 1867. g. Desno je Sahat- 
-kula koja se očuvala do našili dana, и sredini je zgrada turske 
finansijske direkcije, a levo deo džamije Sultana Mahmuda koja 
je porušena ubrzo posle 1878. g. (Snimio Anastas Jovanović, 
1867. g.) 



28 










Knez-Mihciilova ulica, od Ulice Vuka Karadžića prema Ulici 7 . jula. 
Zgrade na oba ugla postoje i danas sa dozidanim spratovima. Na 
sredini je Delijska česma, podignuta 1843. g. na uglu imanja kneza 
Aleksandra Karađorđevića. Ostala je ovako na kolovozu posle regu- 
lacije Knez-Mihailove ulice 1869. g. Srušena je 1889. g. (Snhnio 
I. V. Groman, 1876. g.) 



Bivši Stari konak (desno) i bivši Stari dvor (levo, danas Skupština 
grada Beograda, sagrađen 1882. g.). Stari konak je nekadašnja kuća 
Stojana Simića prepravljena oko 1845. g. za dvor kneza Aleksandra 
Karađorđevića. U zgradi su 1903. g. ubijeni kralj Aleksandar Obre- 
nović i kraljica Draga, posie čega je zgrada srušena. (Snimio ne- 
poznati autor, oko 1900. g.) 



































вшшшшввввш""" 


Terazije, centar Beograđa, na kome je od 
1860. g. do 1911. g. stajala među drvećem 
česma sa četiri slavine na prostoru između 
današnjih hotela »Moskva« i »Balkan«. Tera- 
zijska česma danas se nalazi u Topčideru. 
Levo iza česme je stari hotel »Balkan«, sa- 
građen oko 1860. g., srušen 1936. g. (Snimio 
nepoznati autor, oko 1905. g.). 




Skadarska uli’ca, poznata pod nazivom Ska- 
darlija, deo od današnje Ulice braće lugo- 
vića prema Ulici 29. novembra, sa starim 
kafanicama i stambenim zgradama u stilu 
srpsko-balkanske arhitekture. Levo je ka- 
fana »Vuk Karadiić«, koja je d.ugo_ zadriala 
tip stare turske kafane. Ulica je bila poplo- 
čana turskom kaldrmom, bez trotoara i sa 
olukom po sredini, kuda je ргткот velikih 
kiša, zbog strmine ulice, tekla prava bujica. 
(Snimio nepoznati autor, oko 1925. g.). 























Postrojena konjica srpske vojske za vreme 
jedne vojne parade na Terazijama, kod Ko- 
larčeve ulice. Desno su dve stare građevine 
na čijem je mestu danas velika zgrada sa 
apotekom na Terazijama br. 5. (Snimio ne- 
poznati autor, oko 1908. g.). 


Jevrejska iđica, posmatrana iz pravca So- 
lunske prema Ulici cara Dušana. Ovde, na 
delu oko ugla Ulice Visokog Stevana, za- 
drzao se do posle prvog svetskog rata niz 
lepih gradevina u stilu srpsko-balkanske 
arhitekture, koji je, na ialost, ubrzo nestao. 
Ime je dobila po tome što je bila glavna 
ulica stare Jevrejske četvrti, obrazovane u 
ovome kraju u XVII veku, iz kog vremena 
datira i njen današnji položaj i pravac. 
(Snimio nepoznati autor, oko 1920. g.). 



















. ^*-r-V -ŽS f' .- / - 'Ј-~-- - ..Szć-ŽzlJ3Z __■" '• • '- •■- - w.*- ■•• - - --— 1 -—-- 

Trg Dimitrija Tucovića, nekadašnja Slavija, sa /io^/om >>SZavija« 
na uelu Bulevara JNA i Svetosavske uhce, ispred koga je bila 
stanica za prigradski saobraćaj. Ovaj ommbus je odrzavao hmju 

Slavija — Avala. (Snimio Aca Simic, 19/9. g.) 


! 

1 

i^fj] 




"'•-Љ : l-l 




















Lančani most preko Save, prvi drumski most koji je spojio obale 
reke kod Beograda, pušten u saobraćaj krajem 1934. g. Imao je 
dva snažna armiranobetonska stuba na kojima su ležali piloni. 
Između pilona bila su obešena debela čelična užad, koja su nosila 
celokupnu konstrukciju mosta. Raspon između stubova nad rekom 
iznosio je 261 m. Srušen je 1941. g. (Snimio nepoznati autor, oko 
1937. g.) 


Benzinska pumpa na Bulevaru Revolucije u blizini Savezne skup- 
štine, koja se vidi u pozadini. Zgrada na levoj strani služila je duže 
vremena beogradskom školstvu, a srušena je 1956. g. (Snimio Aca 
Simić, oko 1930. g.) 





























Pogled sa visoke zgrade 
na Terazijama prema ras- 
krsnici Terazija, Knez-Mi- 
hailove i Kolarčeve ulice. 
Na uglu je stara poznata 
kafana »Albanija«, srušena 
1936. g., ispred koje je skver 
sa satom, gde su se zaka- 
zivali sastanci. Ceo blok 
starih zgrada, koji se na 
fotografiji vidi odozgo, da- 
nas ne postoji, jer su zgra- 
de porušene većinom u dru- 
gom svetskom ratu. U da- 
Ijini se uočavaju: Narodni 
muzej i Narođno pozorište. 
(Snhnio Aca Simić, 1930-g,). 


34 



сд75пшхна вдетежАн 

ЧМ*Л l>VI..'I><‘^ 




















































Bulevar Revolucije sa Terazijama i hotelom »Moskva« и pozadini. 
Desno je niz starih prizemnih zgrada sa radnjicama na mestu gde 
je danas palata sa bioskopom » Beograd « i početak Trga Marksa 
i Engelsa. (Snimio nepoznati autor, oko 1930. g.) 


36 


мш 










нмш ип. 


Narođna biblioteka па Kosančićevom vencu, sagrađena u drugoj 
polovini XIX veka u neoklasičnom stilu. Za potrebe biblioteke 
preuređena je 1922. g. Zgradu je 6. aprila 1941. g. pogodila zapa- 
Ijiva bomba i ona je potpuno izgorela sa celokupnim fondom 
knjiga. (Snimio nepoznati autor, oko 1930. g.) 




















































TRAGOVI PROŠLOSTI 


U ovom starom gradu malo je starih gra- 
đevina. Dve hiljade godina o njega su se borili mnogi 
narodi. Njegovu tvrđavu i njegova naselja stari osva- 
jači rušili su kamenom đuladi, a modemi varvari avi- 
onskim bombama. Za poslednja tri veka Beograd je 
prosečno svake dvadesete godine napadan, mšen, pa- 
ljen, zauziman i napuštan. Tim nedaćama istorije odo- 
leli su samo ostaci Kalemegdanske tvrđave, sa zido- 
vima srpskog despota Stevana, turskim kapijama, au- 
strijskim bedemima. Uz njih su se sačuvala još dva-tri 
spomenika verske arhitekture i nekoliko javnih građe- 
vina iz XIX veka. Sve ostalo je prah. Tek ponekad slu- 
čaj iznese na„svetlo dana polomljeni rimski sarkofag, 
vrh koplja ili stari mač ... Sve to zaista nije mnogo, 
ali je ipak dovoljno da se oseti dah nekadašnjeg Beo- 
grada, da se upozna njegova prošlost i još više zavole 
njegovi sadašnji dani. 


Majda Kurnik: Kalemegdan 










































УШ,Л 













Kule i kapije Gornjeg građa. Napred je obnovljena sred- 
njovekovna crkva Ružica. 













