Skip to main content

Full text of "KLIMA BEOGRADA Miroslava Unkasevic"

See other formats


Dr MIROSLAVA UNKAŠEVIĆ 


KLIMA BEOGRADA 


B E O G R Л D, 1994. 



Dr Miroslava Unkašević 
KLIMA BEOGRADA 


Klima Beocrnda 


Izdavač 

IP „Naučna knjiga” 
Beograd, Uzun-Mirkova 5 


U troškovima izdavanja ove monografijc učestvovalo je i Ministarstvo za nauku i tehnologiju SR Srbije 


Recenzcnti 
Dr Đuro Radinović 
Dr Mlađen Ćurić 


Za izdavača 

glavni i odgovomi urednik 
Dr Dlažo Perović 


Tchnički urednik 
Miloje Drinjaković 


Tiraž 500 primeraka 


ISBN 86-23-21 126-Х 


SADRŽAJ 


PREDGOVOR 

REZIME 

1. UVOD 

2. OSNOVNI PODACI 

2.1. Fizičko-geografske karakteristike grada 

2.2. Istorija razvoja meteoroloških osmatranja i istraživanja 

2.3. Opšta karaktcristika klime Beograda 

3. TEMPERATIJRA VAZDUHA 

3.1. Melod analizc 

3.2. Korišćcni podaci 

3.3. Statistička analiza podataka 

3.4. Analiza trcnda pomoću filtcra rnale prohodnosti 

4. GRADSKO OvS'I’RVO TOPLO'l’E 

4.1. 'Popografija i morfologija grada 

4.2. Opis bcogradske mreže stanica 

4.3. Rczultati analize korišćenih podataka 

4.4. Gradsko ostrvo loplote 

5. r PEMPERATURA ZEMUIŠTA 

5.1. 'I'crmičkc osobenosti tla 

5.2. Osnovne karakteristike tcmpcraturc zemljišta u Beogradu 

5.3. Modcli za simuliranje tempcraturc tla 

6. OSUNČAVANJE I OBLAČNOvST 

6.1. IJticaj osunčavanja i oblačnosti na tempcraturu vazduha... 

6.2. Korišćcni podaci 

6.3. Srednje sczonsko osunčavanje i oblačnost 

6.4. Godišnje trajanjc osunčavanja i oblačnosti 

6.5. Dugoročni trendovi osunčavanja i oblačnosli 

7. ATMOSFERSKI PRITISAK 

8. VETAR 


3 

4 

5 
8 
8 
8 
10 


12 

15 

19 

19 

19 

21 

23 

27 

27 

27 

32 

37 

37 

37 


38 

40 

41 
45 


47 


Štampa 

„GRAFOKOMERC”, Beograd, Cerska 53 



Klinui Bconrada 


Dr Mimsla v a Unkaševi ć 


8.1. Uticaj vclra na drugc klimatološkc elemcnte 47 

8.2. Osnovnc karaktcristikc vctra u Bcogradu 48 

8.3. Uticaj grada na polje vclra 52 

9. VLAŽNOST VAZDUHA 57 

9.1. Značaj vla/nosli vazduha za lokalnu klimu 57 

9.2. Analitički mctodi vlaznosti vazduha 58 

9.3. Analiza pritiska vodcne parc 60 

9.4. Analiza relalivne vlažnosti vazduha 63 

9.5. Uticaj gradskog ostrva toplolc na pad rclativnc vlažnosli u 

gradu 66 

10. ATMOSFERSKE PADAVINE 70 

10.1. Veza izmedju padavina i urbanih područja 70 

10.2. Raspodcla padavina u Bcogradu 70 

10.3. Uticaj grada na sczonskc padavinc 76 

10.4. Sncg i sncžni pokrivač 85 

ll.SUŠA 89 

11.1. Osobcnosti suša 89 

11.2. Dcfinicijc sušc u meteorologiji i uvodjcnjc karaktcrisličnih 

paramctara 89 

11.3. Postupak izračunavanja indeksa PDSI 91 

12. ZAGADJENOST A 'l’MOSFERE 93 

12.1. Konccntracija zagadjujućih matcrija u prizemnom sloju 

atmosfere 93 

12.2. Uticaj acrosola na zamućenost atmosferc u gradu 96 

13. ZAKLJIJČCI 99 

LITERATURA 102 

PRILOZI 107 


PREDGOVOR 

Uzajamna povezanost klimc, zagadjcnosti vazduha i gradskog planiranja su 
odavno poznati. Njihovo proučavanjc jc dovclo do formiranja poscbnc disciplinc u 
okviru klimatologijc poznate pod nazivom "gradska klirna". 

Navodno jc Scneka, rimski filozof iz prvog vcka prc našc crc, primctio da sc 
dalcko boljc oscćao svaki put kada jc odlazio iz toplog, vlažnog i zagadjcnog 
vazduha antičkog Rima. 

Proučavanjc gradskc klimc dobija svc vcći značaj jcr vcćina Ijudi u svctu živi u 
gradovima. 'Гако postojc mnogi dokazi da gradska srcdina znaćajno doprinosi 
bolcslima, naročito rcspiratornih organa kao i smrlnosli ljudi. Stoga jc osnovni eilj 
ovc Monografijc proučavanjc uticaja grada na melcorološke clcmcntc kao što su 
tcmpcratura i vlažnost vazduha, atmosfcrske padavinc i vctar, komc jc posvećen 
vcći dco Monografijc. Osim toga, datc su i osnovnc karakterislikc atmosfcrskog 
pritiska, tcmpcraturc zcmljišta, osunčavanja i oblačnosti kao i pojave sušc u 
Beogradu, koja poslcdnjili godina nanosi vclikc šlctc gradskoj 'privrcdi. Zadnjc 
poglavljc Monografijc posvcćeno jc ispitivanju zagadjcnosti gradskog područja 
zbog naglog šircnja grada, tj. povcćanja industrijalizaeijc i saobraćaja. 

Monografija "Klima Bcograda" namcnjcna jc prc svcga mctcorolozima, tj. 
onima koji sc bavc proučavanjcm gradske klimc kao i inžinjcrima agronomijc, 
gradjcvinarstva, arhitckturc i šumarstva koji sc bavc proslornim planiranjcm i 
urcdjcnjcm grada, kao i stručnjaeima koji su zainlcresovani za problcmc 
modifikacijc klimc zbog anlropogcnog faktora. 

Želim da zahvalim profcsorima Djuri Radinoviću i Mladjcnu Ćurieu, koji su 
svojim primcdbama pomogli da sc tckst prcčisti od ncjasnoća i grcšaka. Isto lako 
zahvalnost dugujcm i mr Nataliji Jane, stručnom saradniku Mctcorološkc 
opscrvalorijc u Bcogradu, koja jc pomogla pri srcdjivanju i obradi podalaka o 
padavinama u bcogradskoj mrcži staniea. 

\ vSvakako, Monografija nijc mogla obuhvaliti svc aspekle gradskc klimc, kao 
šlo jc problcm zračenja, zbog ncdoslataka dovoljnog niza podalaka } pa ćc dopunc 
u budućnosti u tom smislu biti potrcbnc. 


Strana 3 



REZIME 


Dr Miroslava Unkaše.vić 


Monografija "Klima Beograda" sadrži ispitivanja uticaja grada na sledeće 
klimatoloi>ke elemente: 

• tcmperaturu vazduha (obrazovanje ostrva toplote u centru grada), 

• vlažnost vazduha, 

• atmosferske padavine, 

• vetar, 

• zagadjenost gradskog područja i s tim u vezi stanje zamućenosti atmosfere 
u gradu. 

lakodje su date i osnovne karaktcristikc atmosferskog pritiska, temperature 
zemljišta, osunčavanja i oblačnosti, kao i pojave sušc u Beogradu, koja u 
poslednjih deset godina nanosi velikc gubitkc privredi u gradu. 

Zagrcvanjc grada kao posledica induslrijske aktivnosti, rada toplana i 
saobraćaja dovclo je do formiranja gradskog ostrva toplotc, koje je jedno od 
najvažnijih odlika gradske klime. To znači da cenlralni delovi grada imaju veće 
minimalne tempcrature od okoline za 2 do 3 °C. Ispitivanje vezc srcdnjo godišnje 
minimalne temperature vazduha sa logaritmom populacije pokazujc jaku lincarnu 
zavisnost. 

Statistička analiza rclativnc vlažnosti u Beogradu pokazuje da relativna 
vlažnost opada u odnosu na scosku sredinu počev od 1970. godine, naročito u 
zimskim mcsecima, dok promena pritiska vodene pare nije uočljiva. 

Medjutim, srednje godišnjc količine padavina u samom gradu veće su za oko 
17% od onih izmerenih u seoskim sredinama, što je vcrovatno uslovljcno 
povećanim zagrevanjem gradske atmosfere i obilnim snabdevanjcm jczgrima 
kondenzacije zbog povcćane aerosolnc zagadjenosti. 

' Promena pravea vetra u gradu zavisi od doba dana i velra u okolini. Po 
razlikama u vrednosti parametra, koji odredjuje skrelanje vetra kada su 
istovremcni pravci na Mcteorološkoj opservatoriji u Beogradu i Surčinu 
(aerodrom) u inlervalu ± 30 °, nagoveštava sc karakteristična šema skretanja 
pravca vetra u gradu u odnosu na okolinu. 

Košava, koja je za Beograd vetar sa najvećom čestinom, u mnogome 
doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha, jer u grejnoj sezoni dncvne koncenlracijc 
S0 2 i dima mogu nekoliko puta da premaše dozvoljene granice. Osim S() 2 i dima 
u atmosferi iznad Beograda mogu da se nadju i druge zagadjujuće materije pa se 
stanju zagadjcnosti mora posvećivati sve vcća pažnja zbog njcgovog primarnog 
uticaja na izmenu gradske (lokalne) klime i pogoršanja zdravlja Ijudi. 


Strana 4 


Klima Beofirada 


l.UVOD 


Gradska klima je primer lokalne modifikacije vremena koja je nastala 
delatnošću ljudi. Meteorološka i fizičko-hcmijska merenja u mnogim svclskim 
urbanim centrima ukazuju da je zbog uticaja urbanizacijc došlo do promene 
lokalnih i mikroklimatskih uslova u gradovima u odnosu na njihovu okolinu, što se 
naročito oglcda u poslcdnjih 30 do 50 godina. Ove promcne uslovljavaju: 

• poremećcna prirodna ravnoteža zračenja jer je vegetacija zamenjena 
visokim površinama sagradjcnih od betona i cigli; 

• visoke gradjevine koje su prepreke vetru pa menjaju prirodno strujanjc i 
turbulenciju vazduha; 

• poremećena ravnoteža vodene pare, jer su relalivno vlažne površine 
zamenjene suvim, i 

• emisija toplote, vodene pare i zagadjujučih materija iz gradskih izvora u 
atmosferu. 

Postoje brojne značajne interakcije izmedju nabrojanih fizičkih mehanizama, 
uzročnika promcnc klime u gradu. Tako, na primer, atmosfersko zagadjenjc utiče 
na ravnotežu zraČenja i rcžim tempcraturc u gradu. 

Postoje tri pristupa za proučavanje gradske klime. To su: 

1) Poredjenje podataka osmatranja gradskih i seoskih klimatoloških stanica, 
što je koriščeno u Monografiji "Klima Beograda", kada se raspolaže sa 
odgovarajućim nizovima podataka (dužim od 20 godina). 

2) Analiza višegodišnjih nizova gradskih klimatoloških podataka ’ radi 
utvrdjivanja uticaja porasta industrijalizacije i populacijc. 

3) Poredjenje gradskih srednjih klimatoloških podataka dobijenih nedeljom 
i preostalih dana u sedmici, jcr su nedeljom komcrcijalne i industrijske 
aktivnosti minimalne. 

Medjutim, primena ovih metoda nailazi na niz teškoća. 'Гако, ne postoje 
dovoljno dugi nizovi osmatranja klimatoloških gradskih i seoskih stanica da bi se 
mogli uporcditi. Osim toga, ispitivanjc gradske klime je često otežano postojanjem 
spccijalnih orografskih karaktcristika kao što su doline, velike rekc, jezera i 
planine, pa je veoma teško izolovati gradske od drugih uticaja. 

Postoji višc razloga za proučavanjc klime Beograda. Najvažniji od njih su: 

• dužina osmatranja u Mcteorološkoj opservatoriji u Beogradu od prcko 
100 godina; 

• dužina osmatranja u klimatološkoj mreži stanica koja pokriva šire 
područje Bcograda od preko 20 godina; 

e naglo širenje grada sa izgradnjom velikih naselja i industrijskih zona; 


Strana S 



Klima Beograda 


Dr Miroslava Unkasp.v ir 


• brzo povcćanjc populacijc i sobraćaja. 

U Monografiji "Klima Beograda" poređjenjem podataka slanica u gradu i na 
selu ispitivan je uticaj grada na sledcće klimalološke elemente: 

• temperaluru vazduha (stvaranje ostrva toplole); 

• vlažnost vazduha; 

• atmosferske padavinc; 

• vetar; 

• zagadjenost gradskog područja (slanje zamućenosti atmosfere u gradu). 

Sposobnost grada da akumulira toplotu, kao i oslobadjanje energije u gradu 
proccsima sagorevanja, su glavni činioci koji odredjuju temperaturu u gradu. 
Naime, zbog relativno velikog toplotnog kapaciteta trotoara i betonskih zgrada 
dnevna akumulacija toplote je veća u odnosu na polja sa travnalim pokrivačem. 
Noću sc ova akumulirana dnevna toplota emitujc, što ima za poslcdicu višu 
minimalnu temperaturu u gradu nego na selu. Razlike u lemperaturi izmedju 
grada i sela su maksimalne zimi kada su potrebe za grejanjem u gradu povećanc, 
posebno kada jc u predgradju sneg, dok ga u centru grada ncma. 

Navcdenc činjcnice utiču na stvaranje gradskog ostrva toplole koje je 
najizrazitijc noću pri vedrom nebu i slabim vetrovima. U odnosu na minimalne 
tcmperaturc ostrvo toplotc je izraženije u toku letnjih nego zimskih mescci sa 
intenzitetom koji se smanjuje idući od lelnjih ka zimskim mesecima. Гако, 
centralni delovi grada imaju veće minimalne temperature od okoline za 2 do 3 °C, 
što u odnosu na srednje temperature iznosi 1 do 2 °C. Koristan uticaj noćnog 
ostrva toplote u gradu bio bi produženje perioda bez mraza tokom jcdne godine. 

Cak, iako ne postojc razlikc u temperaturi, ima se osećaj da je centar grada 
topliji od scla zbog transfcra toplote zračenjem zgrada i slabijih vetrova. Značajan 
je uticaj vcličine grada na incnzitct ostrva toplote. Tako jc Oke (1974.) našao 
dobru korclaciju izmedju povcćanja populacije i veličine zagrevanja grada. 

Izglcda da je grad prava kolekcija različitih mikroklima (Chandler, 1967.), jer 
karakter urbanizovanih površina, koje ncposrcdno okružuju klimatološku slanicu, 
može biti važniji od veličinc ili oblika grada. Nagla promena temperature na ivici 
gradskog ostrva toplote govori u prilog ovom mišjlenju. Pojava gradskog oslrva 
toplote utiče na relativnu vlažnost, vetar i slanje zagadjenosti u gradu. 

Na gradskim površinama su prirodni izvori isparavanja i transpiracije većinom 
uklonjcni. Stoga je sadržaj vodene pare u gradskom vazduhu manji Icli nego u 
okolini. Zimi je situacija često suprotna zbog emisije vodenc pare u procesima 
sagorcvanja. Tako, rclativna vlažnost u gradu opada, naročito u zimskim 
mcsccima, što se može dovcsti u vezu sa porastom minimalnih lemperatura u 
gradu. Takodje, postoje nagoveštaji da je pritisak vodenc pare u noćnim salima 
često veći u gradu nego u okolini. 


Srcdnjc godišnje količinc padavina u gradu su čcsto veće za 17% od onih 
izmerenih u seoskim sredinama istc nadmorskc visinc, što se može dovesti u vezu 
sa obilnim snabdcvanjem jezgrima kondenzacije i povećanom konvekcijom u 
gradskoj atmosferi. 