Kalemegclan je skoro dve hiljade godina bio vojnički rumenim tvrdavskun zidovima, prekriven zelenilom 

logor. Danas je taj islorijski breg, ispresecan sivim i trave i drveća, najveći i najlepši park Beograda. 





























Severoistočna utvrđenja Gornjeg građa, sa Zindan-kapi- 
jom i crkvom Ružiconi. 












• rllf? 




Naročitu đraž staroj tvrđavi daju utvrđeni ulazi■ Jedan 
od najbolje očuvanih je Zindan-kapija. 


43 


















Stara crkvica Sv. P&tke na Kalemegdanu. 



wm 

ШтШ 

ša&sfaštttaS&k -- 




РјЈШИЖј 
















ш* v'# 


Jedna тапја ka- 
pija u Donjem 
gradu, prema 
Savi. 


Prijatan kutak 
među starim zi- 
dovima i niša- 
ma: česma kod 
Defterdarove ka- 

























тш 


Deo kalemegdanskog Gornjeg grada sa kulom za који 
se veruje da potiče iz doba despota Stefana Lazarevića. 


















Popločani prolazi međti gradskim bedemima. 


i a «« 


Smiraj dana u staroj tvrđavi. 


49 



















































Kalemegdan je često bivao meta osvajača: teški topovi 
branili su građ. Sad već odavno miruju na starim be- 
demima. 


50 




















. 'Ч- 


‘-V 

-Л„- f ■-: 

- '}Г л . 7 - . L - - “~Г- 

'. s Д '' ' Ј - ; —- TL ^ in^ 

‘ ■ W ^ - -: - 



ШрШ 

* 4i.. ? 

,>- ■ ' y&Mi 

■ ... 

pžgšmik 

&:-<::: С‘ч- ' 


шш 


>л ?S&sS&:?j 


ЈгЧл: - •'. Ч- Л- г. 























































53 


Ziđovi Gornjeg grada stepenasto se spuštaju u Donji 
grad. Na vrhu je »Pobednik«, skulptura Ivana Meštro- 
vića. 

i 


i. 



Kula »Nebojša«, u Donjem gradu, pored Dunava. Podig- 
nuta je verovatno u XV veku. 






















Barokna kapija u Donjem gradu, sagrađena u početku 
XVIII veka, u doba kraće vladavine Austrijanaca nad 
Beogradom. 



54 






















liS@ 


Pogled na odbrambene zidove Gornjeg grada. 


55 




















Od turskos Beograda danas je и Beogradu ostalo malo 
erađevina. Bajrakli-džamija iz XVII уека jedina je. dza- 
mija u današnjem Beogradu. Nalazi se blizu Kalemeg- 
dana, u Gospodar-Jevremovoj ulici. 
















Ти, и blizini, još је jedno beogradsko tulbe (mauzolej) 
iz turskog vremena. 


57 




































































JL očetak XIX veka doneo je Beogradu i Srbiji 
oslobođenje od Turaka. Prvi srpski ustanak, 1804. godine, 
doveo je do oslobođenja Beograda, 1806. godine. Iako u ne- 
prekidnom strahu od turske sile, koja nije mogla da se pomiri 
sa gubitkom tako važnog uporišta, u Beogradu je, već prvih 
godina slobode, počeo intenzivan kulturni i prosvetni rad. 
Mlado srpsko građanstvo, dojučerašnji seljaci i ratnici, želelo 
je da od Beograda, grada stare slave srpskog naroda, napravi 
moderan centar nove države. Polako, sa povremenim malaksa- 
vanjima, naročito u trogodišnjoj pauzi između sloma prvog 
i početka drugog ustanka, išlo se napred. Još duboko vezan 
za vekovne osvajače, grad je ipak, i u vizuelnom i u duhovnom 
liku, počeo da prima novija obeležja. 





Dve godine posle oslobođenja Beograda od Turaka, 
1808. godine, u ovoj zgradi je osnovana prva srpska 
Velika škola. Ona је, u stvari, pruiala nešto veći stepen 
od osnovnog obrazovanja, ali je za tadašnju Srbiju to 
bilo od ogromne koristi. Osnivač škole bio je Dositej 
Obradović (1742—1811), prosvetitelj i prvi srpski mini- 
star prosvete. Danas se u toj zgradi nalazi Vukov i Do- 
sitejev muzej. 










































Spomenik Dositeju Obracloviću, u Studentskom parku, 
nedaleko od njegove Velike škole. Na spomeniku su 
urezane reči: »Iduć' uči, u vekove gledaj«. 














U ovoj zgradi, podignutoj 1836._ godine, danas je 
šten Muzej pozorišne umetnosti (dole). 


Jedno staro zdanje, podignuto početkom XIX veka: Ma- 
nakova kuća, u kojoj je danas smeštena manja etno- 
grafska zbirka. Zgrada je sastajalište Ijubiielja starog 
Beograda (gore). 




а Шј I 

1Г1 T| 



































Kafana »?« sagrađena je oko 1820. Kao i još neke pome- 
nute zgrade, pravi je primer u Beogradu gotovo iščezle 
balkanske arhitekture. 


63 













































; ШШ* 

ЧШШ: 

1:;? 

::-.Г :. 

-Ј г 

УМ 

fc 

л- ; 


Ш:Л 

fefJ; 




























4 Godine 1831. knez Miloš je, 
u blizini Kalemegdana, sa- 
zidao dvor za svoju ženu i 
decu. (Bojeći se Тигака, 
koji su još bili nominalni 
gospodari Srbije i držali 
Gornji grad, dvor za sebe 
sagradio je u Topčideru, de- 
setak kilometara daleko od 
Kalemegdana.) Ovaj dvor, 
nazvan Konak kneginje Lju- 
bice, prvi je kneževski dvor 
u obnovljenoj Srbiji. Pored 
istočnjačkih karakteristika, 
na njemu se već ogleda i 
uticaj evropskih graditelj- 
skih shvatanja. 


Pored svog konaka u Top- 
čiđeru, Knez. Miloš je podi- 
gao i lepu malu crkvu, ta- 
lcođe početkom tridesetih 
godina XIX veka. 



























Kuća porodice Karamata, u 
Zemunu, potiče iz druge 
polovine XVIII veka. Bila 
je sedište mnogih vojnih, 
političkih i crkvenih lično- 
sti iz prošlosti Beograda i 
Vojvodine. 


Stari Zemun bio je nekad 
najbliža evropska varoš tur- 
skom i istočnjačkom Beo- 
gradu. Dva bliska grada — 
dva daleka sveta. Danas je 
Zemun sastavni deo Beo- 
grada. Sačuvao je još veliki 
broj starih ulica, građe- 
vina... 




1 

fft! 

Шл\ v-'h И 

; - /Г 



f/;.’:: -Л 1 


ijj 


Г j! 

|мЖ-Ј| 






66 



















Ulice starog Zemuna još čuvajn nizove prizemnih 
Zgrađa, nadvišene baroknim crkvenim tornjevima, kao 
i većina drugih većih starih gradova Vojvodine. 


67 















Jedna od najstarijih beogradskih srednjih škola, neka- Voznesenska crkva, sagrađena 1836. godine, ima pone- 

đašnja zgrada Realke, podignuta 1836. godine. Evropska što od elemenata srednjovekovne srpske crkvene arhi- 

arhitektura ulazi u turski Beograd. tekture. 










































69 



























































Zgrađa starog Beogradskog univerziteta. Podigao ju je 
1863. godine »Kapetan Miša Anastasijević svome ote- 
čestvu«, kako stoji napisano na njenoj glavnoj fasadi. 
U ovoj zgradi, prvom srpskom univerzitetu, školovala 
se skoro sva inteligencija Srbije XIX veka. Arhitekt 
zgrade bio je Jan Nevola, poreklom Čeh. Ova gradevina, 
koja donekle podseća na venecijanske palate, i sad je 
ukras uieg centra Beograda. 



Kapija na idazu u Studentski park, pred Kapetan- 
-Mišinim zdanjem. 


71 

























































Svomenik u Dobračinoj ulici, na mestu nekađašnje 
turske čukur-česme. Izrađen je u spomen decakci pogi- 
ntilos na ovom mestu 6. јипа 1862. godine. Decakasu 
ubili turski vojnici, što je, posle nastalog revolta Beo- 
građana, bio povod za konačno i potpuno oslobođenje 
Beograda 1861. godine. 


Više od hiljadu godina uzdilu se iznad reke Save zi- ► 
dine beogradske tvrđave. 










































































































































































Kapije i bastioni tvrđave, mada dosta restaurisani, i 
danas su, u pojedinim delovima, sačuvali srednjo- 
vekovni izgled. 











Pred ulazom u Rimski bunar. To je, verovatno, najsta- 
riji sačuvani objekat na Kalemegdanu koji je sve do 
najnovijih vremena služio vojnim posadama tvrđave. 






















ra Simeo- 
na 
Rok- 
sanđića. 


шше§ ... 

£■ ' -.7 '—'• 

7 . Љ 

" ‘ 7 - ‘ /•-; ' 

. .* ■>...:*__ -2- ____ 

vekovne 




crkve 
na Ka- 
lemeg- 
dann: 
crlcva 



"• - ' 

Ružica 




i crkva 












































Graditeljska dela s početka XIX veka: 
Konak kneginje Ljubice. 


Topčiderska česma, iz 1860. godine. 
Nekad se nalazila na Terazijama, pa 
je, uoči prvog svetskog rata, preneta 
na sadašnje mesto. 














Saborna crkva. 



V Konaku iz 1830. godine danas je sme- 
šten Istorijski muzej, posvećen prvom 
srpskom ustanku. 



~r**- 

















Slilcovito, žuto i crveno obojeno staro Kapetan-Mišino 
zdanje, i danas je jedna od najlepših građevina Beo - 
grada. 


Amam u blizini Ulice kneza Miloša. 









































































р 

JL rošlost Beograda ne obeležavaju samo lcalemegdanske 
zidine, stare građevine znamenite zbog svoje arhitekture ili događaja 
čiji su svedoci, niti spomenici podignuti zaslužnim ljudima prošlosti. 
U mnogim delovima Beograda još živi jedan tihi, skromni i prisni pri- 
zemni grad, sa ulicama popločanim starom kaldrmom, kućama pokrive- 
nim ćeramidom, niskim prozorima kroz koje proviruje cveće. Taj grad 
sve više nestaje, povlačeći se pred zakonima novog vremena, koje ima malo 
obzira prema starom. Na mestu mnogih starih ulica i kvartova izrasle 
su moderne građevine, ulice, parkovi, često sa više svetla, prostora, ali 
često i sa manje duše i srdačnosti. No, dovoljno je već sazrela svest 
da je potrebno sačuvati i poneki kutak takvog Beograda. Kosančićev 
venac, u blizini Kalemegdana, nadnesen nad Savu, pa Skadarska ulica, 
nisu osuđeni na nestanak. Zaljubljenici u Beograd žele da od njih stvorc 
toplo srce grada. Neke druge ulice i zgrade neminovno će morati da 
iščeznu ispred naših očiju, no dotle još će privlačiti naše radoznale oči 
i često izazivati setna osećanja. 


Krovovi, starinski 
krovovi, prekriveni 
sitnim mozaikom 
ćeramiđe. Pod nji- 
hovim strehama la- 
ste još imaju mesta 
za svoja gnezda ... 

































BDDIMPEŠTi B0DIM*PEŠTABODIMPESTA 

ie ry»rMfljnrk5«-inu 8*rv*:ud?urk!« ma- * orv*ilutJ| ui ким 


Б P Д HK0 ЦВЕТКОВИТ) 

HAUIH И0ПП03ИШ 
ПАЛИП ХЕР0Ј@§ 


STare zidove često prati čudna usamljenost. čovek na 
prozoru, plakati na trošnom malteru, klupa. Tu vreme 
sporo prolazi, kao iivot sa malim radostima i malim 
događajima... 









































ш 







I to /е Beograd: niske kttće, trošni krovovi, sa malim 
dvorištem u sređini. Tu konišije još iive kao jedna 
porodica. 


75 













Ovo je Kosančićev venac. Ти 
je krivudava Zadarska ulica, 
Zgrada bivše štamparije u ko- 
joj sad stanuju slikari, mesto 
nekadašnje, izgorele u ovom 
ratu, Narodne biblioteke, sta- 
ri turski pločnik ... Kad, 
uskoro, bude restaurisana, sa 
prodavnicama, malim suteren- 
skim kafanama, ateljeima, žu- 
borom vode — biće to mali 
beogradski Monmartr. 





























































А 

Ти su se rodili, dobro zapamtili to kame- 
nje na ulici, u soklovima zgrada, u pra - 
govima. Još malo pa će iz ove tišine otići 
-4 u bučni svet. 




















/afco slaba, neka stara uporišta još se drže. Ali eto, nad 
njima se, kao čarobna, dižu svetla zdanja koja streme 
nebti. 




































BtnUttUP 10CUU0BUB 

ОБ\ЋАР 


































NOVI VIDICI 


P 

JL očetkom ovoga veka Beograd je naglo 
počeo da se transformiše u moderni grad. Prvi svetski 
rat presekao je taj razvoj, porušivši u znatnoj meri i 
ono što je već bilo ostvareno. Novi građevinski polet 
nastao je posle 1918. godine, da bi, na nekoliko godina 
pred drugi svetski rat, primio vid najburnijeg razvitka. 
Tada se gradilo mnogo, ali stihijno. Drugi svetski rat 
označava najteže stranice u istoriji Beograda: faši- 
stičko bombardovanje u aprilu 1941. godine i savez- 
ničko u toku 1944. potpuno su razorili ili učinili neu- 
potrebljivim jednu trećinu beogradskih građevina. Po- 
sle oslobođenja, Beograd je ponovo postao veliko gra- 
ddlište, na obe strane Save. On se danas izgrađuje po 
savremenim arhitektonskim i urbanističkim plano- 
vima. 

Beograd smelo izlazi iz haotičnog okvira pro- 
šlosti. Smešten na jednom izvanredno povoljnom te- 
renu, polegao delom po bregovitom šumadijskom pej- 
sažu a delom po sremskoj ravnici, on iz dana u dan 
razvija svoj lepi i jasni profil velikog grada. 














































.VlHHHtll ! 
'ЛШГ‘нч \ 
H'irjHiurf 


*ns 




i 

S» % 

2?Л 



ш 

















































































uiUijLiL! 


Trg Republike, nekada zbijen oko spomenika knezu 
Mihailu, bombardovanjem razoren u toku drugog svet- 
skog rata, proširen je u prostrano raskršće kojim do- 
miniraju nekolike velike palate, među kojima su i Na- 
rodni muzej i palata »Istra«. 