U toku perioda bez vctra gradsko ostrvo toplote prouzrokuje cirkulacionu 
ćeliju tako da vazduh u prizemlju struji iz okoline ka cenlru grada. Iako posloji 
izraženo strujanje iznad vrhova krovova, zgradc često blokiraju strujanje vazduha 
u prizemlju grada. 

Zbog lokalnih uticaja rcljcfa, cirkulacija u gradu nijc nikad jednoslavna. 
Tako, analizirajući časovne vrednosti vctra u gradu i okolini (obično je to najbliži 
acrodrom) uočava sc da promcna pravca vetra u gradu u odnosu na okolinu zavisi 
od doba dana i brzine vetra u okolini. 

Jaki vetrovi su značajni pri izgradnji visokih zgrada, ali dinamički uticaji mogu 
biti važniji od statičkog priliska. Vcoma malo informacija imamo o ubrzanjima 
koja su posledica jakili udara vetra ili o rezonanci velra sa prirodnim periodom 
vibracije zgrada (obično je manji od jednog minuta). Stoga, mcrenje profila jakog 
vctra kao i spektra turbulencije u urbanizovanim delovima grada ima značajnu 
ekonomsku vrednost. 

U delovima grada gdc posloje veliki parkovi, drveće i lišće redukuju br/.inu 
vctra. Tako jc zapaženo da postoji vclika sczonska promcna brzine vetra zbog 
opadanja lišća. Za stare parkove sa zastupljcnim listopadnim drvećem, povećanje 
brzinc vetra od lela ka zimi može da bude i do 4%. 

Drvcće i žive ogradc imaju blagotvorno dejstvo, jer pročišćavaju gradski 
vazduh koji je svakim danom svc zagadjeniji. Toplane, industrijska poslrojenja, 
motori automobila sa unutrašnjim sagorevanjcm, avioni i td. ubacuju u prizemni 
sloj atmosfere zagadjujuće matcrije, koje veoma štetno utičir na zdravlje Ijudi. 
Tako, pri vcoma loplom vremenu i gustom saobraćaju možc u gradu doći do 
obrazovanja tzv. fotohemijskog smoga. Takodjc, zimi u odsuslvu jakih vetrova pri 
pojavi inver/ije, štetne materije u vazduhu se nagomilavaju u tankom prizcmnom 
sloju, pa njihova koncentracija možc i nekoliko desetina pula da premaši 
dozvoljene granice. Ovako zagadjcn vazduh utiče i na povećanje zamućcnosli 
atmosfere u centru grada. Inače, zamućenost povećava koeficijent slabljcnja 
Sunčevog zračenja jer povećava njcgovo rasipanje i apsorpciju zbog postojanja 
znatne količine aerosola i prašine u atmosferi. 


Strana 6 


Strana 7 



Dr Miroslava IJnkaše.vić 


Klima Bc.ojiradu 


2. OSNOVNI PODACI 


2.1. Fizičko-gcografskc karaktcristikc grada 

Klimu Beograda karakteri^c velika promcnljivost meleoroloških elemenata 
UvSlovljena cirkulacijom vazduvšnih masa koje se medjusobno razlikuju po fizičkim 
osobinama, jer je teritorija Beograda izložena brojnim prodorima polarnih i 
subtropskih vazdušnih masa. 

Na klimu Beograda i njegovog područja značajan uticaj ima reljef. Reljef 
teritorijc Beograda se odlikuje ravnicom na severu, proslranom Panonskom 
nizijom, i blago zatalasanim povnšinama severne Šumadije, koje se prostiru južno 
od Beograda. Na 50 km severno od Beograda dominira Fruška Gora, sa 
nadmorskom visinom od 539 m, dok su južno najviše lačke Avala sa 511 m i 
Kosmaj sa 628 m. Takodje, značajan ulicaj imaju i dve velikc rekc, Sava i Dunav, 
sa svojim pritokama. 

U samom Beogradu najviša tačka je kola Aslronomskc opservalorijc sa 249 
m. Najniže tačkc su na obalama Dunava, kod Sportskog cenlra u podnožju 
Kalemegdana, na 75 m. Meteorološka Opservatorja u Beogradu nalazi se na 
nadmorskoj visini od 132 m iznad nivoa mora i njcne gcogralske koordinate su 
ф = 44° 48' N i X = 20° 28' E. 

Uže područjc Beograda, odnosno njegov urbani deo, obuhvata površinu od 
36 km 2 dok je tcritorija grada oko desct puta veća i iznosi oko 322 km 2 . 

Razvoj grada Beograda i njegova izgradnja donekle su uticali na izmenu 
terena na kome je podignuta Opservatorija. U toku svog dugog postojanja 
Opscrvatorija, koja je prilikom svog podizanja bila na periferiji ondašnjeg grada, 
danas se nalazi u najužem centru grada. 

2.2. Istorija razvoja mctcoroloških osniatranja i istraživanja 

U Srbiji vcć vek i po postoji tradicija meteorološke nauke i merenja. Prvi 
doprinos u ovoj oblasti dao je Vladimir Jakšić (1824. - 1899.), profesor Liceja i 
osnivač statističkog odcljenja u Ministarstvu finansija. Profcsor Vladimir Jakšić 
bio je odličan poznavalac kako mcteorologije, tako i statistike i njene primene, sa 
čimc se upoznao tokom svojih studija u Beču, Tibingenu i Hajdelbergu. Po 
povratku u Srbiju 1848. godinc započinje u Beogradu redovna meteorološka 
mercnja i osmatranja, koja jc vršio do 1899. godinc. Svojim istaživanjima nastojao 
jc da objasni uticaj klime na zdravlje i aktivnost Ijudi. 

Da sc tada п Srbiji išlo u korak sa vremenom svedoče i podaci da je to period 
osnivanja mctcoroloških službi u svctu. Vladimir Jakšić osniva i dvadesel 
meleoroloŠkih slanica koje su pored Beograda, bile postavljene još u lopčideru, 


Šapcu, Loznici, IJbu, Valjevu, Topoli, Nemenikućama, Požarevcu, Jagodini, 
Kragujevcu, Brusnici, Čačku, IJžicu, Raškoj, Palanci, Karanovcu (Kraljevu), 
Kruševcu, Aleksincu, Majdanpeku i Aleksandrovcu. 

Tako je u to vrcme mala Kraljevina Srbija imala najgušću mrežu 
mctcoroloških stanica na svctu, koja jc radila po ladašnjim najsavrcmcnijim 
standardima. 

Meteorologija, kao priznata grana nauke, našla je potvrdu u Zakonu o 
izmenama i dopunama Vclike škole u Beogradu, donesenom 1880. godinc, kada je 
osnovana Katedra za astronomiju i melcorologiju. Na taj način je Velika škola, 
porcd več razvijcnih tchničkih nauka, omogućila sludcnlima pristup novim 
aplikacijama matematike i fizike, a profesorima otvorila novo poljc islraživačkog 
rada. 

Milan Nedeljković (1857. - 1950.) se kao profesor astronomije i meteorologije 
našao za katedrom Velike škole 1886. godine. Na njegov predlog je 26. marta 
1887. godine Ministarstvo prosvetc i crkvcnih dela donelo rešenje o osnivanju 
Astronomskc i Mcteorološkc opservatorije. Na čelo ove naučnc institucije 
postavljen jc profesor Milan Nedcljković. Opservatorija je počela sa radom 
B.jula 1887. godine u okviru Velikc škole, a osnivanjcm Univerziteta 1905. godine 
postaje Univerzitetski zavod. Mercnja svih meteoroloških veličina vršena su 
prvobitno u 7 termina (4, 7, 10, 13, 16, 19 i 22 sata^da bi se od 1894. godine 
započclo sa satnim osmatranjima. 

Odmah po osnivanju Opservatorije prislupa sc obnavljanju mreže 
mcteoroloŠkih stanica u Kraljevini Srbiji. Tako se, od počctnih dvanaest stanica 
koliko ih jc bilo 1889. godine, njihov broj 1896. godine popeo na 78, a do kraja 
slcdeće, 1897. godine, na 128 stanica. 

Porcd rcdovnog meteorološkog programa, u mreži slanica su zavedena i 
specijalna mercnja, što je svc stvorilo podlogu za naučne studije koje su se ubrzo 
pojavile. Rad Opservatorije jc bio priznat i zapažcn kako u Evropi, tako i u 
Americi, šlo se vidi na osnovu prcpiske, razmenc stručnih publikacija i uzajamnih 
službcnih poseta. 

v Značajan dogadjaj za dalji razvoj meteorologije u Srbiji bio je izbor dr Pavla 
Vujcvića (1881. - 1966.) za docenta klimalologije na Filozofskom fakullelu u 
Beogradu. Dr Pavle Vujcvić jc odmah po dolasku iz Beča u Beograd 1907. godine, 
zapoČeo svoj naučni rad obradom i teorijskom analizom meteoroloških mercnja, 
koja su u to vreme bila u mnogo čcmu jedinstvena u svetu. Tako je beogradska 
Opservatorija putem naučnih radova dala vcliki doprinos razvoju nove naučne 
disciplinc - mikroklimatologije. Akademik dr Pavle Vujević bio je i upravnik 
Meteorološke opservatorije od 1924. do 1947. godine. 

U pcriodima prckida meteoroloških merenja i osmatranja (jul - decembar 
1914. godine i oktobar - dccembar 1919.godine), vrcdnosti srednjih mesečnih 
temperatura i mesečnih količina padavina intcrpolisanc su prema podacima 
stanica Pančevo, Srcmska Mitrovica i Indjija. Za vreme II svctskog rata postojao 
jc prckid u homogcnosti maksimalnih lcmperatura vazduha od 18. novcmbra 


Strana S 


Strana 9 



11 !' Miroslava Unkaše.vić 


Klima tteofiraria 


1941. godine do 31. marta 1943. godinc. IJ ovom periodu lcmpcralurc vazduha 
merene su Asmanovim aspiracionim termometrom. I pored ovih nevolja cclekupan 
bogat i dragoccn klimatološki matcrijal je sačuvan. 

Sirenjem i izgradnjom grada Bcograda, Mcteorološka opscrvalorija sc 
specijalizovala za proučavanjc urbanc klimatologijc. Još krajcm 1952. godine 
postavljena jc specijalna mrcža od 16 klimaloloških i 28 padavinskih stanica u 
Bcogradu i njcgovoj bližoj okolini, u cilju proučavanja gradskc klimc i klimc 
bcogradskog regiona. 

Današnja aktivnost Mclcorološke opservatorije u Beogradu obuhvata 
obnavljanje, odrŽavanje i rukovanjc gradskom mrežom stanica, prikupljanjc, 
kontrolu i obradu rczullata mcrcnja i publikovanjc podataka u godišnjaku 
"Mcteorološka osmatranja u Beogradu", ispitivanjc vckovnih varijacija klimatskih 
elemcnata, ispitivanjc uticaja grada na modifikaciju prizcmnog polja osnovnih 
melcoroloških clcmenata kao i spccijalna mercnja zagadjenosti vazduha i 
tempcraturc asfalta na kolovozu. Na osnovu ovih podataka uradjen jc niz naučnih 
i stručnih radova i elaborata. 

2.3. Opšta karaktcristika klime Bcograda 

Na osnovu 100 - godišnjcg niza mercnja i osmatranja u Mcteorološkoj 
opscrvatoriji u Bcogradu, došlo sc do zaključka da Bcograd i njegova šira okolina 
imaju umcrcno kontincnlalnu klimu. Ova klima čini prclaz izmcdju klimc koja 
vlada u Srcdozcmlju i na Jadranu i one koja vlada u oblasti Karpata. 

Klima grada zavisi prc svcga od makroproccsa u almosfcri. Pri sinoptičkim 
procesima koji uslovljavaju jak vclar, povcćanu oblačnost, pljuskovile padavinc, i 
uopštc, pri jako izražcnim prodorima sa konvcktivnim tipom vrcmcna, lokalni 
ulicaj jc minimalan. Nasuprot lomc, pri anticiklonalnom tipu vremena lokalni 
faktori dolazc do izražaja u modilikovanju mctcoroloških clcmcnala, poscbno u 
tankom sloju vazduha ncposrcdno iznad naselja. Ovaj uticaj sc najčcšćc oglcda u 
horizontalnoj raspodcli polja temperatura i padavina. Hladan i vlažan vazduh 
čcsto prodirc sa zapada i severozapada. Scvcrni prodori prcko Panonskc nizijc 
uslovljaju osetan pad tcmpcraturc, dok prodori hladnog vazduha sa scvcroisloka 
iz oblasti Karpala u zimskom pcriodu godine uslovljavaju hladno, vclrovito i 
prctežno suvo vrcmc. Usled jačanja jugozapadnog visinskog strnjanja iznad 
Balkanskog poluostrva, poscbno u toku proleća i jescni, u Beogradu i okolini sc 
oseća tzv. lcnski cfckat koji uslovljava osctan porasl tcmpcraturc. 

tJ svim godišnjim dobima čcsto se pravilno pojavljuju hladni i topli pcriodi. 
Obilnc padavinc donose cikloni iz zapadnog Sredozcmlja koji sc prcmcštaju na 
scveroistok preko Austrijc i istočnc Evrope ili na islok dolinom Savc i Dunava, 
kao i lokalnc lctnjc ncpogodc. Počctkom maja javljaju sc prodori vlažnog i 
hladnog vazduha; u maju i junu poznati su čcsti lokalni pljuskovi i grmljavine; 
krajcm leta kraći ili duži sušni pcriodi, a krajcm septcmbra i početkom oktobra 
javlja sc pozno Miholjsko lcto. 


3. TEMPERATURA VAZDUHA 


3.1. Metod analize 

Tempertura vazduha je jedan od osnovnih klimatskih clcmenala. Osnovni tip 
analizc tcmpcraturc vazduha sc odnosi na proučavanje varijacijc tcmpcraturc kao 
funkcijc vrcmcna, a kada sc podaci odnosc na gradsku srcdinu, onda na otkrivanjc 
promcna uslovljcnih Ijudskom aktivnošću (gradsko ostrvo toplolc). §iri prcglcd 
analizc tcmpcraturc dal jc kod Okca (1974., 1979.), Garstang i dr. (1975.) i 
Landsbcrga (1981.), koji jc ispitivao strukluru ostrva toplote kao funkciju vcličinc 
i brzinc šircnja grada. 

U narcdnim poglavljima data jc analiza podataka o srednjoj godišnjoj 
tcmpcraluri vazduha radi dva osnovna razloga. 'Го su: 

a) rckonstrukcijc istorijc ovog meteorološkog paramctra, idcnlifikacijc 
trcndova i njihovog poredjcnja sa drugim evropskim gradovima, i 

b) proccnc uticaja šircnja grada na trcndovc tcmpcraturc. 

Poscbno jc, posle kraćcg opisa korišćcnog niza podataka, data statist ička 
analiza niza kako bi sc pokazalo da sc trendovi minimalnc tcmperature razlikuju 
°d trcndova srcdnjc i maksimale tcmpcraturc. IJ analizi trcnda korišćcni su 
numcrički filtcri malc propustljivosti koji potvrdjuju ovu različitost ustanovljcnu i 
analizom podataka lcmpcraturc drugih gradova. Zatim jc uradjcna analiza uticaja 
gradskog ostrva toplolc (Okc, 1974, 1979; Garslang i dr., 1975; Landsbcrg, 1981; 
Colacino i Lavagnini, 1982) da bi sc primcnom jednoslavnog modcla korclacijc 
obczbcdilo zadovoljavajućc objašnjenjc trenda minimalnc lemperalure. 

3.2. Korišćeni podaci 

. Analizirani podaci u periodu 1888. - 1991. godinc na Metcorološkoj 
opscrvaloriji u Bcogradu, koja jc locirana u ccntru grada, tipični su za gradsku 
situaciju. Na mctcorološkoj stanici u Beogradu, mcrcnja svih tcmpcratura sc 
izvodc u 7, 14 i 21 sat. Ovc vrednosti odredjuju srcdnjc dnevne tcmperaturc 
vazduha od kojih su dobijene srcdnje mcscčnc tempcralurc i korišćcnc u daljoj 
analizi. Za svaku srcdnju vrcdnost tcmperaturc vazduha računala jc standardna 
dcvijacija radi verifikacijc podataka prcma jcdnoslavnom statističkom kritcrijumu 
raspodcla (tj. tablice t - raspodelc za n>30). 