Od starog Kalemegdana, moderni Beograd pruža se 
lepezasto, kilometrima, na istok i na jug, po zatalasa- 
nom tlu naizmeničnih beogradskih bregova i dolina — 

Terazija. Dorćola, Palilule, Karaburme, Zvezdare, Vra- 
ćara, Voždovca, Dušanovca, Banovog- Brda, Bulbuldera, 

Dedinja, Topčiderskog brda, čukarice... Zimski dan na Trgu Republike. џ- 


























































^Jggg 


■ШНШ1311 1 


£, » Ш -i 



»ГЛј. ~‘*gK Žg’ 


, ■; . .*• -'■ .. , 'jf 




















lll«' 

ill Ш1 Ifla' Вн V * ша v.C.i ~ 'дш i «txu 

рвб-: • фШГШ 1 ! 


Dom omlađine Beograda. Zajedno sa novom zgradom 
»Politike«, palatcm »Albanija« i zgradom »Borbe«, 
predstavlja jednu od najviših, vitkih i elegantnih gra- 
đevina nžeg beogradskog centra. 










































Vlica Moše Pijade. Sa probijanjem terazijskog tunela, 
veliki deo saobraćaja naći će izlaz ovde, na raskršću 
ulica Moše Pijade i Nušićeve. 













































jedna od zgrađa Radio-televizije Beograd. U pozadim je 
Palilula, stara gradska četvrt koju sve više osvajaju 
savremene građevine. Desno: Ulica Lole Ribara, levo 
Hilandarska. 



ТФ*Х р тТ|Г ,т -~ Ј —'■-iT'iiVj 






-; тмш 

iS 

!|Ц 

WMt 
















































Detalj ispred zgrade »Politike«, sa novim spomenikom 
Moši Pijade, koji je izradio vajar Branko Ružić. 


91 





liiiiiiij 


[ilfrilžaS* 


U užem centru gracla nalazi se nekoliko značajnih uni- 
verzitetskih zgracla. Na fotografiji je deo Stučlentskog 
parka, sa Kapetan-Mišinim zdanjem, u kome se nalazi 
Filozofski fakultet, a pored njega je zgrada Filološkog 
fakulteta. 
























































































































starom delu grada. Raskršće ulica Vuka Karadiića i 
Knez-Mihailove. 


Zmaj-Jovina i Knez-Mihailova ulica. 





















































































































































































'р“ 


Grad је još ршг kontrasta — uskih ulica i širokih bule- 
vara, prizemnica i dvadesetospratnih građevina. Beo- 
grad bez prestanka kleše svoju jizionomiju velikog pri- 
vlačnog grada. 


Раггогата Beograda. Okosnica je dugački Bulevar Re- 
volucije, koji ide po grebenu bregovitog terena, koji se 
spušta sa južnih šumadijskih visova sve do ušća Save 
u Dunav. 

















































































































































Pogled na Terazije iz Knez-Mihailove ulice. Ovo je po- 
slovni, trgovački centar Beograda. 


99 



Terazijski plato završava se palatom »Albanija«. Pored 
spomenika »Pobedniku« na Kalemegdanu, »Albanija«, 
sazidana uoči drugog svetskog raia, jedan je od simbola 
Beograda, zbog svoje jednostavne, ali ipak karakteri- 
stične siluete. 
























































-41 Terazije- pod snegom. Napred je terazijski park, na pa- 
dini prema donjem delu grada. Desno se vidi hotel 
»Moskva«, sazidan 1906. godine, koji još uvek, zbog sli- 
kovitosti svoje arhitekture, predstavlja atrakciju beo- 
gradskog centra. 


ш 

■ § -ŠR 

1 

H U -Шг 

1111 


1 ffl 

г !S 

н 

ILi 


11E 



Terazije, sa nizom visokih građevina. Na slici se vide 
i ulazi za novopodignute pešačke prolaze. 


101 























































































iSl ђ 

- 

l - . 




Novije građevine u blizini Terazija, u Brankovoj nlici, 
dočekuju posetioce Beograda odmah po prelasku Sav- 
skog mosta. 













































103 


Detalj pešačkog prolaza u Brankovoj ulici, kod pijace 
Zeleni venac. Zbog sve jačeg automobilskog saobraćaja, 
potreba za takvim prolazima sve je veća, pa se oni izgra- 
đuju u Beogradu u sve većem broju. 

'l 





















































Pogled iz aviona na Trg Marksa i Engelsa i zgrade Sa- 
vezne skupštine i Glavne pošte. U pozadini se vide 
crkva Sv. Marka i padine Zvezđare. 


Zgrada Savezne skupštine, sa gusto naseljenim četvr- 
tima u svome zaleđu. 




























































Fragmenti novih trgova i nove 
arhitekture: linije prostranog 
pločnika na Trgu Marksa i En- 
gelsa. Da H oči varaju: hoće li 
se Ijudi izgubiti u hladnoći ka- 
mena i betona? 


Deo savremenih Terazija: skulp■ 
tura devojke u Bezistanu. 


Ne, eto tu je, u blizini, na ivici 
bazena sa vodoskokom, zgodno 
mesto za prijateljski razgovor. 











ШшЕДјЈЈЗДЈ' 


Prostrani, otvoreni park pred zgradom Skupštine grada 
Beograda. 
































Svojim stcinovnicima veliki grad nameće nove zakone 
ređa: prelazi na raskršću kod Savezne skupštine i 
Glavne pošte. 


109 






»Igra«, skulptura 
Tome Rosandi- 
ća, pred zgra- 
dom Savezne 
skupštine. 














Zgrada Savezne skupštine. Njeno građenje počelo je 
pre prvog svetskog rata, a završeno 1934. godine. Delo 
je arhitekte Jovana Ilkića. Otvorena sa svih strana, 
okružena skverovima i sa parkom ispred sebe, jedna 
je od najlepših građevina u Beogradu. 


111 

















Krovovi i kupole na počet- 
ku Ulice maršala Tita. 


U centru Beograda postoji 
još dosta zgrada podignutih 
početkom ovog veka. Okru- 
Žene novijim građevinama, 
one, u susedstvu ravnih i 
visokih fasada, još više is- 
tiču lepotu svojih linija. 
Jedna od takvih zgrada je 
i današnji Protokol Driav- 
nog sekretarijata za ino- 
strane poslove, na Terazi- 
jama. 

































































Ulica maršala Tita. Na slici je 
nekaclašnji Stari, a s druge stra- 
ne parka Novi dvor. Danas su to 
Zgrade Skupštine grada Beograda 
i Skupštine Srbije. 


Nekadašnja zgrada Beogradske 
zadruge, u Karađorđevoj ulici. 
Danas se u njoj nalazi Geološki 
zavod. Podignuta je 190 7 . godine. 

113 




































Deo Ulice maršala Tita ђ> 


Na uglu Maršala Tita i Kneza Miloša ulice: jedno od 
monumentalnih bankarskih zdanja, podignuto posle 
prvog svetskog rata. Tu je i jedna od najživljih beo- 
gradskih raskrsnica, popularno nazvana »London«, po 
nekadašnjoj kafani koja se tu nalazila. 























































































тШШШ 


Na raskrsnici kod »Londona«. To je pogled niz Ulicu 
kneza Miloša, jednu od najlepših u Beogradu, značajnu 
i zbog mnogih ustanova i ambasađa koje se u njoj 
nalaze. 


























zgjBŽ& > 

1Ш§*^ Г Ј|И 

ЗЗЗН- illl 


tsjaaaB 


Na raskršću ulica Kneza Miloša i Nemanjine nalaze se 
monumentalne zgrađe Driavnog sekretarijata za na- 
roclnu odbranu, sagrađene od belog i crvenog mermera. 
Projektovao ih je arhitekt Nikola Dobrović. 