Da bi sc primcnili slatistički lcstovi na vrcmenske scrijc polrcbno jc 
poznavanjc tipa raspodclc čcstina. vStoga su srednje, maksimalnc i minimalnc 
tcmpcrature vazduha testiranc koristcći Fishcrovu slatistiku za normalnu 
raspodclu. Pokazano jc da srednjc, maksimalne i minimalne godišnjc tcmpcraturc 
vazduha u Bcogradu zadovoljavaju ovaj kritcrijum. 


Strana 10 


Strana 1 1 



Dr Miroslava 1Јпкп?*> \>ј,< 


Klima Be.ofirada 


Takodjc jc uradjcn i tcsl homogcnosti kako bi sc odstranilc instrumentalnc i 
drugc grcskc. 

3.3. Statistička anali/a podataka 

Srcdnjc godisnjc tcmpcralurc vazduha prctstavljcnc su na sl.l (Rc/ullati 
osmatranja Mctcoroloskc opscrvatorijc u Bcogradu u pcriodu 1887. - 1986. 
godine). Dijagrami na slici pokazuju trcndovc ovili srcdnjih vrednosti u Bcogradu. 



Slika 1 . I remlovi srednjih ( I ), maksimalnih (1\/\) i minimalnih (T m ) temperatura vazduha u 

Heogradu 


Ovdc jc T srcdnja godišnja tcmperatura vazduha dobijcna iz srednjih 
mcscčnih tempcratura. Srcdnje godišnjc minimalne i maksimalne lcmperaturc 
označcnc su sa T m i Т м . Srcdnja godišnja temperatura za ceo posmatrani pcriod jc 
11,6 °C. U toku perioda 1888. - 1915. godinc srednje godišnjc vrednosti bilc su 
gcneralno ispod ovc vrcdnosti, zatim pokazuju tcndenciju porasta i lcmpcratura 
fluktuira više ili manje oko srednje vrednosti. Na sl.2(a) data jc raspodcla česlina 
srcdnjih godišnjih tempcratura u opscgu od 9,5 - 13,5 °C, podeljenog na intervalc 
od 0,5 °C. Ovaj histogram pokazuje da 90% od svih česlina lcži u opsegu 
10,5 - 13,0 °C. Čcstine na krajcvima opsega su relativno malc; srcdnje temperaturc 
javljaju se samo dva puta u intervalu 9,5 - 10,0 °C, četiri puta u intervalu 
10,0 - 10,5 °C i samo tri puta u intcrvalu 13,0 - 13,5 °C. 



Slikci 2. Raspodela čestina srednjih godišnjili ( T), maksimalrdh (Т м ) i mini/nalruh (T m ) 

temperalura vazduha u Beogradu 

Raspodela srednjih maksimalnih godišnjih temperatura (sl.lb) pokazuje trcnd 
sličan trendu srcdnjih godišnjih temperatura. Srednja vrcdnost za ceo pcriod 
osmalranja jc 16,6 °C. U periodu 1888. - 1915. godina vrednosli su čcšćc ispod 
srednje maksimalne vrednosti. U narednim godinama, sve do 1956. godinc 
vrednost jako fluktuira oko srednje vrednosti. Izmedju 1957. i 1990. godinc postoji 
mala fluktuacija oko srednje vrednosti. Slika 2(b) pokazuje raspodelu čcstina 
maksimalnih godišnjih lcmperatura. Histogram pokazuje da največi deo čcstina 
leži izmedju 15,0 i 18,0 °C. 

Minimalne temperature pokazuju drugačijc ponašanje. U toku perioda 1888. - 
1915. godine vrednosti T m , su manje od srednje vrednosti (7,2 °C). Izmedju 1916. i 
1944. godine minimalnc tempcraturc fluktuiraju oko srednje godišnje vrednosti 
minimalnih temperatura. Posle 1944. godine evidentan je izuzctan porasl, 


Struna 12 


Strana 13 



Klima Beonrada 


Dr Miro sla va Un kašcvić 


vcrovalno uslcd razvoja grada. Ovo jc polvrdjcno raspodelom vrcdnosti na sl.2(c), 
gdc histogram pokazuje da sc maksimalna konccntracija podataka javlja u 
intervalu 6,0 - 8,5 °C. Populacija podalaka u intervalima na krajcvima jc veoma 
mala i karakteristično jc da sc tcmpcrature manje od 6,0 °C javljaju sa'mo u 
periodima 1888. - 1905. godine i 1907. - 1915. godine. 


Tabela 1 . Srednje 10-godišnje temperature u Beogradu 


Period 

T m ( °c) 

т("с) 

Т ш ( °C) 

1891 - 1900 

6,2 

11.1 

16,3 

1901-1910 

6,5 

11,2 

16,5 

1911 -1920 

6,5 

11,3 

16,8 

1921 -1930 

7,0 

11,7 

17,0 

1931 -1940 

7,2 

11,5 

16,6 

1941 -1950 

7,5 

12,1 

16,6 

1951 - 1960 

7,7 

11,9 

16,6 

1961 -1970 

7,5 

11,7 

16,8 

1971 -1980 

7,8 

11,7 

' 16,3 

1981 - 1990 

7,9 

11,9 

16,6 

1951 - 1990 

7,7 

11,8 

16,6 


Da bi sc potvrdila navedcna teza o trendovima, izračunalc su srcdnjc 
vrednosti za 10 - godišnjc pcriodc, sa počctkom od 1891. godinc. Dobijcni rczultali 
dati su u Tabcli 1. Prcliminarna analiza po kazuje da dok srcdnje i maksimalnc 

godišnje tempcrature rastu u pcriodima 1891. - 1950. godinc (7‘) i 1891. - 1930. 
godinc (Т м ) i ncznatno fluktuiraju oko srcdnjih višcgodišnjih vrednosti do 1990. 
godine, minimalne godišnje temperalurc imaju tcndenciju porasta, osim u pcriodu 
1961. - 1970. godine. Mcdjutim, u loku perioda 1951. - 1990. godinc vrcdnosti 
maksimalne tcmperaturc su oko 16,6 °C (jcdnakc srednjoj višcgodišnjoj 
vrcdnosti), dok su vrcdnosti srednje lcmpcraturc bile više od srcdnje višcgodišnjc 
vrednosti, verovatno zbog stalnog rasla minimalnih tempcratura. 

Srednje i maksimalne lempcraturc su opadale u pcriodu 1971. - 1980. godine 
pošto jc zima 1973. godinc bila najhladnija od 1918. godine, dok su zime 1981. 
godine i 1982. godine bilc medju pct najtoplijih zima u višegodišnjcm pcriodu 
ispitivanja. Zbog .svega navedenog, srednja i maksimalna temperatura su porasle 
90 - tih godina. 

U svom radu Joncs (1986.) ističc da niz osmatranja površinske tcmpcraturc u 
poslednjih 100 godina pokazujc gcneralno zagrcvanjc sevcrnc hemisfere od oko 
0,4 °C od 1880. godinc, što se dobro slaže sa teorijskom procenom porasta 
tempcraturc, koji se možc očckivati kao poslcdica porasta atmosferskog C() 2 za 
15 - 20%. Vcruje se da je porast ovog rcda veličinc (Wilson i Milchcll, 1987.) 
posledica sagorcvanja fosilnih goriva (povećano zagrevanje i saobraćaj u 
gradovima) u toku poslcdnjih 100 godina, mada se koncentracija C0 2 u almosfcri 


stvarno mcri tck od 1958. godinc i postoji vcliki opscg izračunatih vrcdnosli prc 
vclikog rasta industrije. Drugi spoljašni faktori (aerosoli, Sunčcv fluks i td.) mogu 
da uslove promene tempcraturc osmotrcne vcličine i bilo kojc proccnc očekivane 
promenc klimc prognozirane lekućim teorijskim modclima ne mogu biti pouzdane 
zbog mnogih povratnih efckata i drugih faktora koji još uvck nisu u modclima 
uzeti u obzir. 

3.4. Analiza trenda pomoću tlltcra malc prohodnosti 

Za bolji opis makro-razmcrnog ponašanja tcmpcraturc vazduha u Beogradu 
korišćcna jc tehnika numeričkog fillriranja malc prohodnosli. Pomoču ovc tchnikc 
svaka tačka u vrcmcnskoj sekvcnci je dobijcna kao srednja vrcdnosl M uzoraka 
pre i M uzoraka poslc nje. Broj M predstavlje dužinu fillcra i izabran jc po 
fizičkom kriterijumu. Ako je N broj uzoraka srednjih godišnjih tempcratura (ovdc 
jc N dužina niza podataka), trcnd tcmpcralurc jc dobijen pomoču relacije: 

*Т ~ -k * ^ = 1)2,3, ,/V 

к = -М 


Filtcr hj. korišćcn u ovoj analizi jc Ormsbyjcv filtcr (Ormbsy, 1961.; C'olacino i 
Rovclli, 1983.) dcfinisan pomoću 


sin(2 тг/, k A/)sin(2 nf 2 k A/) 
Irt 1 / г (k Д/) 2 




gdc su f. i f c poznatc kao roll-of i cut-of frckvcncijc. IJ 


našcm slučaju jc At = 1 godina. Značaj ovog tipa filtera malc prohodnosti jc u 
jediničnom povcćavanju i nultoj promcni faze, tj. on nc mcnja amplUudu signala 
u \traci prohodnosti i nc unosi ncku promcnu u različitim harmonicima. 
Karakteristikc filtcra se mogu lako uočiti na krivoj čestinc rcakcijc filtcra (sl. 4). 
Kako bi se postigla visoka tačnost filtriranja (1%) pogodno je M odrcdili koristeći 
izraz 


Л7 = 


2 f„ 


što u našem slučaju daje M « 22. Da bi eliminisali fluktuacije sa pcriodom manjim 
od 20 godina izabrano jc da f. = 1/20 ciklusa po godini j / с = 1/100 ciklusa po 
godini. f N je Nyquistova frekvencija koja jc povezana sa merom uzorka izrazom 


Strana 14 


Strana 15 




Dr Miroslava IJnkašev ič 


Kli/na Deoerada 


f N = — Д/. Najzad, trcba naglasiti da su rezultati ovog tipa analizc manje tačni na 
2 

granicama serija ncgo u sredini intervala, jcr su procenjene vrednosti pod 
asimetričnim uticajem zbog nedostataka podataka lcvo i desno od proučavanog 
perioda. Dobijeni trendovi ovih serija temperature prikazani su na sl. 3. vSrednje 
temperature pokazuju pozitivni trend u pcriodu 1888. - 1970. godine. II pcriodu 
1888. - 1938. godine, temperatura raste u iznosu od 0,01 °C god.* 1 , teži da ostane 
konstantna do 1970. godinc i opada u toku- sledcčih godina. Sličan trend postoji i 
kod maksimalnih temperatura koje rastu do 1929. godine. U tom periodu dolazilo 
je češćc do pojave visokih dnevnih tempcralura u intervalu od 38,0 °C do 42,0 °C 
(apsolutni vigegodišnji maksimum). Maksimalne temperaturc ostaju vi^e ili manje 
konstantne izmcdju 1929. i 1970. godine, a opadaju izmedju 1971. i 1987. godine. 
Ovo poslednjc hladjenje može biti delimično uslovljeno primenom Ormsbyjevog 
filtera jcr uticaji filtera i krajeva proučavane serije verovatno imaju značajan 
cfekat na svc vrcdnosli posle 1965. godinc. Sličan problem nastaje i na početku 
serije (sl. 3). 



Sllka 3. Trendovi sred/ijih godišnjih ( T), nmksi/nalnih П\д) i /nini/nalnih (T m ) temperatnra 
vazduha u Beogradu dohijenih nu/neričkim filtriranjem 


Minimalne temperature pokazuju nešto drugačije ponašanje. One lcže da 
rastu čak i u toku poslednjih godina, dok u isto vreme srednje i maksimalnc 
tcmperature opadaju. Naročito se minimalne tcmperature povećavaju izmedju 
1920. i 1945. godine. Posle 1947. godine rastu slabijc sve do 1987. godine. Sličan 
trend minimalne temperature jc zapažcn i kod drugih evropskih gradova, tj. Pariz 
(Dcttwiller, 1978.), Rim (Colacino i dr., 1983.) i Atinu (Katsoulis, 1987.). Aspekl 
promenc srcdnje temperature u Beogradu pokazuje periode bez odrcdjenih 
trendova. Ovo može biti zbog normalne promcnljivosti iz godine u godinu 
vremena u loku ovih perioda u poredjenju sa varijabilnošću vremena u gradovima 
sa humidnim klimatima u Evropi. 

Efektom gradskog ostrva toplotc možemo dclimično da objasnimo povcćanje 
minimalne temperature kao makro-razmerne varijacijc koja utiče na lokalnu 
mikro-klimu. Ovaj uticaj je jači kod minimalnih ncgo kod maksimalnih i srcdnjih 
tcmperatura, što će biti dctaljnije diskutovano u narednom odcljku (Okc, 1974.; 
Landsbcrg, 1981.). Uobičajeno je da se objašnjenje za porast minimalne 
temperature u gradu traži u vczi sa rastom populaeije, paramctrom koji rcflckluje 
samu veličinu grada. IJ slučaju Beograda, uradjcna je analiza korelacijc koristcći 
godišnjc podalkc rasta populacijc od 1890. do 1991. godinc, i odgovarajuće 
m i n i m a 1 n e t e m p e r a tu r e . 


KnrsMtnslitr lillrr« 



Slika 4. Karakteristike filtera u zavisnosti od frekvenc.ije 

Takodjc je uradjena i regresiona analiza koristeći sledcći tip relacijc preuzct iz 
litcraturc (Garstang, 1975.; Landsberg, 1981.): 

T m - a + h log J\ (P = populacija) 

Trend raspodcle, prikazan na sl. 5, pokazuje pravu liniju koja odgovara 
podacima primenjujući navedenu formulu. Minimalne lempcralurc pokazuju 
tendenciju ka porastu naročito u poslednjih 30 godina. U istom periodu populacija 


Strana 16 


Strana 17 



Dr Miroslava Unkašcvić 

u Beogradu je povećana od 428000 (1951. godine) do 2500000 (1991. godine). Ovo 
jc uslovilo povcćanje grcjne aklivnosti u gradu (veće korišćenje eentralnog 
grcjanja, oslobadjanje energije aktivnošću industrije itd.), koja bitno povećava 
temperaturu vazduha iznad grada. 

Tm(°C), 

9 
8 
7 
6 
S 

4 5 6 loq P 

Slika 5. Veza izmedju srednje godisnje rninimidne lem/reralurc (T m ) vazduha u Heogradu i 

logarilma popidacije (P) 

Za dctaljniji uvid u ponašanje dnevnih minimalnih lemperatura vazduha u 
Beogradu, u pcriodu 1888. - 1991. godine vidi Tabele 37, 38 i 39 u ITilozima. 


\ 



Strana 18 



4. GRADSKO OSTRVO TOPLOTE 


4.1. Topografija i morfologija grada 

Sa stanovišta gradske klimc, područje grada I3eograda je krajnjc komplcksno. 
Pod datim sinoptičkim uslovima lu posloje tri mcdjusobno povezana niz.a 
klimatskih činilaca, svaki sa različitom prostornom i vremcnskom razmerom. Ovi 
činioci su topografija, morfologija grada i blizina dveju vclikih reka. Sloga su na 
području grada Beograda evidcntnc teškoće za procenu gradškog ostrva toplolc 
zbog sledećih uticaja na temperaturu: 

1) okolnih reka, 

2) velikih promena u elcvaciji i 

3) lokalnih cirkulacija koje sc javljaju zbog morfologijc grada i komplcksnog 
tcrcna. 

U daljem tekstu biće istaknute osnovne karaktcrislkc ovih činilaca. 

Cilj ovog odcljka je analiza tempcrature vazduha u pcriodu 1970. -1989. 
godinc u mreži stanica koja pokriva bcogradsko područjc. Stanice su 
reprezentativne za gradske i seoske uslove, tako da se korisne indikacije mogu 
dobiti o srednjim karakteristikama ostrva toplote u Beogradu. S lim u vez.i, u 
daljcm tekstu biće date i neke procene o razlici izmedju lcmpcralurc grada (u) i 
njegove okolinc .(r) ДТ и _ г uradjene na bazi relacija iz Iitcrature, tj. Okea (1974., 
1979.), Landsberga (1981.), Colacino i Lavagninija (1982.) i Katsoulis i 
Theoharatosa (1985.). 

4.2. Opis bcogradvSkc mrcžc stanica 

Korišćena mreža stanica data je na sl. 6. Područje Beograda sa populacijom od 
2,5 miliona stanovnika u 1991. godini pokriva oko 322 km 2 sa planinom Avalom 
na jugu i dvcma velikim rekama (Dunav i Sava) i prostranim ravnicama na istoku, 
severu i zapadu. Klimat Beograda je po svojim karakteristikama kontincntalnog 
tipa. 

Koriščcne klimatološkc stanice (Tabela 2) reprezcnluju gradske, prigradske i 
seoske uslove. Ispitivani period (1970. - 1989. godina) odgovara pcriodu maksi- 
malnog razvoja grada pa jc podesan za provcru valjanosti nckih formula koje sc 
tiču varijacija temperature i razvoja grada. 


Slrana 19 




Strana 20 


Klima Baoprarfu 


4.3. Rc/ultati analize korišćcuili podataka 


IJ analizi su od podalaka korišćcnc srcdnje dncvnc tcmpcraturc kao i 
maksimalnc i minimalnc tcmperalurc vazduha. Za svaku srcdnju vrcdnost 
računata jc standardna dcvijacija kako bi sc vcrifikovali podaci prcma kritcrijumu 
za odredjcnu statističku raspodclu. IJ našcm slučaju korišćenc su tablicc za 
t - raspodclu sa (n-1) stepcnom slobode (jer jc standardna dcvijacija dobijena za 
dvadcsctogodišnji niz podataka pa jc n <30). 

Na sl. 7 pokazanc su srcdnjc rncscčnc, maksimalnc i minimalnc tcmpcraturc 
vazduha za pcriod 1970. - 1989. godine za korišćcnu mrcžu gradskih, pi igradskih i 
seoskih stanica sa ncprekidnim nizom osmaranja. 




Slika 7. Sretlnjc. mesečne temperature (min., srednje i maks.) u mreti stanica 


Strana 21 




Dr Miroslava Unkaše.vić 


Klima Bc.ocrada 


Dobijcnc krivc srcdnjih minimalnih tcmpcralura pokazuju da sc minimalnc 
vrcdnosti javljaju u januaru i menjaju se od -4,9 °C i -4,6 °C na seoskim stanicama 
u Tamnavi i Radmilovcu do -2,3 °C na gradskoj stanici Novi Beograd. IJ samom 
centru grada (Bcograd - Opscrvalorija) srednja minimalna tcmperalura jc oko -1,7 
°C. I srednje dncvne tcmpcrature takodjc imaju najmanjc vrednosti u januaru kojc 
se kreću od -0,7 °C na seoskoj stanici u Radmilovcu do 0,2 °C na gradskim 
stanicama na Dušanovcu i Novom Beogradu. U samom centru grada minimalnc 
vrcdnosti srednje temperature su oko 0,3 °C. Srednje maksimalne lcmpcraturc 
javljaju sc u julu i avgustu i kreću se od 26,5 °C na stanici Zclcno brdo do 28,6 °C 
na stanici u Ostružnici. U ccntru grada (Bcograd - Opscrvatorija) rcgistrovana 
vrcdnost srednje maksimalne tcmpcraturc je 27,8 °C. 

Osim toga, krivc temperaturc ukazuju na izraženc promcnc lcmpcralure u 
prclaznim sezonama, dok su u toku zimc i leta promcne temperature redukovanc. 
Naime, vcoma malc promenc koje se dešavaju u pcriodu dccembar - mart, 
povcćavaju v sc i. dostižu maksimum u aprilu i maju. Zatim promcne lempcrature 
opadaju dostižući minimum u periodu jui - avgust i ponovo raslu u pcriodu 
izmcdju scptembra i oktobra. 

I 'abela 3.Srednje me.xe.dne vre.dnosti dnevnili amplituda te.mperature (°C) 


Slanica 


I’cb. 

Mar. 

ШЕШ 

KS31 

Jun 

Jul 

BBS 

lcdtal 

Okl. 

Nov. 

Dcc. 

Zclcno brdo 

5.6 

6,0 

ШЕЕШ 

8.9 

К9 

8,8 

8,8 

10,0 

K9 

8,1 

5,8 

шт 


1 6.7 

ШЖт 


ни 

10,1 

10,9 

10,3 

10,3 

10,7 

шш 

■n 

6,9 


■ГДгИ 


ш гЖШ 

9,0 

10,8 

10,9 

11. 1 

11,4 

шш 

ШШ 

шш 

■n 

Surčin 

6.8 

ШЕЖ 

шш 

9,8 

10,9 

11,0 

12,1 

12,4 

12.4 

10.6 

шш 

6,8 


7.1 

■a 

10,0 

11,4 

11,5 

11,5 

12,6 

12.6 

13,1 

11,0 


7.1 

DuSanovac 


7,1 

8,8 

10,4 

10,8 

10,5 

HLKfl 

10,6 

■Iflfl 

9.8 

шш 

6,3 

Oslružnica 


6,8 

8,7 

10.7 

нш 

11,1 

11,9 

12,4 

Wt$M 

10,0 

шш 

ШЕЖ 

Radmilovac 

6,5 

8.2 

10,4 

11.7 

11,9 

11,6 

12,9 

12,8 

13.00 

12,1 

шшш 

ШЕЖ 

Padinska Skcla 

шљт 

7,1 

11,9 

11,0 

10,4 

11,4 

12,0 

11.9 

1 1,4 

10,9 

8.0 

6.0 

Pančcvo 

_ 7 *5 

7,9 

10,5 

11,6 

11,5 

11,9 

12,3 

12,0 

12.4 

11.6 

8.4 

8.0 

Miljakovac 

6.5 

6,9 

8,4 

9.2 

11,0 

12,0 

10,0 

9,5 

10,5 

9,0 

6,9 

6.2 

I'amnava 

8.4 

9,0 

10,9 

13.0 

12,7 

12,7 

13,8 

14,4 

14,8 

12,4 

9.4 

8,5 


U Tabeli 3 su pokazanc srcdnje mesečnc vrcdnosti dnevnih amplituda 
tcmperature. Uočcna jc zavisnost od tipa stanice. U seoskim stanicama jc takva 
varijacija približno 7-15 °C, što godišnje iznosi 6 - 7 °C. Zalim slcdi Surčin - 
Acrodrom (prigradska stanica) sa godišnjom varijacijom od oko 5,6 °C, dok jc za 
gradske stanice, na kojima su vrcdnosti minimalne temperature pod ulicajcm 
toplote proizvcdenc ljudskim aktivnostima, godišnja varijacija dncvnc amplitude 
4-5 °C. Ispitujući mogući uticaj nadmorske visine stanice na dncvnc amplitudc 
tcmpcrature pokazalo se da jc el’ckat bez vcćcg značaja. Svodjenjc vrcdnosti 
srcdnjih mescčnih amplituda iz Tabelc 3 na najmanju visinu stanice pokazujc da su 
rcdukcijc mcsečnih vrednosti dnevnih amplituda tempcrature manjc od 0,1 °C 
izuzcv za stanicu Zclcno brdo, gdc je ova rcdukcija iznosila 0,5 °C. 


4.4. Gradsko ostrvo toplotc 

Da bi sc odredio el'ekat gradskog ostrva toplotc u odno.su na okolnc površinc 
korivšćen je prostorno vremenski prcsck srednjih vrednosti minimalnih 
tcmpcratura na stanicama lociranim na pravoj liniji od Zemun Polja do 
Radmilovca. Prcsek daje mesečnc razlikc minimalne temperaturc od prigradske 
stanice Zcmun Poljc kroz grad do seoskc stanice Radmilovac, što jc ilustrovano na 
sl. 8. U odnosu na minimalne temperature ostrvo toplote je izražcnijc u toku 
letnjih nego u toku zimskih meseci sa intenzitetom koji se smanjujc idući od 
letnjih ka zimskim mesecima, što se može dovesti u vczu sa promcnom bilansa 
zračenja u gradu u odnosu na seosku srcdinu. 



2.P N.a B-0b4 ZB. R. 

Slika 8 . Vremensko-prostorni pre.sek srednjili mesečnih minimalnih temperatura (°C) 

U Tabeli 4 AT r . r , AT S . S i AT U . S predstavljaju razlike u temperaturama izmedju: 
dve scoske stanice (r) Radmilovac i Tamnava (sa razlikom u nadmorskoj visini od 
40 m), dve prigradskc stanice (s) Zemun Polje i Padinska Skela (sa razlikom u 
nadmorskoj vidini od 15 m) kao i gradske stanice (u) Beograd - Opscrvatorija i 
prigradske stanice Surčin - Aerodrom (sa razlikom u nadmorskoj visini od 36 m). 
Izraz AT u . r odnosi se na razlike u temperaturi izmcdju gradske i seoskih stanica 
lociranih u Beogradu - Opservatorija, Radmilovcu i Tamnavi (sa razlikama u 
nadmorskoj visini od 2 i 42 m rcdom). 


Strana 22 


Slrana 23 




























































































/V Mirosluva Ihiknscvić 


Kli/ria Beoerada 


Tabela 4. Srcdnjc mcsečnc vrcdnosti razlika minimahic tcnipcraturc iztnedju }>rada i okolinc ("( ') 


Razlikc 

tcmpcraturc 

MI-SI-CI 

Srcdnjo 

goilišnjo 

Jan. 


Mar. 

Лрг. 

Мај 

Jun 

.1 lll 

Avg. 

Sop. 



! )cc. 

A T„_ r 

m 

2,0 

m 

2,5 

з.о 

2,5 

3,0 

И 


н 


1 ш 

2.5 

A T r _ r 

1,3 


1.6 

1.9 


1,9 

1.6 


n 

n 

И 

1.5 


A T,_, 

1,3 

2 2 


1.7 

2,0 

1.2 

2,3 




l.o 

1,1 

1.8 

Д 7’ 

u - r 

■ 

2,0 

n 

ii 

3,4 

3.3 

3.6 

3,3 





2,8 

Д T 

u - s 

n 

1.6 

'• 9 

2,2 

n 

1.6 

2 2 

nn 




1.6 


Poredjenjem dobijenih vrednosli mo'/.e se zaključiti da se ulieaj nadmorske 
visine manifestuje u kontrastima temperature. Uopšlcno rečeno, očevidno je da 
grad stvara ostrvo toplote sa temperalurama koje rastu od predgradja ka eentru. 
Zbog lopografijc (promena u nadmorskoj visini) i drugih uslo/njavajučili faktora 
tcško je utvrditi konačnu vrednost intenzitela ostrva loplolc, ali se kao tačna 
proccna pojavljuje 2-3 °C. 

Ispitivanjc srednjih mcsečnih temperatura (merenih u 21.00 h) takodje je 
potvrdilo pojavu oslrva loplolc (Tabela 5). Intenzitet ostrva toplote bio je u ovom 
slučju 1 - 2 °C. 

Medjutim, ispitivanjc srednjih i maksimalnih temperatura pokazalo je da je 
uticaj gradskog ostrva toplote veoma mali i da lcži da iščezne. 

Postojanje ostrva toplole, koje je izražcnije kod minimalnih nego kod 
maksimalnih tempcratura, mo/e sc objasniti fizičkim mchani/mima koji ga 
odredjuju, tj. proi/vodnjom toplote /bog ljudskih aktivnosli i oslobadjanjem 
loplolc noču zbog veec dnevnc apsotpcije Sunčevog zračcnja koja zavisi od 
tcrmičkih karakteristika zgrada (Oke, 1974., 1979.). 

U odnosu na prvi navedeni mehanizam, procena proi/vodnje toplole u 
odnosu na zimskc mcsece i potrošnju goriva u Ijudskim aktivnostima (zagrcvanjc, 
saobraćaj itd.) jc oko 7xl0 5 Jnr 2 d' 1 (Katsoulis i Theoharatos, 1985.), gde d 
označava dan. Srcdnji podaci 25 godišnjeg perioda (Rezultati osmatranja 
Metcorološkc opscrvalorijc u Beogradu 1888. -1986. godine) daju za insolaeiju 
(srednje globalno Sunčevo zračenje na horizonlalnu površinu) u Beogradu u 
zimsko vrcme vrednost od oko 7xl() 6 Jnr^d* 1 . Odavdc sc mo/e zaključiti da je 
proizvodnja toplote ljudskom aktivnošeu značajan činilae u povećanju minimalne 
tcmperature u toku zime zbog zagrevanja zgrada u časovima posle zalaska Sunea 
(Tabela 5). 


Tabela 5. Srednje mesečne vrednosti razlika temperalure (izmerene u 21.00 h) izmcdju grada i 

okoline (°C) 


Razlikc 

tcmpcralurc 

MCSECl 

Gotlišnjc 

Jan. 

I ; cl>. 

Mar. 

ШВЋ 1 

Maj 

Jun 

Jul 

Avg. 

Scp. 

Okl. 

Nov. 

Dcc. 

A 1\ - r 

0.8 

1,0 

1.0 

1.2 

1.6 

1,3 

1,6 

1.2 

1.8 

2,0 

0,9 

1,2 

1,3 

шж 

0.4 

0.6 

0,7 

0,7 

1.1 

0.5 

1.0 

1,6 

0,6 

0.5 


0,3 

0.7 


0,5 

1,0 



1.0 

0,5 

1.1 

1,2 

0,9 

0,7 

0,6 

0.5 

0,8 

A T„ . , 

1,0 

1.3 

1.1 

1.3 

1.7 

1,5 

1,7 

1,3 

2,2 

2,1 

1,8 

1,0 

1.5 

шшш 

1.1 

l.o 

1.3 

1.2 

1.0 

1.0 

1,3 

0,7 

1,0 

0.9 

0.8 

0,8 

1.0 


ŠtO se tiče oslobadjanja toplote, ono jc posebno značajno u objašnjavanju 
povećanja lctnjih minimalnih tcmpcratura (Colacino i Lavagnini, 1982.). S tim u 
vezi, analiza pokazuje da su maksimalne razlike u temperaturi osmotrene u 
noćnim satima što potvrdjuju i drugi autori (na pr. Oke, 1979.). 

U odnosu na mogućnost predstavljanja AT u . r predlož.enc su različite formule 
koje povezuje vrednost AT u . r ili sa meteorološkim parametrima kao što su vetar i 
gradijent tcmpcraturc registrovan u scoskim oblastima ili parametrima koji 
odražavaju veličinu grada kao što je populaeija. 

Za gradove sa preko 2000000 stanovnika, Ludv/ig i Kealhoa (1968.) su 
prcdložili slcdeču relaciju: 


A 


T 


= 2,6- 


14,8 


' де ч 

ГрЈг 


gde je 


ЛО 
A P 


vertikalni gradijent potcncijalnc tempcrature. Ovu relaeiju jc 


Ludwig (1970.) kasnije modifikovao uvodeči izraz za populaciju P: 


A T = P 


, 1/4 


0,663-0,298 


( Ав " 
A p) r 


Takodje je Oke (1974.) predložio izraz za maksimalnu vrednost А г Г и . г pri 
vedrom nebu u obliku: 


p\/4 

A T„= — 

4 it 


Strana 24 


Strana 25 


































































































































Dr M iroslava (Jnkašević 


Klima BeoRrada 


gde jc u srednja br/ina vctra. Koristeći podatke za seosku stanicu u 'I'amnavi 
dobijene su vrednosti za razliku lcmpcratura T u _ r i predstavljene u Tabcli 6. 