117 






























































Saobraćajna vrteška na Trgu Dimitrija Tucovića. Taj 
najprometniji beograđski trg još čeka svoj konačan 
urbanistički izgled. 


119 



Noćni snimak Nemanjine ulice i dela Trga Dimitrija 
Tucovića, napravljen sa visokog hotela »Slavija«. U 
datjini, na horizontu, vide se osvetljene višespratnice 
Novog Beograda. 


Pogled sa »Slavije«: Nemanjina ulica, Njegošev park. 
Pozadi je Novi Beograd, a desno Ratno ostrvo, pa Ze- 
mun. Sve je to Beograd, rasprostrt na obalama velikih 
reka. 


















































































































'đonumentalne građevine Beograđskog sajma predstav- 
jaiu iedno od najlepših građevinskih ostvarenja posle- 
atnog Beograda. Ove građevine podignute su uglavnom 
d 1950 do 1953. godine, prema planovima grupe beo- 
radskih arhitekata na čelu sa arh. Miloradom Panto- 



































Slari, pravi Beograd, izrastao je na brdovitoj, desnoj 
obali Save i Dunava. Tri mosta vezuju ga sa levom, rav- 
ničarskom obalom, na kojoj je već podignut veliki deo 
Novog Beograđa. 

















Gradevine na desnoj obali Save, u starom delu grada, 
posmatrane iz visokih zgrada Novog Beograda. 


125 





















































































◄ Pogled sa starog Savskog mosta na zgrade око »Mo- 
stara«, velike raskrsnice čija se rekonstrukcija privodi 
kraju. 


Još jedan pogled s mosta. Nemanjina ulica, sa nizom 
građevina oko železničke stanice. 


















ШЏ': 




mš£ 



















































-4 Večernje svetlosti na pristaništu (strana 129). 


Pristanište na đesnoj obali Save. 







Ušće Save, leva obala. Nekađ zapušteni teren, đanas je 
regulisan i pretvoren u lepo šetalište. 


^ Jutro na teretnom savskom pristaništu (strana 128 ) 


































































































Spomenik obalskom radniku, kraj pristaništa, na des- 
noj obali Save. Čarolija fotografije napravila je od njega 
figuru natprirodnih dimenzija. 


Savski most je u smelom luku spojio stari i Novi Beo- 
grad. Pored svoje funkcionalnosti, taj vitki đrum nad 
vodom, pod rasutim večernjim oblacima, pokazuje i 
poetski spoj tehnike i prirode. 



Savski most u večernjim časovima. U pozadini trepere 
svetla Novog Beograda (strana 134). 


Vitka građevina Centraluog komiteta SKJ, na Novom 
Beogradu (strana 135). 


















I 

! 










































































ШШ 



нкз кштг ; 

— ^2l!^a^L— i ... fc, •■ УмУЖЗ*^ 


авникввј^ 'у:. ssaep 


тттц 










































„■j Д Jovi Beograd podignut je na nekad močvarnom i pu- 
stom terenu. Valjalo je isušiti teren, učvrstiti ga, po- 
staviti sve za oko nevidljive instalacije, potrebne novom 
velikom gradu. Na takvom zemljištu počele su da se 
dižu građevine do dvadeset spratova visine, staništa ?л 
stotine hiljada stanovnika Beograda. 


Detalj starog Kalemegdana, u susedstvu sa novim gra- 
devinama na levoj obali Save. 



Odmah na početku Novog Beograda, preko Savskog 
mosta, nalazi se niz velikih čvrstih građevina. Fotograf- 


ski aparat prikazao ih je u skoro lirskom i eteričnom 
vidu. 


138 

















































































































-4 Svetlosti velegrada. 



.Isit 




























































































Novi hotel »Jugoslavija«, na obali Dunava, u susedstvu 
Novog Beograđa i Zemuna, najveći je i najluksuzniji 
hotel u našoj zemlji. 


145 
























































































ш 


































Panorama današnjeg 
Zemuna. 


I stari Zemun dobija 
novi lik. 


Novopodignuta velika 
robna kuća u Zemunu. 




























~ ; ‘-'i ' - 

Jgabi 


^гтбг 

^гЈ ■|Јив^^-"Т1д, 













Uz velike građevine, na periferiji Beograđa živi i pri- 
zemni grad: mozaik kućica sa baštama. 



Ne širi se Beograd samo preko Save, u ravnicu. Nje- I 
govo brdovito, blago zatalasano zaleđe, pruža takođe 
izvanredne mogućnosti za nova naselja. Ona se i podižu 
po celom obodu beogradske lepeze. Ovo su soliteri u 
naselju Šumice. 




































zasejano lcitkuruzima. Danas je ono jeclno ocl najpri- 
vlačnijih-stambenih četvrti Beogracla. 


zmenjeni izgledi beogradskih bregova. Banovo Brđo 
tekad je bilo prekriveno voćnjacima i vinogradima, 




' * - - ** - , • f _ ’ 





























































































Вапо- 


voni 

Brdu. 


Okru- 

žene 

zeleni- 

lom, 

zgrade u 

naselju 

Šumice 

primile 

su 

desetine 

hiljada 

novih 

stanov- 

nika 

Beo- 

grada. 













































































































































Dizalice na novom dunavskom pristanistu. 



Silos na ohali Dunava kraj Beograda. Njegova impozan- 
tna i snažna arhitektura harmonično se stava sa du- 
navskim, ravničarskim delom grada. 


157 












emunski »Zmaj« — industrija poljopnvredmh masina, 
nmljena iz aviona. 


Industrija mašina i traktora u Rakovici 



abrika mašina »Ivo Lola Ribar«, u Železniku, pored 
eograda. 


Građevine Instituta za nuklearne nauke »Boris Kidrič«, 
u Vinči. 



























л U Surčinu, 14 kilometava daleko od Beograda, nalazi ► 

160 se aerodrom »Beograd«. Po geografskom položaju, teh- 

ničkim rešenjima piste i svih zgrada, jedno je od naj- 
značajnijih pristaništa vazđušnog saobraćaja između 
Evrope i Istoka. . 'S 


Poslednjih godina obavlja se velika modernizacija jugo- 

slovenskog železničkog saobraćaja. Stara beogradska .. .. 

stanica, podignuta 1884. gođine, treba da ustivpi mesto Enterijer prijemne dvorane aerodroma, sa pogledom 

novoj. Ovo je detalj današnje stanice. na pistu i avione. t> 















И1 Ш 

,Т)ЖШМ 

































Komunikacije sa svetom nisu samo avioni, ieleznice 
i brodovi. Moderne komunikacije duha, pre svega tele- 
vizija, zahtevaju i nova tehnička sredstva, nove oblike. 
Televizijski toranj na Avali, sa restoranom na vrhu, 
uspelo je delo savremene beogradske arhitekture i 
tehnike. 


»vv. 'л 






















Avalski pejzaž. 


163 














Na Avali se nalazi spomenik Neznanom junaku, pođig- 
nut 1931. godine. Spomenik — mauzolej i skulptura — 
delo je vajara Ivana Mestrovića. 



Karijatide na spomeniku Neznanom junaku. ► 


















































Veče nad Beogradom i njegovim rekama. 










Večernji Beograd, gledan sa novobeogradske strane. 








































Savezna skupština. 



Tri monumentalne građevine na početku Bulevara 
revolucije: Savezna skupština, Glavna pošta i crkva 
Sv. Marka. 



























: ззшшт 


шш т j i 
igf |i| | i 


1906. godine, 
nenitosti beo- 


>Moskva«, 
ivlja jedm 
og centra. 