Tabela 6. Izračunato AT u . r (°C) po razniin autorima i osmotreno izmedju 
Opservalorije u Bcogradu i stanice u Tamnavi 



Izračunato 

Osmotreno 

Ludwig i 
Kealhoa 

Ludwig 

Oke 

Zima 

1,8 

1,5 

- 

2,3 

Leto 

0,02 

2,2 

- 

3,3 

Godišnje 

0,02 

1,8 

2,7 

2,8 


Kao što se na prvi poglcd uočava, sve prcdložene relacijc daju manju vrednost 
za AT u _ r nego što je dobijcna osmatranjcm. Takodje je ustanovljeno i značajno 
odstupanje u podacima za mnoge evropskc gradove i relaciju koju jc predložio 
Oke (1979.). Ova relacija je napravljena za velikc razlike u tcmperaturi izmedju 
grada i scla izmcrcnc u proučavanim periodima ograničcne du/inc. U mnogim 
slučajcvima su one bilc maksimalnc u prostoru odrcdjenom automobilskim 
trasama. Ova mcrcnja prcdstavljaju ckstrcme u raspodcli, dok srcdnjc vrednosti 
zasnovane na klimatološkim podacima predstavljaju centralnu vrednost. Prema 
tome, to se možda može objasniti činjenicom da je Bcograd izložen jakim 
vctrovima naročito u zimskim i prolcčnim mesecima, čija srednja br/ina iznosi 
približno 3 - 4 m s* 1 . vStoga se može zaključili da vctar uslovljava rcdukciju u razlici 
AT u _ r u odnosu na onu koja bi sc osmotrila u uslovima bez vctra. 

Sa drugc §trane, razlikc u razlikama maksimalnih i minimalnih tempcratura, 
koje su komcntarisane u Poglavlju 4.3. , mogu se interprctirati kao dugoročne 
varijacije zbog širenja grada i kao poslcdica porasta temperature u gradu zbog 
ljudskih faktora. Ovaj uticaj je mnogo izraženiji kod minimafnih ncgo 
maksimalnih temperatura, jcr je uticaj gradskog ostrva toplotc uočljiviji noću ncgo 
danju (Okc, 1974., Landsberg, 1981., Colacino i Lavagnini, 1982., Katsoulis i 
Theoharatos, 1985.). Regresiona analiza uradjena u prethodnom odcljku (sl. 5) 
koja povezuje izmcrene minimalnc tcmperature sa gradskom populacijom u 
saglasnosti je i sa minimalnim tcmperaturama u intervalu (5,0 - 5,5 °C) izmerenim 
u seoskim oblastima oko Beograda. 


5. TEMPERATURA ZEMLJISTA 


5.1. Termičke osobcnosti tla 

Temperatura zcmljišne površinc kao i dubljih slojeva zcmljišta ima veliki 
klimatski značaj. Zagrejana zemlja danju, pri insolaciji, povećava tcmpcraturu 
vazduha, dok noću, pri radijaciji, smanjuje temperaturu vazduha. Suva, gola 
kopnena površina može se u oblasti umcrene klime zagrejali i iznad 40 °C. 
Medjutim, u slučaju kada jc zemljištc pokriveno vegetacijom, uslovi zagrcvanja su 
sasvim drugačiji. 

Ovako visoke tcmpcrature ograničene su samo na Zcmljinu površinu i jcdan 
lanak dubinski sloj zemljišta. Na dubini od 1 m preslaje praktično dncvno 
kolebanje temperature, koje za biologiju biljaka ima veliki značaj. 

Pošto sc zamljišna vlaga sastoji od rastvora raznih soli različite konccnlracijc, 
to smrzavanje toga rastvora nastaje na tcmpcraturi nižoj od 0 °C. Pri tcmpcraturi 
okoO °C u zemljištu se smrzava voda koja se nalazi u velikim porama. Mcdjulim, 
voda koja ispunjava uskc kapilare zamrzava se tck pri nižoj tcmpcraturi od 0 °C. 
Prcma tomc, dubina u zemljištu na kojoj se voda zamrzava i dubina na kojoj jc 
tcmperatura 0 °C nisu iste. Zato se prema dubini na kojoj jc 0 °C tcmpcratura u 
zcmljištu ne može donositi zaključak o dubini zamrzavanja u zcmljištu. 

Dubina zamr/nutog zemljišta zavisi od lokalnih klimatskih uslova, od 
vremenskih uslova u zimskom pcriodu, debljine sncžnog pokrivača, reljcfa, 
strukturnog sastava zemljišta, njegove vlažnosti i karaktera biljnog pokrivača. 

Ukoliko jc zcmljište vlažnije, utoliko se sporije zamrzava, jcr se pri 
zamrzavanju vode oslobadja latenlna loplota koja ublažava proces zamrzavanja! 

Podzemne vode znatno umanjuju hladjenjc zemljišla zimi, ukoliko sc nalazc 
na manjoj dubini. Naime, podzemne vode tada povećavaju vlažnost u gornjim 
slojevima zemljišta, pa samim tim povcćavaju i provodljivosl toplotc iz dubljih, 
toplijih, slojeva prema površinskim hladnijim slojevima. 

5.2. Osnovnc karaktcristikc tcnipcraturc zcmljišta u Hcogradu 

Pri klimatološkoj analizi temperature Zemljine površine treba imati u vidu da 
su fizičke osobine toplotnog slanja Zcmljine površine drugačije od fizičkih osobina 
vazduha. Tempcraturno kolcbanje na površini Zemlje naglo opada u dubljim 
slojevima zemljišta, što ima za posledicu činjenicu da je promenljivosl srednjih 
temperatura zemljišta na dubini od 20 - 40 cm manja od promenljivosti 
temperature vazduha. To znači da je temperatura zemljišta dosta stabilna, pa se 
pri obradi temperaturnih podalaka zemljišta može iskoristiti kraći period 


Strana 26 


Strana 21 



Dr Miroslava Unkašević 


Klima Bc.onrada 


osmatranja, ncgo pri obradi podalaka o lempcraturi vazduha. Period od desol 
godina može potpuno zadovoljiti potrcbe (Milosavljevič, 1972.). 

Tabela 7. Srednje mesečne. teniperaturc zcmljišta na stanici 


Novi Beograd. - pokriveno zemljište (Milosavljević, 1972) 



MESECI 

Dubina 

(cm) 

I 

11 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

2 

1,7 

4,4 

3,0 

10,2 

19,5 

21,3 

23,2 

22,3 

17,8 

12,5 

8,4 

2,4 

5 

1,9 

4,3 

3,3 

9,9 

18,6 

21,0 

22,8 

22,1 

17,8 

12,7 

8,7 

2,7 

10 

2,4 

4,4 

3,2 

9,7 

18,0 

20,8 

22,7 

21,8 

18,2 

13,1 

9,3 

3,4 

20 

2,9 

4,2 

3,2 

8,9 

16,6 

20,0 

21,6 

21,4 

18,4 

13,5 

10,1 

4,3 

50 

3,9 

4,7 

3,8 

8,7 

15,7 

19,7 

20,4 

21,0 

19,2 

14,5 

11,3 

5,7 

100 

6,6 

6,0 

4,8 

7,6 

12,1 

19,3 

20,0 

20,8 

19,2 

16,1 

13,7 

9,5 


Novi Beograd - nepokriveno zemljište 


MESECI 

Dubina 

(cm) 

I 

11 

111 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

2 

0,6 

4,9 

3,3 

10,6 

34,6 

24,4 

29,2 

23,3 

18,9 

12,9 

7,8 

1,9 

5 

1,3 

4,2 

3,2 

9,9 

20,9 

22,6 

26,4 

22,6 

18,6 

12,8 

8,6 

2,6 

10 

1,8 

4,3 

3,4 

9,9 

20,4 

22,5 

26,0 

22,7 

18,8 

13,1 

9,1 

3,1 

20 

2,5 

4,0 

3,6 

9,6 

19,1 

21,6 

25,0 

22,3 

18,9 

13,5 

9,8 

4,2 

50 

4,3 

4,7 

4,0 

8,5 

15,5 

20,8 

24,4 

21,9 

19,3 

15,0 

11,9 

6,6 

100 

5,6 

4,6 

4,1 

6,7 

12,0 

19,3 

23,0 

20,3 

19,4 

16,3 

14,0 

11,1 


Meteorološka opservalonja ч Beogradu - nepokriveno zemljišle 



MESECI 

Dubina 

(cm) 

I 

II 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

2 

0,3 

4,4 

2,7 

9,8 

23,2 

23,7 

27,5 

25,1 

18 

11,3 

7,2 

1,1 

5 

0,7 

4,3 

3,2 

9,8 

21,8 

22,9 

26,2 

24,3 

18,4 

11,9 

7,8 

1,7 

10 

1,0 

4,1 

3,2 

9,7 

21,0 

22,7 

25,6 

24,3 

18,9 

12,3 

8,3 

2,0 

20 

1,5 

3,9 

3,2 

9,4 

19,4 

21,9 

24,6 

23,8 

19,0 

12,7 

9,0 

2,8 

50 

2,2 

2,6 

3,9 

8,7 

16,7 

19,4 

21,2 

23,0 

19,5 

14 

10,6 

4,8 

100 

4,4 

5,0 

4,6 

7,9 

14,2 

17,2 

20,4 

21,9 

19,6 

15,2 

12,2 

7,0 


U vezi sa slabilnošću temperaturnih podataka zemljišta u toku vremena trcba 
znati da se oni menjaju u prostoru pod uticajem mesnih prilika, kao što su: vrsta 
površine (pokrivena vegctacijom, snegom ili gola površina), pedološki sastav 
zemljišta, struktura, reljef, visina podzemnih voda i td. 

Ovde će biti pokazani podaci Mctcorološke opservatorije u Beogradu, 
temperaturc zemljišta na dubini 2, 5, 10, 20, 50 i 100 cm, za zcmljištc bez 
vegetacije, odnosno snežnog pokrivača. Radi uporedjenja pokazaće se, za isti 
vremenski period, i tempcralure zemljišta na Novom Beogradu, kako zamljišta 


bez vcgetacije, odnosno sncžnog pokrivača, tako i zemljišta pokrivenog Iravom, 
odnosno snežnim pokrivačem na islim dubinama. 

Zemljište na Novom Bcogradu je humusna glinovita ilovača do 70 cm dubine 
a zatim pesak, dok je zemljište kod Mcteorološke opservatorije takodje glinovita 
ilovača, koja jc nasuta 1962. godine, tako da se dobro slegla. 

Travnali pokrivač ispod koga su mercne temperature zemljišta na Novom 
Beogradu sastojao se iz mešavine detcline vrste zvezdan, bele deteline i engleske 
travc. Visina travnog pokrivača bila jc oko 15 cm. Trava je na počctku bila dosta 
retka a tck u iunu i julu 1958. godine trava je bila veoma gusta. Srednjc mesečne 
vrcdnosti temperature zemljišta na Novom Beogradu i Meteorološkoj 
opservatoriji u Beogradu prikazcnc su u 'l abcli 7 (Milosavljević, 1972.). 

lz ove tabele se vidi da temperatura zcmljišla, kako pokrivenog tako i 
nepokrivenog, u zimskim mesecima raste sa dubinom, a u letnjim opada. Dalje se 
iz navcdene tabele takodje vidi kako travni pokrivač visine 15 cm i snežni pokrivač 
utiču na temperaturne odnosc u zemljištu. 



Slika 9.Godišnji tokovi temperature na 2 cm dubine nepokrivenog zemljišta (Milosavljević, 

1972.): 

Tj - Novi Heograd od 01. 08 1957. do M. 07 1958. godine; 

- Mctcorološka opservatorija (isti period); 

7 } - M efeorotoška opservatorija od 1960. do 1989. godine. 

Na sl. 9 predstavljcni su godišnji tokovi tcmpcrature na Zemljinoj površini na 
Novom Beogradu (T,) i na Meleorološkoj opservaloriji ( Г Г 2 ). Na ovoj slici 
predstavljcn je još i godišnji temperaturni tok na Meteorološkoj opservaloriji (Ч 3 ) 
za period 1960. - 1989. godine. Sa sl. 9 se vidi da se krive Tj i ’Г 2 Uosl a dobro medju 


Strana 28 


Strana 29 




'Dr Miroslava llnkašević 


sobom.poduđaraju u zimskim, prolcćnim, a pogolovo u jcsenjim mcsccima. Ovc 
krive'se podudaraju i sa krivom 'Г 3 za period 1960. - 1989. godine, ali sanio od 
septembra do decembra. 

Na sl. 10 predstavljeni su godišnji tokovi tcmpcrature zemljišta na dubini od 
20 cm, takodje na Novom Bcogradu (T|) i na Meteorološkoj opservatoriji (T 2 ) kao 
i na Mcteorološkoj opscrvaloriji za pcriod 1960.-1989. godine*(!r 3 ). rcmpcraturnc. 
krivc Т г i T 2 se.bolje medju sobom šlažu na 20 cm dubine (sl. 10) nego pri površini 
tla (sl. 9). Iž toga sc vidi da su temperaturc zemljišta manje promcnljivc ukoliko jc 
dubina zemljišta veća. 



Slikd JO.Cofiišnji tokovi tempc.rature. пч 20 сш dubine. nepokvivenog zemljišta 

( Milosavlje.vir, 1972.): 

Tj - Novi Beograd'od 01. 08 1957. do 31. 071958. godine; 

T 2 - Me.te.orološka opsenmtonja (isti period); 

T^ - M eteorološka opse.ivatorija o/l 1960. do 1989. godine 


Na sl. 11 prikazane su promcnc tcmpcrature sa promcnom dubinc u zcmljištu 
za mcsec jiil 1958. godinc koji jc bio vcdar i dosta. topao mcscc. 

Podaci sc takodjc odnosc na Novi Beograd i to: ncpokrivcno zcmljištc (Tj).i 
pokrivcno (T 9 ), kao i nepokriveno zcmljišlc kod Mctcorološkc opscrvatorijc (T 3 ) 
(Milosavljcvić, 1972.) 

Prema sl. 11 srcdhja mcscčna tcmpcratura zamljišta u julu jc najvcća pri 
p.ovršini tla, a sa dubinom opada. To važi kako za pokrivcno tako i ža ncpokrivcpo 
zemljiŠtc. No, kao što se vidi temperalura brže opada sa- dubinom kod 
ncpokrivenog zemljišta ncgo kod zcmljišta' pod vegctacijom. 'l'cmpcratura 
zemljišla kod Meteorološke opservatorije jc pri površini niža nego na Novom 


Strana 30 


Klitna Be.oarad a . 

Bcogradu, a zatim jc na ostalim dubinamn viša. Karaktcristično jc da ta razlika 
tempcralurc rastc sa dubinom. Ovo dolazi uslcd loga što zemljišle kod 
Metcorološkc opscrvatorije bolje provodi toplotu u dubljc slojcvc (zbog 
zbijcnosti), ncgo zcmljište na Novom Beogradu. 



DUSINA { cm > 



Slika 1 1 .Promene lemperature sa dubinom u julu 1958. godine. (Milosavljevir, 1972.): 

Tj - Novi Beograd - ncpokriveno zemljište; 

T 2 -Novi llcograd - zemljište pokrive.no travom visine 15 cm; 

To - Meteorološka opservalorija - ne.pokrive.no zemljište 

U Tabcli 8 pokazanc su srcdnjc mcscčnc lcmpcralurc zcmljišta mcrcnc na 
dubini koja jc najbliža površini, pa sc čcsto uzimaju kao granični uslov u mnogim 
modclima koji sc bavc prizcmnim graničnim slojcvima. Srcdnjc mcscčnc 
tcmpcrature zcmljišta na 2 cm dubine imaju najnižu vrednost u januaru (0,3 °C) 
od kada postepcno rastu svc do jula kada dostižu maksimalnu vrcdnost (23,9 °C') 
da bi zatim ponovo opadale. Najvcće maksimalnc vrcdnosti tcmpcraturc zcmljišla 


Strana 31 



D r Miroslava Unkašević 

na 2 cm dubine zabcležene su u julu u avguslu 1968. godine i 1967. godine i 
iznosilc su 45,6 °C, a najmanja zabeležena bila je u januru 1963. godine u vrednosti 
od-13,3 °C. 

Tabela 8. Srednjc mesečne. temperature zemljišta na 2 сш na Meteorološkoj opseivatoriji u 
Beogradu zaperiod 1960. - 1989. godine 



Ml'SliCl 

°c 

1 

11 

111 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

т 

0,3 

2,1 

6,4 

12,6 

18,5 

22,3 

23,9 

23,4 

18,5 

12,4 

6,4 

1,9 

^ niRX 

7,3 

11,1 

19,7 

26,3 

33,0 

36,4 

38,1 

36,4 

31,6 

23,2 

15,6 

8,8 

^ mnx 

12,2 

18,1 

29,0 

33,0 

39,4 

42,6 

45,6 

45,6 

38,5 

33,4 

22,5 

12,4 

God. 

1965 

1966 

1960 

1983 

1969 

1972 

1968 

1967 

1962 

1967 

1963 

1974 

T • 

miu 

-4,0 

-2,3 

-0,8 

3,7 

9,3 

13,3 

15,0 

13,7 

9,2 

3,3 

-0,1 

-2,3 

^ min 

-13,3 

-7,9 

-6,8 

0,8 

6,1 

10,0 

10,1 

10,0 

3,6 

-1,0 

-7,8 

-10,8 

God. 

1963 

1960 

1963 

1965 

1962 

1962 

1986 

1 977 / 
78 

1977 

1988 

1989 

1989 


5.3. Modcli za simuliranjc tcmperature tla 

Poznavanje tempcrature tla u funkciji sadržaja vlage je veoma važno /а 
odrcdjivanje donjcg graničnog uslova skoro u svim modelima koji se bave 
simuliranjem uslova u prizemnom graničnom sloju. 

Postoji dosta različilih modela za simuliranje temperature golog zemljišla. 
г Гако je Deardorff (1978.) testirao nckoliko metoda za simuliranje lemperalure 
Zcmfjine površine i pokazao da sc "l’orce -reslore" metodom (Bluimralkar, 1975.; 
Blackadar, 1976.) dobijaju vrednosti kojc su najbli/e osmolrenim podacima. 

U novije vreme stvaraju sc modeli za simuliranjc srednje mesečne površinske 
temperature u specifičnom mcslu koristeći metode vrcmcnskih serija (Klein, 
1983.; Wilks, 1989.; Chein i Robinson, 1991.). 

Ovde će se "forcc - restore" metodom na primeru zcmljišla kod Meleorološkc 
opservatorijc u Beogradu uraditi simulacija tempcrature površine zemljišta u 
petodnevnom periodu. 

Osnovna jednačina navedenog metoda jc jcdnačina za diluziju toplole u 
vertikalnom pravcu u homogenom zcmljištu: 

dt C g dz 1 

gdc jc A. g i C g toplotna provodljivost i zapreminski toplotni kapacilcl zemljiSla. 


Strana 32 


Kli/na Beocrada 


Pretpostavljajući da se tcmpcratura površine zemljišta menja po sinusnom 


zakonu i označavajući sa d = — — dubinu na kojoj jc ampliluda temperalure 

\ шС Ј 

ЛТ zanemarljiva, dobijamo za rešenje jcdnačine za difuziju toplote u vertikalnom 
pravcu izraz: 


T g (. Z,t)= T+ Д T 0 e '"* sin 


f \ C' ‘ p 

Koristcći jednačinu za fluks toplotc u zemljištu y a {z,t) = -Л — --, dobijamo 

dz 

sledeću jednačinu: 


dt С к d, 


2 co 3t g 


gdc jc dj = 0,01 m i y G = y RS + у ш + y„ + у LK sa y ns , y Rl , y„ , у , к , koji 
ozbačavaju flukscve kratkotalasnog zračenja Sunca, dugotalasnog zračenja 
zemljišta i atmosferc kao i flukseve osetne i lalcntne toplote, redom. 

Ako sve članove za promenu temperature površine zamljišla skupimo na 
jednoj strani jednačinc i sa C\ označimo izraz 


C,=C^,+ 

8 2 (o 


dobijamo: 


C g 

^l Д. ~ У RS + У Rl + Y H + Y LE L 

ot 2 


(7:-r) 


Pošto su svi članovi na desnoj strani ove jcdnačine, osim fluksa kralkolalasnog 
zračenja Sunca, funkcije lcmperature povrŠine zemljišla Tg, to koristeći sledeću 
aproksimaciju po kojoj je 


НтГ)-р[7;)+(^\тг ■-/■■) 

\ X / 


dobijamo našu jednačinu u obliku: 


Strana 33 



Dr Mirosluva Unkašcvić 


Klirna Beourada 



Toplotna provodljivost (A, g ) i zaprcminski toplotni kapacitet zcmljišla (C R ) 
zavise u značajnom stcpcnu od sadr/aja vlage u zemljištu (W R ), tt) je daljc učinjcn 
pokušaj da se jcdnačina za simulaciju temperature tla povcze sa jcdnačinom za 
simulaciju sadržaja vlage na tlu. 

Za tip zemljišta kod Mctcorološkc opservatorije u Beogradu (glinovita 
ilovača) možcmo da koristimo slcdeće rclacije (Matičić, 1970.): 


A s = (0,5 + 10 W g )jnf 2 s~' K 
C g = ( 1 ,62 + 4,2 W f ) M J т~ г K' 

Za simuliranjc površinskog sadržaja vlage korišćcna je Dcardorflova 
jednačina (1977.) oblika: 


dl 


-Ф,-р) c,[w g -w b ) 


Pw d \ 


0<W <w 

> g nv 


gde su: 

Cj i C 2 bezdimcnzionalnc konstante, 

E g jc isparavanjc sa površine zemljišta, 

P padavinc, 

p w jc gustina vodc u zemljištu, 

d A ' jc dubina do kojc se širi dncvni ciklus vlagc (0,1 m), 
t jc period od jcdnog dana i 

W b jc srednji sadržaj vlage u površinskom sloju zcmljišta debljinc 0,5 m. 

Prvi član na dcsnoj strani jcdnačinc za simuliranjc površinskog sadržaja vlagc 
opisujc sušenje zemljišta pod uticajcm značajnog isparavanja ili vlažcnja pri jačim 
padavinama. U slučaju kada jc površina zemljišla dovoljno isušcna i ncma 
padavina, drugi član na dcsnoj strani pomenutc jednačinc lcži da na 
eksponcncijalan način obnovi iz dubljih zcmljišnih slojeva sadržaj vlagc na 
Zcmljinoj površini W g . 


Za bezdimcnzionalne konstantc koristili smo slcdcće vrcdnosti (DcardorlT, 
1977.): 


C,= 


0,5 

14-22,5 

14 




-0,5 


3. 

IV 


>0,75 


VV 


0 , 1 5 < — — - <0,75 


vv . 


<0,75 


C 2 = 0,9 

Iz vrednosti kocficijcnata Cj vidimo da se sušenjc Zemljine površine (pod 
pretpostavkom da sc u ispitivanom periodu samo na počctku dogodi jcdna jaka 
kiša) odvija u tri faze. U prvoj fazi, kada jc zemljište zasićeno vlagom, isparavanje 
se približava potencijalnom iznosu. U drugoj fazi sušcnja zcmljišta, isparavanjc jc 
ograničcno transportom vlage iz dubljih slojeva zemljišta ka površini. U trcćoj lazi, 
kada Cj ima maksimalnu vrcdnost u iznosu od 14, isparavanje sa Zcmljinc 
površinc jc odredjcno samo apsorpcijom i transferom vodcne pare u zcmljištu. 

U našem slučaju simulirana jc tempcratura gole površinc zcmljišta kod 
Metcorološke opservatorije u Beogradu u pctodnevnom periodu poslc jakc kiše 
kada je površina zemljišta zasićcna vodom (W g = 0,45). Za maksimalnu vrcdnost 
vlagc koju zemljište može da sadrži (W max ) i za srcdnju vrcdnost vlagc (W b ) uzctc 
su vrcdnosti 0,54 i 0,30, redom. 

Fluks toplote u zemljištu y G računat jc na način kao što jc prikazano kod 
Rakovec (1978.) i Vasić (1983.) sa konstantama kojc se odnosc na Melcorološku 
opservatoriju u Bcogradu. 

Dobijcni rezultati petodnevnog ispilivanja pokazani su na sl. 12 i 13. lokom 
prvog dana površinski sadržaj vlagc, pod uticajcm isparavanja, opadnc za 22,2‘X> a 
u toku slcdcćeg dana za još 11,8% (sl 12). Opadanje saadržaja vlagc sc trcćcg dana 
smanjujc i iznosi samo 5,7% da bi u zadnja dva dana skoro prcstalo. Ovakav ticnd 
vlagc utičc prvo na smanjcnjc isparavanja sa površine a zatim na povećanje 
tcmperature (sl. 13). Kada jc površina zcmljišta bila skoro slalno zasićcna vodom 
maksimalna temperatura površinc zcmljišta iznosila jc 294,5 °K. Dobijcni lezultati 
pokazuju da se maksimalna tcmpcratura Zemljinc površine prvog dana 
simuliranja povećala za 1,1 °C u odnosu na dobijcnu maksimalnu tcmpciatuiu u 
uslovima stalnog zasićcnja vlagom, a drugog dana za još 1,4 °C. lokom slcdcća tii 
dana povećanjc tempcraturc jc bilo znatno manjc i sa povcćanjcm vicmcna 
simulacije skoro prcstalo. Dobijcni rczullati sc dobro slazu sa Dcaidoi llovim 
(1977.) u prva dva dana simuliranog pcrioda. Može se prelpostaviti da jc daljc 
ncslaganje uslovljeno upotrebom vrednosti bczdimcnzionalnih konstanti (C j i ( 2 ) 


Siranu 34 


Strana 33 



Dr Miroslava IJnkašević 


Klima Beofiruda 


koje sc odnose na drugačiji tip zcmljišta od onog kod Melcorološke opservatorije 
u Beogradu. 


Wg [Gf/KG] 



Slik (l 12. Simuliran površinski sadriaj vlage W„ 

o 





Slika 13. Simul irana len i perat ura površinc zemljišta (Т^) 


6 . OSUNCAVANJE I OBLACNOST 


6.1. Uticaj osunčavanja i oblačnosti na tcnipcraturu va/duha 

Poslcdjih godina postoji povcćan interes za proučavanjem varijacija 
osunčavanja, oblačnosti i temperature na lokalnoj ili hemisferskoj osnovi. Jcdan 
od mogućih razloga je da evidentan porast C0 2 uslovljava zagrevanje Zemlje Sto 
ima negativan povratni efekat u povcćcnju oblačnosli. Naime, zagrevanje uliče na 
povećanje isparavanja, odnosno oblačnosti što opet može da uslovi hladjenje 
Zemlje zbog povećanja refleksije dolazećeg Sunčevog zračenja (veći albedo, 
Unkašević, 1989.). Problem se ovdc komplikuje činjenicom da oblaci takodje 
zagrcvaju zemlju "hvatanjcm" odlazećcg infracrvenog zragenja sa Zemlje. Od 
vrste oblaka kao i od njihove visine zavisi da li će ukupan el’ekat povcćanja 
oblačnosti biti zagrcvanje ili hladjenjc Zemljine površinc. Mnogi aulori su se bavili 
ispitivanjem atmosferskog C0 2 , ali je sažeta diskusija problema promena klime 
usled povećanja C0 2 detaljno prikazana u radu Manabea (1983.). 

Tačna procena varijacija oblačnosti na hcmisferskoj osnovi može se dobiti 
korišćenjem satclita (Saundcrs, 1985.). Medjutim, ispilivanje varijacija oblaČnosti u 
mikrorazmeri kao što je tcritorija grada Beograda može se obavili korišćcnjem 
merenja i osmatranja sa Zcmljine površine. 

Prcma tomc, osnovni cilj ovog odeljka je ispitivanje varijacija dnevnog 
osunčavanja (1925. - 1991.) i oblačnosti za teritoriju koju pokriva Beograd u toku 
perioda (1921. - 1991. godina). Trcba istaći da ustanovljcna varijacija osunčavanja 
može poslužiti i kao provera subjektivnc procene oblačnosti zbog konzistentnosti 
dugoročnih nizova osunčavanja. 

6.2. Koriščcni podaci 

Analizirani podaci su tipični za gradsku sredinu jer su rcgistrovani na 
Meteorološkoj opservatoriji u Beogradu lociranoj u centru grada. Zahvaljujući 
samom položaju Opscrvatorijc na osnovu rcgistrovanih merenja možemo dobiti 
potrebnc indikacijc o mogućoj promeni gradske klime. Osim toga, poslednjih 
godina postoji povećan intcres za proučavanjem varijacija klime radi izradc 
prognostičkih modcla o promenama klimc i njenim modifikacijama koje su 
posledica ljudske aktivnosti. 

Vizuelna osmatranja oblačnosti i vrste oblaka počela su u Beogradu 1920. 
godine, a mcrenja trajanja osunačavanja pomoću heliografa pet godina kasnije. 
Osnovni podaci u radu dobijeni su osrednjavanjem dnevnih vrcdnosti, odnosno 
srednja godišnja oblačnost i godišnje sume osunčavanja dobijcne su na osnovu 
srednjih mesečnih vrednosli oblačnosti i mesečnih suma osunčavanja (Rezultati 


Strana 36 


Slrana 37 





Dr Miroslava Unkase vić Klima Be.onrada 


osmatranja Meleorološke opscrvalorijc u Beogradu u periodu 1887. - 1986. 
godina.). 

Srednjc mesečne vrcdnosti oblačnosti računate su iz srednjih oblačnosli 
izmedju izlaska i zalaska sunca za svaki dan u toku mcscca. Nikakva razlika nijc 
pravljcna izmcdju niskih, srcdnjih i visokih oblaka. Srednjc mescčnc vrcdnosti 
proccnta rclativnog osunčavanja (u daljem tckstu označcno samo kao osunčavanjc 
S) odredjenc su iz dužinc stvarnog osunčavanja u časovima u poredjenju sa 
dužinom mogućcg osunčavanja u časovima za svaki dan u toku meseca (dobijeno 
iz astronomskih gpdišnjaka). 

6.3. Srcdnjc sc/onsko osunčavanjc i oblačnost 

Oblačnost izražcna u dcsetinama pokrivenosti ncba oblacima iznad Beograda 
u periodu (1920. - 1991. godina) prikazana je u srcdnjoj vrcdnosti u Tabcli 9. 
Prema dobijcnim rczultatima vidi sc da srednja oblačnost opada od zimskih prcma 
lctnjim mcsccima, a zatim opct rasle prcma zimskim. Najvcća oblačnost jc u 
dcccmbru a najmanja u avgustu. 

Tabela 9. Sre.dnja vrednosl oblacnosd iznad Be.ograda u deselina/na pokrivenosti neba za period 

1920. - 1991. godine 



MliSIiCI 


m 

II 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

ша 

XI 

XII 

(»oiliSnje 

Dcsctinc 

6,9 

6,6 

5,9 

5,8 

5,5 

5,0 

3,8 

3,6 

4,0 

4,8 

6,6 

7,2 

5,5 


Kao dopuna i provcra oblačnosli proučavana jc dužina trajanja osunčavanja 
koja je ne samo značajna za vegetaciju već i za zdravlje ljudi. Naimc, poznato jc da 
je bitan činilac za asimilaciju hranljivih matcrija, kao i drugih životnih funkcija 
biljnih organizama (porast, cvetanjc, klasanje i td.) Sunčeva svctlost. d’akodjc 
Sunčcvi zraci ncposrcdno unišlavaju najvcći broj baktcrija u vazduhu stvarajući 
tako zdraviju životnu srcdinu za ljudc. Dužina trajanja osunčavanja zavisi od 
gcografskc širine mesta, nadmorskc visine, reljcla zemljišta i stepena oblačnosti. 
Pri odredjivanju dužine trajanja osunčavanja bilo u mcscčnim ili godišnjcm iznosu 
treba uzimati u obzir sledcćc vrcdnosti: 

• dužina stvarnog trajanja osunčavanja u mcsccu ili godini; 

• potencijalno (mogućc) trajanje osunčavanja; 

• rclativno trajanjc osunčavanja; 

• srcdnji broj časova osunčavanja na jedan dan. 

U Tabcli 10 pokazana jc srcdnja dužina trajanja osunčavanja u časovima za 
ispitivani pcriod. Kao što sc iz ovih podataka vidi, najvišc časova sa sijanjcm Sunca 
je u julu a najmanjc u dcccmbru. 