■ 















































mtgr 


Novi Beogracl, viđen noću, sa Kalemegdana. 



Beogradski sajam. 

















































































































































































ŽIVOT BEOGRADA 


O eograd je mnogoljudan grad. Statistike 
kažu da u velikom Beogradu, onom koji obuhvata sve 
njegove opštine, živi više od milion stanovmka. Među- 
tim, pravi Beograd, onaj što se prostire u neprekinu- 
tom urbanom kontinuitetu na desnoj obali Save, za- 
jedno sa stanovnicima Novog Beograda, ima oko 700 
hiljada građana. To je impozantna cifra, pogotovu ako 
se zna da je pre prvog svetskog rata grad brojao pet 
puta manje stanovnika, a da je drugi svetski rat doče- 
kao sa manje od 300 hiljada ljudi. Uz to, ratovi su u 
znatnom procentu umanjivali njegovo stanovništvo. 

Vidljivo je, onda, da ogroman broj stanovnika 
Beograda čine doseljenici. Zbog toga što je glavni grad 
Jugoslavije, zbog svog pogodnog geografskog položaja, 
zbog sigume perspektive industrijskog i kultumog 
razvoja, zbog slobodarskih tradicija — i osvedočene 
- gostoljubivosti — Beograd je oduvek privlačio ljude. 
Odakle god došli — iz Šumadije, iz Srema, sa Kosova, 
iz Primorja, iz Like, iz slavonske ravnice ili hercego- 
vačkih brda — oni se brzo stapaju u njegove građane 
i zajedno sa starosedeocima postaju uj egovi pravi ži- 
telji. Donosili su, i đonose, svoj način života, svoje obi- 
čaje, svoj moral, svoja narečja, a on formira njihov lik, 
kroz rad i učenje pravi od njih otvorene, stvaralačke, 
socijalističke ljude, Beograđane. Ako doseljeni Beogra- 
đanin ponekad još i tuguje za svojim rodnim gradićem, 
morem i brdima, već njegova deca ne znaju ni za ka- 
kav drugi zavičaj sem ovog, beograđskog. 

Taj mladi i stari svet, na ulicama, u školama, u 
pozorištima, u fabrikama, u muzejima i umetničkim 
dvoranama, paTkovima i trgovinama, tu gde se god 
radi, uči i zabavlja — to je živi, aktivm, stvaralački, 
pravi Beograd. Pogledajmo, makar i fragmentarno, 
kako izgleda taj grad u pokretu, u svakodnevnom ži- 
votu. Možda ćemo moći — koliko to fotografije dopu- 
štaju — da upoznamo živi i duhovni lik Beograda i u 
njemu nastanjenih ljudi. 


Na prethodnoj strani: 
Nikola Bešević: Beograd. 













































Beograđ je često srdačan domaćin gostiju iz svih ze- 
malja sveta. 


Vlice velikog grada uvek su pune sveta. Najmnogoljud- 
-<Q nije su u večernjim časovima. 






















Obuka mladih radnika vrši se pod briznim okom iskus- 
nih stručnjaka. 

'J 










Ovo je grad rada i učenja. Intenzivan iivot odvija se 
svuda: u fabrikama, kancelarijama, u školskim učioni- 
cama. Na slici: savetovanje jedne smene u Beograd- 
skom pamučnom kombinatu. 


171 




















Sa pređavanja u amfiteatru Prirodno-matematičkog 
fakulteta. 


Čas u jednoj osmogodišnjoj školi na Novom Beogradu. Џ> 

















































Deo zgrade tehničkih fakulteta. 



















Studenti građevinarstva i arhitekture nalaze se u jednoj 
od najlepših univerzitetskih zgrada Beograda. 


175 























































































































ишт 


шзт. 


U Beogradu postoji nekoliko tehničkih muzeja. Jedan 
ođ njih, Mtizej Nikole Tesle, posvećen je delu z.nameni- 
tog jugoslovenskog pronalazača. 


177 





































































^pp 


Beograd ima ve- 
liki broj javnih 
biblioteka i či- 
taonica, od cen- 
tralne, Narodne ^ 
biblioteke Srbi- 
je, pa đo mnogih 
opštinskih i spe- 
cijalizovanih. 


178 


Biblioteke su 
ipak najbolja 
mesta za učenje. 








































79 




































Zgrada Narodnog pozorišta podignuta je pre sto godina 
na inicijativu kneza Mihaila. U njoj sc daju dramske, 
operske i baletske predstave. 


Pozorišni život u Beogradu veoma je razvijen. Po- 
stoji više profesionalnih pozorišta koja ostvaruju 
visok nivo ove stare umetnosti, negujući u svome 
180 repertoaru dela od klasičnih do najsavremenijih. 























Veliki umetnici be- 
ograđske scene, Ra- 
ša Plaović i Jovan 
Milićević, u » Toma- 
su Moru« Roberta 
Bolta. 


Iz Šekspirove 
»Zimske bajke«, 
u Narodnom 
pozorištu. 






















Prvak beograđske opere, Miroslav čan- 
galović, kao Boris Godunov, u istoimenoj 
operi Modesta Musorgskog. 


Fragment iz igre »Svatovac«, Krešimira 
Baranovića. 








































»Malo pozorište«, namenjeno deci 
i omladini, nalazi se pored živo- 
pisnog Tašmajdanskog parka. 


Pozorište »Boško Buha« uvek 
je privlačno za mladu publiku. 
Scena iz »Čarobnjaka iz Oza«. 






















Scena iz savremene komedije 
»Krmeći kas«, od Aleksandra 
Popovića, na sceni »Ateljea 
212 «. 


rrea zgraaom Fozonsta »Ate- 
Ijea 212«. To pozorište prati 
najsavremenija strujanja na- 
šeg i stranog pozorišnog stva- 
ralaštva. 




























































Ljuba Taclić, kao Kraljević Marko, u istoimenoj drami 
Borislava Mihailovića (Jugoslovensko dramsko pozo- 
rište). 


187 















U atriju Narodnog mnzeja izložena su gi-čka i nmska 
umetnička dela nađena u našoj zemlji. To je vrlo po- 
gođno mesto i za izvođenje pozorišnog klasičnog re- 
pertoara. 

Na slici: scena iz »Odbrane Sokratove i smrti«, od Pla- 
tona, u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta. 














Dva savremena reljefa na ulazu u zgra- 
du Narodnog muzeja. 

Jovan Sterija Popović, književnik i 
osnivač Narodnog muzeja. 

Mihailo Valtrović, arheolog, prvi uprav- 
nik Narodnog muzeja. 



189 


Ulaz u Narodni muzej na Trgu Republike. U svojim 
izložbenim dvoranama Muzej čuva obilje dragocenih 
dela od praistorije do najnovijih vremena. 


















































Iz arheološlcog ođeljenja u Narodnom muzeju: figura 
građanina iz Stobija (III vek n.e.J. 
















ш 


U MiLzeju је bogato predstavljena srednjovekovna 
srpska umetnost: fragmenti plastike i freske, ikone, 
rukopisi, dela primenjene umetnosti. Na slici: zvona 
iz manastira Gradac na Moravi (današnji čačak) i pla- 
stika sa crkve manastira Melentije (XV vek). 



ф. „ 


*-ф. 





191 
























Reprezentativno delo jugoslovenskog slikarstva: » Pro - 
glašenje Dušanovog zakonika«, slika Paje Jovanovića. 





























Dvorana sa đelima jugoslovenskog slikarstva XX veka. 


193 






























Oktobarski salon otvara se svake godine na dan oslo- > 
bođenja Beograda. To je velika smotra rada beograd- 
skih umetnika. 


I ikovni život u Beogradu veoma je razvijen. U gradu 
ianas radi oko 500 slikara i vajara. Među njima se 
ialaze mnogi istaknuti majstori. 


’etar Lubarda, jedan od najvećih savremenih jugoslo■ 
'enskih slikara, u svom ateljeu u Beogradu. 


Prvo umetničko ostvarenje. џ- 

























































































-4 U Beogradu rade dve 
akademije likovnih umet- 
nika. Na slici: studentki- 
nja slikarstva. 


Detalj iz Muzeja savre- 
mene umetnosti. Ovo 
zdanje značajno je i kao 
arhitektonsko ostvarenje 
(projektanti: M. Antić i 
I. Raspopović). Ovaj mu- 
zej na usću Save u Du- 
nav sabrao je najznačaj- 
nija dela jugoslovenskih 
umetnika XX veka. 



Zgrada Vmetni&kog paviljona na Kalemegdanu. 


Etnografski muzej ima veoma bogate zbirke narodnog 
stvaralaštva iz cele naše zemlje. Zbog nepodesnih izlož- 
benih prostorija većina muzejskog materijala nalazi se 
u depoima, ali povremene tematske izložbe pokazuju 
svu lepotu sakupljenog blaga. 


























U Galeriji fresaka izložene su kopije srednjovekovnog 
srpskog i vizantijskog slikarstva. 


199 






































Muzej 25. maja (rođendan Predsednika Jugoslavije Jo- 
sipa Broza Tita) nalazi se na Topčiderskom brdu. U 
njemu su izloženi predmeti koje je Predsednik Tito 
dobio na poklon iz naše zetnlje i iz svih krajeva sveta. 


200 





















U Beogradu se nalazi više istorijskih 
muzeja. Najznačajniji je Vojni пги- 
zej, u kome su sakupljeni predmeti 
iz najstarije ratne istorije našeg na- 
roda pa do najnovije, narodnooslo- 
bodilačke borbe. Na slici: ratne za- 
stave jedinica Jugoslovenske narod- 
ne armije nad skršenim neprijatelj- 
skim oružjem i zastavom. 


Zgrada u kojoj je 4. jula 1941. go- 
dine doneta odluka o podizanju sve- 
narodnog ustanka, pretvorena je u 
Muzej. 







































1 


I 




ротепа па slavne dane narodnooslobodilačke borbe 
e sačuvana samo и muzejima. Mnoga groblja i spo- 
mici svedoče o velikom vremenu i Ijudskom u пјети. 
slici je reljef na ulazu u Spomen-groblje oslobođi- 
a Beograda (rad vajara Radete Stankovića). U gro- 
u su sahranjeni jugoslovenski borci i borci Crvene 
nije, koji su poginuli u oktobru 1944, u borbama za 
obođenje Beograđa. 


Pod bedemima Kalemegdana nalazi se grobnica narod- 
nih heroja Mose Pijađe, Ive-Lole Ribara, Đure Đakovića 
i Ivana Milutinovića. 















































Spomenik Branku Radičeviću, 
pesniku mladosti (rad vajara 
Aleksandra Zorina). 


Pesnik i slikar 
Đura Jakšić. 
















Na Kalemegdanu 
se nalazi i veći broj 
spomenika zname- 
nitim Ijudima iz 
srpske kulturne is- 
torije. Na slici: 
jedna aleja sa spo- 
menicima, pod sne- 
gom. 


205 


Pesnik Aleksa 
Šantić. 


Jovan Skerlić, knji- 
ž.evni istoričar i kri- 
tičar. 













U Beogradu. živi i radi veliki broj jugoslovenskih pisaca. 
Ivo Andrić, dobitnik Nobelove nagrade г a književnost, 
često se može videti u šetnji po beogradskim ulicama. 









?ВД ј 

■ииа з, 


шж 

ш 

шшч 

Vl 

23 _ 

ik 

mmsm 

- > ц СМ ,;г :ш -И»г ilill— lin I — 


Jedna značajna beogradska kulturna manifestacija: 
svake jeseni na Beogradskom sajmištu odriava se 
Međunarodni sajam knjiga. 



_ 



207 




































Nedeljni koncert bleh- 
muz.ike unese iivot u 
senovite tišine Kale- 
megdana. 


Svako nosi svoj iivot 
i svoje brige: najsta- 
riji i najmlađi Beo- 
građani. 











































209 


ч 



J'ioii'uoa 

M\ywwnuu 


IX жтогарски ii 
салон Г: 


лгдрин 


Između dva 
posla, ili dve 
kupovine, 'pri- 
jatan je od- 
mor na klupi 
u malom 
skveru. 



Parkovi ' su 
mesta odmo- 
ra. Ali su po- 
katkad veoma 
pogodni za iz- 
ložbe skulp- 
tura u slobod- 
nom prostoru. 





























JEiSvf 



Це" : . - ••' tfcSSjSa*-*. I 


■^Ж'! ^ilH 





ж£љ.? 






E&^L’ 4 ^ 





išg^g 

••-V*'* ' <јЦ= < 



v- *■ 'Ђ'\ 





























































Jedan izlaz iz podzemnog prolaza. 


Podzemni pešački prolazi izmenili su 
izgled Terazija. Život se spustio i pod 




































prodavnice sve više. paznje pokla- 
njaju uređenju svojih izloga. 
Nacionalni salon — modna киса 
proizvoda primenjene umetnosti. 



Srednjovekovna inspiracija u sa- 
vremenoj modi. Modni kreator sa 
svojim modelom. 



\ 















ARTINIr 





|Ц| 


sssi 


11в 

Гт- StfS'.' г.’-«И 

£ ■ ';,_ . S 

SSS- 































Trenutak noćnog Beograda — polivači ulica. 


Kafane itvek imaju svoje goste: popularna »Moskva< 
u popođnevnim časovima. 





























































































217 



Seljanke iz okoline grada donose prvo cveće na beo- 
gradske ulice. 


Prodavačice suvenira u delimično restaurisanoj boem- 
skoj ulici — Skadarliji. 







































Pođ svodovima 
hala Beograd- 
skog sajmišta 
često se održa- 
vaju raznovrsne 
zabave za sta- 
novnike velikog 
grada. Ovo je iz- 
gled velike hale 
za vreme novo- 
godišnjih »pet- 
naest najveseli- 
jih dana«. 


Iluzije pod og- 
romnim kupola- 
ma: izlet u nebo, 
vrteška snova ... 







































































I' 'ill'ilT Al !!i i* 


Boks-mečevi u sajamskoj hali tivek privuku 
mnoštvo vatrenih gleclalaca. 


Na Savi, pored Sajmišta: veslačko takmi- 
čenje. 





































ШППИИИОдј 


il 











































































































































Tašmajdan je idealan za sportske 
manifestacije. Nedavno izgrađen 
pokriveni bazen omogućuje tak- 
mičenja u plivanju, vaterpolu. 


Zimske radosti na tašmajdan■ 
skom klizalištu. 


Baze.n za kupanje na Tašmaj- 
danu, zbog blizine i uređenosti, 
naročito je popularan među 
omladinom. 





Шшр||§ј^ 

.Ц > fl. % ; мДДд Ј ?‘:,; ' //' 

га 


чјш m 


У | .:Ј|||Ш| 

I < КШ! нтКжВ&НВг irf im' 

Шш ЦШИНР^ ~— шшшшж \ »д С ЈВр 



S3&. 