Za praksu jc od značaja rclativno trajanjc osunčavanja kojc sc izražava u % 
od mogučcg (potencijalnog) osunčavanja ('l'abcla 11). 

I abela 10. Srednja dulina trajanja osunlavanja u Be.ogradu za period 1925. - 1991. godine u 

časovinui 



MI£SBCI 


I 

11 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

GoiliSnjc 

1925-91 

71,9 

93,2 

147,7 

186,0 

230,2 

260,7 

297,0 

276,2 

217,1 

166,6 

88,7 

63,5 

2098,8 

1925-60 

73,0 

97.0 

151,0 

194.0 

241,0 

272,0 

312,0 

287,0 

231,0 

166,0 

85,0 

64,0 

2173,0 

1961-91 

72,4 

88,6 

142,4 

178,2 

223,2 

247,0 

280,3 

265,1 

204,4 

167,9 

88,8 

62.8 

2021.1 


Prcma podacima izTabcie 11 u periodu 1961. - 1991.*godine relativno trajanjc 
osunčavanjc je 62% od mogućcg trajanja samo u najvcdrijem mcsccu, avgustu, 
dok jc u najoblačnijem mcsccu, dccembru, samo 23%. 


7 abela 11. Relativno trajanje osunčavanja u Beogradu za period 1925. - 1991. godi/ie u % od 

moguče.g 



MliSliCI 



I 

II 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

(JocliSnje 

1925-91 

25 

33 

41 

47 

50 

55 

63 

64 

58 

49 

31 

24 

45 

1925-60 

Ш 

33 

41 

48 

52 

58 

66 

66 

61 

49 

30 

m 

46 

1961-91 

26 

шл 

39 

45 

49 

54 

60 

62 

56 

El 

m 

m 

4-1 


Srednji broj časova osunčavanja na jedan dan dat jc u Tabeli 12 iz kojc sc 
takodjc uočava da Suncc u toku dana najvišc dcsct časova sija u julu, a najmanjc u 
decembru, samo dva časa. 

Tabela 12. Srednji broj časova osunčavanja na jedan dan u Beogradu za period 1925. - 1991. 

godina 


\ 

MBŠhci 


I 

II 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

Godišnjc 

1925-91 

2,3 

3,3 

4,8 

6,2 

7,4 

8,7 

9,6 

8,9 

7,2 

5,4 

3,0 

2,0 

5,7 

1925-60 

2,4 

3,4 

4,9 

6,5 

7,8 

9,0 

10,1 

9,2 

7,7 

5,4 

2,8 

2,1 

5,9 

1961-91 

2,3 

3,2 

4,6 

5,9 

7,2 

8,2 

9,0 

8,6 

6,8 

5,4 

3,0 

2,0 

5,5 


U cilju utvrdjivanja mogućih promcna trajanja osunčavanja u Bcogradu 
proučavani niz od 66 godina je podeljen na dva niza i lo na niz u periodu od 1925. 
- 1960. godinc i niz u periodu 1961. - 1991. godine. U odnosu na prvi niz u drugom 
nizu sc uočava opadanje srcdnjc dužinc trajanja osunčavanja i to najvišc u julu 
mcsecu (Tabela 10), što u odnosu na relativno osunčavanje iznosi 6% (Tabcla 1 1). 


Strana 38 


Strana 39 




































Klima Beoerada 


Dr Miroslava l Jnku šcvić 


Osetan pad osunčavanja u periodu 1961. - 1991. godine uslovio je smanjenje 
srednjcg broja osunčavanja na jedan dan najvise u julu i to sa 1,1 čas/dan ( labela 
12) u odnosu na ispitivani niz u periodu 1925. - 1960. godine. Pad osunačavanja i 
porast oblačnosti registrovan je i u Sjcdinjenim Državama Amerike (Angell i dr., 
1984.). 

Srednje časovne vrednosli oblačnosti (1920. - 1991. godinc) i osunčavanja 
(1925. - 1991. godine) prikazane su u 'i’abcli 13. Uočava sc da se oblačnost mcnja 
od 4,1 desetine lcti do 6,7 desetina zimi, dok trajanje osunčavanja varira od 2,5 
časova po danu zimi do 8,6 Časova po danu ieli. Srednje godišnjc vrednosli 
oblačnosti i osunčavanja imaju vrednosli 5,5 desetina i 5,8 časova po danu, redom. 

Tabela 13. Sre.dnji broj časova osunčavanja na jedan dan u Beogradu za period 1925. - 1991. 

godina 


7.1 МЛ 

l'ROI.r/'l 7 . 

1.Г.ГО 

JP.SEN 

OODINA 

c£b 

O 

c£b 

O 

db 

O 

c£b 

O 

c£b 

O 

. 6.7 

3.5 

5.7 

7.5 

4.1 

8.6 

6.5 

2.5 

5.5 

5.8 


6.4. Godišnjc irajanje osuneavanja i oblačnosti 


periodu, vcliku promenljivost tokom proleća, nagli porast za 35% tokom leta i 
sporiji pad tokom jeseni. 



Slika 14. Srednja vrednost oblačnosti (1/10) i standardna devijacija (%) računata u periodu 
1920. - 1991. godina na nieteorološkoj opsenuitoriji Beograd 


IJ proteklim odcljcima date su osnovnc informacije koje se odnose na 
godišnju varijaciju relalivnog osunčavanja (S) (%) i oblačnosti. Kao što je 
poznalo, S ima maksimum leti a minimum zimi, dok je izmcdju ova dva godišnja 

doba srednja razlika oko 29% što odgovara 3— časa trajanja osunčavanja, 

prclpostavljajući trajanje dana do 12 sati. Godišnja varijacija relativnog 
osunčavanja nije simetrična, tj. opadanje S tokom jcseni je naglijc od porasta S u 
proleće. 

U slučaju oblačnosti situacija je sasvim suprotna. Naime, oblačnost je 
maksimalna u zimskim mesccima a minimalna u letnjim, lako da je i ovdc 
asimetrija uočena u naglom porastu oblačnost u jesen i sporijem padu u proleće 
(sl. 14). 

Varijabilnost relalivnog osunčavanja S i oblačnosti izražena je standardnom 
dcvijacijom S i oblačnosti računatom za svaki mesec (%). U ispitivanom periodu 
srednja slandardna dcvijacija relativnog osunčavanja iznosi 1,8% i oblačnosti 
2,2%. Standardna devijacija relativnog osunčavanja jc za oko 50% veća u kasnu 
jescn nego u rano proleće pokazujući tendenciju ka relativno vclikoj varijaciji iz 
godine u godinu. I akodjc i standardna devijacija S nije simetrična jei pokazujc 
nagliji rast u toku pcrioda (avgust - oktobar) nego pad u toku proleća. 

U slučaju oblačnosti, godišnji hod slandardne dcvijacije oblačnosti izrazene u 
% zajedno sa srcdnjom vrednošću oblačnosti je pokazan sl.14. Osim 
asimetričnosti, standardna devijacija oblačnosti pokazuje slab porast u zimskom 


6.5. Dugoročni trcnđovi osunčavanja i oblačnosti 

Dugoročni trendovi relativnog osunčavanja i oblačnosti ispitivanji su 
metodom pokrelnih srcdina (Vukadinović, 1981.). Ovaj metod se sastoji u lome 
što se umesto sVakog originalnog podatka vremenske scrije uzima aritmetička 
sredina podataka prethodnih i sledećih sa podatkom u sredini. Pokretne srcdine 
daju ujednačeniju liniju toka pojave nego što je daju originalni podaei jer se stalno 
prilagodjavaju varijaciji vremenske serije. Dobijena linija pokrelnih sredina nije 
linija trenda ali mu se veoma približava. I stoga što se prilagodjava stvarnoj 
varijaciji, izravnjavajući jc u manjoj ili većoj meri, ona ukazuje i na tip funkcije 
koji treba usvojiti za trcnd. Pošto se u našem slučaju radi o godišnjim vrcdnostima 
relativnog osunčavanja i oblačnosli korišćcne su dvanaestomesečne pokretne 
sredine. 

Na sl. 15. je pokazan ovako dobijen godišnji i sczonski trend relativnog 
osunčavanja izražen kao devijacija od srednjc vrcdnosti u %. Karakteristike 
trenda S u vremenskom nizu 1925. - 1991. godine u Bcogradu su sledečc: 

• tokom zimc postoji postepcn pad S od 1925. do 1948. godine u iznosu od 
10%, postepcn porast od 1948. do 1978. godine u iznosu od 8% i oštar 
pad od 1977. do 1991. godine u iznosu od 12%; 

• tokom proleća posloji postepen porast S od 1925. do 1937. godine u 
iznosu od 4%, postcpcn pad sve do 1980. godine u iznosu od 2%, kada 
sledi oštriji pad do 1991. godine u iznosu od 3%; 


Strana 40 


Strana 41 




Dr M iroslava UnkaŠević 


Klitna Beograda 


• tokom lcta uočava se porast S od 1925. do 1945. godinc u iznosu od 5%, 
zaljm slcdi postepen pad sve do 1978. godine od 4% i ošlar rast do 1991. 
godine u iznosu od 8%; 

• tokom jescni uočava se postepen pad S od 1925. do 1945. godine u iznosu 
od 2%, zatim sledi postepen rast do 1968. godine u iznosu od 13% i pad 
do 1991. godine za 6%. 


Porast rclativnog osunčavanja tokom lctnjeg perioda od 9% u ispitivanom 
intcrvalu (1925. - 1991. godina) i pad u toku zimc od 14% odgovara smanjenju 
relativnog osunčavanja svakog dana za približno jedan sat (Angcll i Korshovcr, 
1975.) što bi moglo imati uticaja na fenologiju beogradske oblasti. 






Slika 1 5. DugoroĆan sezonski i godisnji trend relativnog osunčavanja S izralen kao 
odstupanje od srednje vrednosti (%) 


Trendovi porasta S u toku lcta i pada u toku zime dovoljno su vcliki da se 
mogu dovcsti u vezu sa varijacijama kod srednjc oblačnosti. Pretposlavljen porast 
albcda tokom zime (Unkašcvić, 1991.) treba da ima uticaja na klimu lokalnih a 
možda i hemisferskih razmcra. 

Na sl. 16. prikazani ^su godišnji i sezonski trendovi oblačnosti predstavljeni kao 
odstupanja od srednjih vrednosti u %. Vidljive su sledeče karakteristike trenda u 
vremenskom nizu (1920. - 1991. godina): 

• tokom zime postoji pad oblačnosti od 1924. do 1978. godine u iznosu 1% 
a zatim porast do 1991. godine u iznosu od 3%; 

• tokom proleća postoji postepen pad oblačnosti od 1920. do 1955. godine u 
iznosu od 4% a zalim nešlo oŠtriji porast do 1991. godine u iznosu od 
11 %; 

• tokom leta postoji izražen pad oblačnosti od 1920. do 1940. godine u 
iznosu od 15%, zatim sledi ošlar porast do 1975. godine u iznosu od 12% i 
ponovni pad za 14% do 1991. godine; 

• tokom jescni uočava sc pad oblačnosti za 2% od 1920. do 1925. godine, 
zatim porast za 5% do 1940. godine, a zatim postepcn pad za 13% do 
1991. godine. 

Zbog podudarnosti sa vegetacionom sczonom, izražen pad oblačnosti lokom 
leta treba da budc značajan i sa agromctcorološkog stanovišta. 

U godišnjem hodu trenda relativnog osunčavanja i oblačnosti ne uočava se 
ncko značajnije odstupanje. Naime, pad rclativnog osunčavanja posle 1984. godine 
za 0,7%, što odgovara smanjenju trajanja dnevnog osunčavanja z.a oko 5 minuta 
nije sigurno impresivna pojava. Stoga jc teško kategorično isključiti mogućnost da 
je ova promcna uslovljena efektima instrumenta. 

U literaturi (Landsberg, 1981.; Changnon, 1981.; Wilson i Mitchell, 1987.) 
postoje najmanje tri razumna objašnjenja za opadanje relativnog osunčavanja 
poslc 1970. godine: 

• postoji povećanje oblačnosti kao posledica dugoročnog trenda klime; 

• postoji porast tanke cirusne oblačnosti uslcd povećanja cirusa nastalih 
zbog lclova aviona na vclikim visinama; 

• postoji porast zagadjenosti u velikim industrijskim gradovima koji može 
da utiče na opadanje S, naročito u zimskim mcsccima. 


Strana 42 


Strana43 



I)r Miroslava I Jnka.se \>ić 


Klima Hrofiruda 




GOD. 





Slika 1 ĆDugoročan sezonski i godišnji irend oblačnosli izrazen kao odsl itpanje od srednje 

vrednosli (%) 



Atmosferski pritisak iznad Beogiada se razlikuje iz godine u godinu i od 
sezone do sezone (sl. 17). Гако se prema srednjim dcsetogodi.šnjim vrednostima u 
periodu (1891. - 1991. godina) vidi (Tabela 14) da je srcdnji atmosferski pritisak 
reduciran na 0 °C česlo najviši u januaru i decembru a najniži u aprilu i maju. I 
standarne normalnc vrednosti atmosferskog pritiska pokazuju sličan trend. 



GCDINE 


Slika 17. Srednji godišnji almosferski pritisak u Heogradu u periodu /<S’«S7>. - /99/. godina 


Iz Tabclc 40 (u Prilozima) se takodje možc videti da srednja mesečna 
vrednost almosfcrskog ptitiska opada od januara do aprila, da bi potoin rasla do 
deccmbra. Največa srcdnja mcsečna vrednost atmosferskog pritiska u iznosu od 
1017,4 mb rcgislrovana je u februaru 1891. godine, a najmanja u iznosu od 989,9 
mb u januaru 1915. godine, dok najvećc i najmanje lerminske vrcdnosli mogu bili 
daleko iznad i ispod navedenih vrednosli. 


Slrana 44 


Siruna /> 


Dr Miroslava U nk ase.v ić 

Iako u zimskim mesccima u Beogradu vlada rclalivno visok atmosferski 
pritisak, dnevna kolebanja su znatno veća nego i u letnjim mesecima. Ovo nas 
upućuje na zaključak da se u zimskim mesecima vr^i br/.a i oštra srnena toplih i 
hladnih vazdušnih masa iznad Beograda. 

Kao što jc uočeno, tokom proleća, atmosferski pritisak se spušla do 
minimuma u godini sa izražcnim dnevnim kolebanjima. IJ julu, avguslu i 
početkom septcmbra atmosferski prilisak nije visok, ali su mu dnevna kolebanja 
veoma mala, što ukazuje na relativno slabilnu almosfcru. Tokom jeseni, 
atmosferski pritisak opct raste, a uporedo sa njegovim porastom povećavaju se 
takodje i dncvna kolebanja, i to utoliko višc ukoliko se dubljc zalazi u jesen. 