ш\ 

& -- .-"•''t'*' 

1 1 

1 















































Pored vehkog stadiona 
vene zvezde«, u Beogi 
postoje još stadioni Jb 
OFK Beograda. Na stad, 
JNA, izgradenom 1950. 
dine, održavaju se vt 
sportska i fiskulturna 
mičenja. 


Kao i u celoj našoj ze 
i u Beogradu je fudbal 
popidarniji sport. Svak 
sret navijači prate sa 
kim uzbuđenjem. 





































lll ж та 

»J 



' VH 

W'4ek n дИИ^ -.- -lfl 












ШШјЈбЈМ! 


fapfllgp 







ž' ; ‘" ; ''--2? 














































Detalji sa među- 
narodne košar- 
kaške utakmice 
Beograd — Real 
Madrid. 


Najmlađi spor- 
tisti — u takmi- 
čarslcom poletu. 




































U blizini Beograđa nema mnogo pogodnih izle- 
tišta, ali su, u naknadu za mali broj, postojeća 
veoma privlačna i prostrana. 


Pionirski grad je omiljeno izletište najmlađih 
Beograđana. 


Zvezdara, breg nad Dunavom, dobila je ime po 
opservatoriji koja se tu nalazi. Sa Zvezdare, 
pune senovitih staza i visoke mlade šume, pru- 
žaju se širom izvanredni vidici na Beograd, 
Dunav i banatsku ravnicu. 


Kalemegdan je pun lepih kutaka za odmor, 
razmišljanje i sanjarenje (strana 232). 

















































































































































Avala je jedno od naj- 
privlačnijih beogradskih 
izletišta. Zanindjivo je 
istaći da se jeđan resto- 
ran nalazi i na samom 
televizijskom tornju. Sa 
njegove terase pruzaju 
se prekrasni vidici na 
Beograd i okolinu. 























Tašmajdanski sportski centar: bazeni 
za kupanje i stadion. Zbog blizine i 
uređenosti, Tašmajdan je veoma popu- 
laran među beogradskom omladinom. 


Tri scene iz boemske Skadarske ulice. 










































































Muzej Savremene 
umetnosti, u Novom 
Beogradu, na ušću 
Save u Dunav, sabrao 
je najznačajnija dela 
jugoslovenskih umet- 
nika XX veka. Ovo 
lepo i funkcionalno 
arhitektonsko delo ra- 
dili sll arhitekti I. 
Raspopović i I. Antić. 


U zgradi Kolarčevog 
narođnog univerziteta 
nalazi se najpopular- 
nija koncertna đvo- 
ra.na u Beogradu. 


Sa beogradskih ulica: 

Detalj u blizini Kolarčevog univerziteta. 










































I Dunav je beograđska reka. Njegove obale zauzimaju 
industrijski objekti, pristanište, slobodna carinska zona, 
velika skladišta... 
















































































Novo i 
staro na 

































Iг\т inj 1 1171 pfiii а 

Na rođendan predsednika Tita, 25. maja, koji se slavi 
kao Dan mladosti, beogradska deca islikaju gradske 
ulice i trgove raznobojnim kredama. Ovde je jedna 
velika dečja slika, pređ Muzejom savremene umetnosti. 


















AUTORI CRNO-BELIH FOTOGRAFIJA 




Dragan Antolić 144/1 
Miodrag Blagojević 132, 156 
Đorđe Bukulica 48 
Vidoje Vasić 159/1 

Milan Gnjatović (Foto služba SANU) 194 
Branibor Debeljković 13, 14, 18, 39, 42, 43, 44, 45/1, 45/2, 
46, 47, 50, 52, 53, 54/2, 55, 57, 62/2, 70, 71, 73, 75, 76/2, 
77, 78, 87/1, 98, 107/1, 110, 113/1, 115, 116, 117, 118, 
119, 120—121, 122/1, 123, 126/1, 127, 130, 135, 138, 
144/2, 150—151, 161/2, 162, 168, 180, 195/2, 205/1, 
210/1, 215/2, 218/1, 224, 225/2, 228, 229/1, 232. 
Nikola Dević 112/2 

žika Đorđević 2, 10, 25, 68, 69, 76/1, 91, 93, 101, 112/1, 
128, 133, 145, 147/1, 153/1, 183, 184/1, 186/2, 189/1, 
189/2, 189/3, 190, 191, 192, 193, 196, 198/1, 198/2, 200, 
201/2, 203/2, 204/2, 205/2, 205/3, 210/2, 213/1. 

Ivo Eterović 49, 64, 79, 81, 84, 86, 96, 97, 100, 104, 106, 
107/2, 108, 124, 125, 166, 214, 219, 221/2. 

Dušan Jovanović 109, 165, 171 
Dragoljub Kažić 61, 202—203 
Miroslav Krstić 181/1, 181/2, 182/1, 182/2 
Stevan Lunov 157 

Nikola Majdak 62/1, 65, 66/1, 66/2, 67, 90, 102, 111, 113/2, 
114, 146, 147/2, 161/1, 211/1 
Rade Milisavljević 87/2 

Žika Milutinović 40, 41, 82—83, 148 206, 227/1, 227/2, 
231/2 

Vidoje Mojsilović 184/2 

Muzej grada Beograda 21, 22, 23, 28/1, 28/2, 29/1, 29/2, 
30/1, 30/2, 31/1, 31/2, 32/1, 32/2, 33, 34—35, 36, 37 
Ladislav Panoš 51 

Miloš Pavlović 8—9, 56, 59, 85, 122/2, 136—137, 140—141, 
164, 177, 179, 201/1, 204/1, 222, 223, 230/2, 231/1 
Aleksandar Pešić 185/2 
Aleksandar Simić 72 

Tanjug 169, 170, 187, 188, 207, 212/1, 212/2, 225/1, 226/1, 
226/2 

Branko Turin 17, 63, 74, 88, 89, 92, 94, 95, 99, 103, 129, 
131, 134, 139, 142, 143, 149, 152, 153/2, 154—155, 160, 
163, 172, 173, 174, 175, 176, 185/1, 186/1, 195/1, 197, 
208/1, 208/2, 209/1, 209/2, 211/2, 213/2, 215/1, 216, 217, 
218/2, 220, 221/1, 229/2 

Turistička štampa 11, 12, 19, 54/1, 60, 105, 158/1, 158/2, 
159/2, 178/1, 178/2, 199, 230/1 



AUTORI KOLOR FOTOGRAFIJA 


ч 


Miodrag Blagojević (I Dunav je beograđska reka) 

Marlis Vujović (Kolor na prvoj strani omota, Beograd- 
ski sajam, Avala) 

Ivo Eterović (Panorama Kalemegdana sa »Pobedni- 
kom«, Večernji Beograd, Trg Republike, Knez-Mi- 
hailova ulica, Sala Kolarčevog univerziteta, Sa beo- 
gradskih ulica) 

Branko Turin (Kapije i bastioni tvrđave, Tri scene iz 
Skadarske ulice I i II) 

Ostalih 26 kolor-fotografija snimili su fotoreporteri »Tu- 
rističke štampe« Stanka Đurđić, Mihajlo Matić, Slo- 
bodan Nikoliš i Batrić Petrović. 


Tekst i izbor fotografija za poglavlje 
»Sa starih fotografija« 

DIVNA ĐURIĆ-ZAMOLO 


Korektor: 

VITOMIR TEOFILOVIĆ 


Sve kolor reprodukcije u ovoj fotomonografiji odštam- 
pane su u Italiji (P. Marzari S.R.L.Schio). 


Štampa: 

BEOGRADSKI GRAFIČKI ZAVOD, BEOGRAD, 
BULEVAR VOJVODE MISIĆA 17