Tdbcla 14. Srednje desetORodišnje. vre.dnosti atmosfe.rskof> priliska (mb) 



MliSHCl 


PI2RIOD 

1 

11 

111 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

Srcdnja z a 
poriod 

1891-1900 

1002,8 

1002,7 

998,7 

998,5 

997,4 

999,0 

998.8 

1 000,5 

1002,3 

1001,9 

1005.1 

1004,0 

10012 

1901-1910 

1007.1 

1001,1 

999,5 

997.9 

999,1 

998,5 

999,0 

1000,4 

1002,5 

1002.6 

1002,4 

1001,7 

1001,0 

1911-1920 

1002,3 

1 003,9 

998,4 

997,6 

9992 

999,4 

998,5 

999,4 

1001,5 

1002,6 

1002,7 

1002,0 

1 000,6 

1921-1930 

1005,5 

1003,6 

1001,2 

996,4 

998,5 

998,8 

999,4 

999,4 

1002,1 

1002,3 

1002,0 

1002,7 

UKU.O 

1931-1940 

1003,6 

1001,1 

999,7 

997,5 

997.7 

999,0 

998,8 

999,4 

1001,6 

1000,8 

10032 

1003,0 

1000,5 

1941-1950 

1002,7 

1001,5 

1001,8 

1 000,4 

999,3 

1000,0 

999,4 

999,8 

1002,8 

1003.6 

1001,8 

1003,4 

1001,4 

1951-1960 

1001,1 

1000,4 

1000,6 

999,3 

9992 

999,4 

999,0 

9992 

1002,1 

1003,4 

1 0032 

1001,8 

1000,7 

1961-1970 

1003,2 

1000,3 

1000,2 

997,8 

999,0 

999,7 

1 000,0 

999.7 

1002,4 

1004,2 

нмши 

1001,6 

1000.7 

1971-1980 

1003,4 

1 001,2 

1000,0 

996,5 

998,5 

998,5 

998,9 

10002 

1002,6 

1003.2 

1003,0 

1004,6 

1000.9 

1981-1990 

1004,2 

1002,9 

1000,6 

998.0 

997.8 

999,0 

1000,4 

1000,0 


1004,3 

1Њ&1 

1003.2 



Normalne vrcdnosti aimosferskog priilska (ml>) 



MliSI-U 


l’ERIOD 

M 

II 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VI н 

IX 

m 

XI 

XII 

ДЕцТТгТИ 

1901-1930 

1005,0 

1002,9 

999,7 

997.3 

998,9 

998.9 

999,0 

999.9 

1002.0 

1002,5 

1002,4 

1002,7 

1000.9 

1931-1960 

1002,5 

1001.0 

1000,7 

999,1 

998,7 

999,5 

999,1 

999,5 

10022 

1002,6 

1002.7 

1002.7 

1000,9 

1961-1990 

1003.6 

1001,5 

1 000.2 

997.4 

998.4 

999.1 

9992 

999.9 

1002,3 


1 002.5 

1002.8 

1000,9 

1901-1990 

1003.7 

1001,8 

10002 

997.9 

998,8 

9992 

999,3 

999,7 

1002.1 

1003.0 

1002,5 

1002.7 

1 000,9 


K lima Beocrada 


8. VETAR 


S.l.LUicaj vctra иа drugc klimatoloskc clcmcntc 

Vetar prenosi sa sobom karakteristične osobine one klime odakle duva. I ako. 
ako dolazi sa mora i okeana, velar donosi osobine morske klime, a ako duva i/ 
dubokih kontinentalnih predela, vetar donosi osobine konlinentalne klime. 

Vetar pre svega utiče na lcmperaturu i vlažnosl vazduha a zatim na oblačnost 
i padavine. tJticaj vetrova na pojedine klimatske elcmente vidi se iz labclc 15 
(Milosavljević, 1972.), u kojoj su prikazana odstupanja pojedinih klimatskih 
elemenata od normalnih vrcdnosti pri duvanju vetrova iz ra/.nih pravaca u 
Beogradu za pcriod (1920. - 1945. godina). 

Tabela 15. Odslupanje temperalure (At), apsolutne vlainosti (Ac), relativne vlaznostt (Au) 
i oblacnosti (An) n pri raznim vetrovima od nonnalnih vrednosti u Beo^radu 

( M ilosavljević, 1972) 



N 

NNI 

N1- 

l-NI', 

1: 

l-.SIt 

81. 

NSk 

s 

ssw 

sw 

wsw 

W 

WNW 

NW 

NN W 

( 



Л| 

7.7 

1.7 

1.8 

0,0 

0.6 

0.3 

1.9 

3,9 

53 

6.7 

7.8 

l.l 

0.7 

1.7 

I." 

l.o 

1." 

< 

У. 


A f 

03 

•02 

03 

0,0 

0.1 

02 

03 

0.6 

0.8 

0.9 

0.1 

03 

0.1 

0.4 

о.З 

n.4 

".? 

U 


Л и 

3,0 

6.0 

5.0 

0.0 

1.0 

4.0 

6,0 

9.0 

17.0 

16.0 

5.0 

7.0 

4.0 

7.0 

3.0 

7." 

4 " 



Лп 

Н.О 

16.0 

16.0 

0.0 

3.0 

4,0 

10.0 

6.0 

3.0 

9.0 

7.0 

10,0 

17.0 

8.0 

1 

П.о 

l.n 

u 


Л| 

1,9 

0.7 

0,0 

0,4 

0.7 

0.1 

l.l 

3.3 

з.*> 

3.9 

7.4 

0.6 

l.o 

1.1 

1.8 

1.7 

"3 

w 

J 


Л с 

0,8 

0,1 

0,1 

0.4 

0.7 

o.l 

0,4 

оз 

0.7 

0.4 

0.5 

0.3 

0.1 

0.4 

o./ 

о.З 

o.7 

0 

оС 


Ли 

0.0 

1,0 

7,0 

0.0 

0.0 

3.0 

3.0 

9.0 

9.0 

10.0 

4.0 

?." 

6.0 

7.0 

7." 

0.0 

(1 1 

0. 


Лп 

5.0 

7.0 

7.0 

5.0 

0.0 

1.0 

1.0 

6.0 

7.0 

1.0 

|п.О 

11." 

11. o 

17." 

17.0 

4." 

17." 



Л| 

0.9 

13 

73 

7.7 

1.4 

7.6 

7.1 

4,9 

4.4 

7.9 

0.8 

0.3 

73 

1.1 

".4 

o.o 

".7 

0 

h 


Л е 

0.8 

0.6 

03 

0.7 

0.7 

0.5 

0,1 

0,7 

03 


03 

0.7 

0.0 

0.4 

0.7 

0.8 

"3 

u 

J 


л„ 

4,0 

8.0 

10,0 

8.0 

6.0 

8.0 

7.0 

1 JJ0 

17.0 

9.0 

1.0 

3.0 

9.0 

7.0 

7." 

4.0 

6.0 



Л п 

6.0 

4.0 

7.0 

11,11 

1,0 

13,0 

13.0 

1.0 

l.o 

1.0 

4.0 

9.0 

17.0 

16.0 

16,0 

13." 

II." 



Л| 

1.4 

13 

1.4 

1.1 

0.0 

0.1 

13 

4.1 

4.6 

4.8 

3.1 

0.1 

1.7 

12 

1.7 

1.4 

1.0 

г. 

u 


Ле 

0,6 

02 

03 

0.1 

0,7 

0.4 

0.7 

0,7 

0.9 

U 

03 

0.7 

0.4 

03 

о.б 

0.6 

".7 

M 

•-> 


Л и 

1.0 

5.0 

5.0 

7.0 

3.0 

5,0 

5,0 

11.0 

13,0 

9.0 

7.0 

7.0 

5.0 

7.0 

7.0 

o.o 




Лп 

19,0 

7.0 

4.0 

13,0 

4,0 

14,0 

9.0 

6.0 

3.0 

1.0 

9,0 

70,o 

70,0 

16,0 

Тп.о 

18.0 



'> An je izrateno u % 

Kao što se i očekivalo, u toku zime su najhladniji severni i severoisločni 
vctrovi, a najtopliji su iz južnog kvadranla i u svim preostalim sezonama. 
Tempcratura vazduha je z.imi pri tihorn vremenu ni/.a od normalne tempcrature 
zbog velikog izračivanja Zemljine površine i hladjenja prizcmnog vazduha. 

IJ toku proleća su najhladniji severni i sevcrozapadni vctrovi. Medjutim, u 
letnjim mesecima i tokom jeseni su najhladniji zapadni vetrovi. 


Strana 47 


Slrana 46 

























































































































/ ) r Miros lava l hjk(iš('yi<' 

Odstupanja ostalih klimatskih elemenata dosta zavisc od temperature. 'Гако 
je pri hladnim severnim vctrovima apsolutna vlažnost obično manja od normalne a 
relativna vlažnost vcea od normalne. Pri duvanju ju/nih, toplih vetrova situacija je 
obrnuta, dok se oblačnost u oba slučaja menjala kao i relativna vlažnost va/duha. 

Iako se javlja kao elemenat klime, br/.ina vctra utiče na inlen/itet isparavanja 
sa slobodne vodene povrsine, zcmljista i biljnog pokrivača, a odredjuje i tcrmičke 
uslove čovečijcg tcla. Niske temperature vazduha pri tihom vremenu se lakše 
podnose ncgo pri jačim velrovima kao što je košava, koja je karakterislična /а 
Beograd. 

8.2. Osiiovne karakteristike vetra 11 Heogradu 

Statistička obrada polja vetra uglavnom se svodi na anali/.u čestine pravea 
vctra (%«), na osnovu koje se i/radjuje ru/.a vctra, kao i na analizu srednjih br/.iua 
vctra za svaki od 16 pravaca (sl. 18). 

U Tabcli 41 (u Prilo/ima) dale su čestine pravaea velra i tišina (%<») u 
Bcogradu u periodu (1888. - 1991. godina). Pored znatnog broja tišina (183%«) /а 
Beograd je karakteristiČan jugoisločni velar (145%б) poznal kao košava. Najveću 
čcstinu ovaj vetar ima u hladnoj polovini godine (od 158%« do 189%<»), dok u 
toploj polovini godine, a naročito u junu i julu u Beogradu najveeu česlinu imaju 
vetrovi iz zapadnog pravca. 

IJ Tabcli 42 (u Prilo/ima) prikazane su srednjc br/ine vetrova (m/s) u istom 
periodu u Beogradu. Karakteristično je da se srednji najjači vetrovi javljaju u 
marlu i to u vrednosti od 5,9 m/s iz pravca ESE i 4,8 m/s iz SE pravca. 

Na osnovu godišnjih vrednosti čestina i br/ina vetra nacrtana je ru/.a vetra i 
histogram br/.ina (sl. 18) koji poka/uje da jc srednja godišnja br/.ina vetra iz pravca 
SE 3,7 m/s. 

Srcdnji godišnji maksimalni udari velra (m/s) prikazani /а 16 ra/ličitih pravaea 
da ti su u Tabeli 16. Interesantno je da se maksimalnc br/ine vetra od 35,9 i 31,6 
m/s vezuju z.a ESE kao i za WNW pravac velra. 

Tabelil 16. Srednji godišnji niaksimalni udari vetra (tn/s) 


l’nivac 

N 

NNI: 

N1- 

1'iNI- 

I- 

I.S! 

sr; 

SSIi 

s 

SSW 

sw 

wsw 

W 

WN 

NW 

NN W 

Brzina 

24,6 

30.4 

18,7 

31,2 

28.2 

35.9 

29/i 

24.3 

25.8 

22,4 

24,0 

24,5 

29.0 

31.6 

28,4 

25.7 


Velar iz jugoisločnog pravca je karakterističan z.a sevcroistočni deo Srbijc i 
prcdstavlja pojavu me/ometeoroloških razmcra u tom delu Balkana. 

IJ slučajevima kada se ra/vija ciklon u zapadnom Sredo/emlju ili se pribli/ava 
već ra/.vijeni eiklon preko /apadne Evropc, košava ima više južni smer, fenskog je 
karaktera i z.ove se lopla košava. Medjutim, pri postojanju centra anticiklona i/.nad 
iztočnog dela Evrope, košava u Beogradu ima višc isločni smer, burskog je 
karaktcra i po/nata je kao hladna košava. U ovom slučaju košava mo/c da ilosti/e 
orkansku jačinu sa br/inom do 30 m/s. Fi/ičke osobine košave delaljno je obradio 


Klitna Beo crada 

Milosavljevič (1950. goditic), dok se vertikalnom strukturom košave u Beogtadu 
bavio Vukmirović (1974., 1975., 1985. godinc). Vukmirović (1985.) je anali/irao 
dva slučaja umcrene košave koji su se javili u periodu mart - april 1982. godine a 
čije će karakteristike biti dalje i/loženc u kratkim crlama. 

Sređnja Crstina vetra po prnvnma { Ruira vetra ) 



Slika 18. Srednja čestina i brzina vetra />о pravcima u Beogradu u periodu 1948. - 1977. 

godina 

IJ prvom slučaju košava je duvala od 19. do 23. marta i bila jc u ve/.i sa 
pojavom eiklogene/.c na zavetrcnoj slrani Alpa i prolaskom ciklona i lronta i/nad 


Strana 48 


Strana 49 



Klima Beoarada 


D r Miroslava Un kascvi r 

Slovenije. IJ drugom slučaju od 1. do 3. aprila duvala je košava anticiklonalnog 
tipa i bila je u vezi sa razvojem jakog anliciklona iznad srcdnje Evrope. 

Za ispitivanje prostorno vremenskog razvoja košave kao kompleksne pojavc, 
Vukmirović (1985.) je koristio sinoptičko-aerološki metod analizc meteoroloških 
polja prizemne troposfere. 

Maksimalni udari vetra osmotreni su u različito vreme u različitim mestima 
tokom 24 časa u oblasti sa košavskim pravccm velra. Brzina vetra i maksimalni 
udari su bili veći u slučaju ciklonalne ncgo anliciklonalne košavc. Dnevni hod 
profila vctra iznad Beograda u slučaju ciklonalne košave pokazan je na sl. 19. 
IJočen je maksimalni udar velra od 20 m/s oko podne na visini od 1000 m iznad 
Bcograda. 



Slika 19. Dnevni hod vertikalnih profila vetra iznad Beograda 23. 03 1932. godine 

(Vukmirović, 1985.) 

Za košavu je karakteristično i vertikalno smicanje vetra. IJ slučaju anli- 
ciklonalne košave na vertikalno smicanjc vetra višc utičc promena brzine vetra sa 
visinom ncgo promena pravca vetra (sl. 20a). U oba ova slučaja pojavc košave, 
pravac vetra na nivou maksimalnog vetra iznad Beograda bio je u intervalu 110 - 
120 ° (Vukmirović, 1985.). 



Slika 20. Vertikalni profili brzine vetra (a), temperatnre (h) i relativne vlaf.no.sti (r) iznad ( 'nprije 
fl I), Beograda (\ I ) i Segedina (9 9) u 06 časova 02. 04 1982. godine ( Vukmirovir , 1985.) 


Uporedo sa turbulcnlnošću polja vc'ra, pojava košave je u vczi i sa talasnim 
kretanjem usled orografije (Čupić i dr., 1985.). Interesanlno je polje atmosferskog 
pritiska pri pojavi košavc. IJ slučaju ciklonalne košavc tipično je pojačanjc 
horizontalnig barskog gradijenta iznad Karpata i balkanskih planina u Srbiji katla 
je prilisak na zapadu veoma nizak, što je jedan od osnovnih faktora geneze košave 
(Cade2, 1964.; Milosavljcvić, 1976.). U zavetrenoj oblasli duvanja košave, pol je 
pritiska se menjalo pod ulicajem doline pritiska i prolaska eiklona praćenog 
frontom. 

U drugom slučaju, košavska cirkulacija se javila usled obrazovanja i jačanja 
barskog grcbena iznad scvcroisločnog dela Srbije sa osom istok - zapad. 
Jugoistočno strujanje iznad Balkana bilo je uslovljeno anticiklonom na visini i 
ciklonskom cirkulacijom iznad južne Italije u prizemlju. 

Prizemno polje temperature u Beogradu u oba razmatrana slučaja nije se 
značajno razlikovalo od temperature uslovljcnc datom sinoptičkom situacijom. 
Tako je na visini, ispod nivoa maksimalnog vetra, uočena adijabatska raspodela 
tcmperature a u prizemnom sloju nadadijabatska. Iznad nivoa maksimalnog vetra 
postojao je stabilan sloj vazduha u visini 500 do 2000 m (sl. 20b). U ovom sloju 
često sc mogu javiti jedna ili dve inverzijc. Ove uzdignute inverzije mogu se 
dovesti u vezu sa prolažcnjem lronta, advekcijom toplote u prcdnji deo ciklona ili 
spuštanjem vazduha u anticiklonu. Interesantno je da su inverzije intenznivnije u 
slučaju anticiklonalnc košave i da mogu da se jave i u prizemlju (sl. 20b). 

Vertikalna raspodela relativne vlažnosli u donjoj troposferi bila je u oba 
slučaja skoro isla i iznosila je od 60 do 90%. U prvom kilometru visine, relativna 


Strana 50 


Strana 5 1 







Dr Miroslavu l hikuscvu' 


vlažnost sc malo menjala, da bi na visini od 1500 m doslo do naglog pada vlagc 
uslcd spuštanja vazduha (sl. 20c). Мо/.с sc zaključiti da košava umcrene jačinc nc 
utičc značajno na rclativnu vla/nost donjc troposl'crc. 

8.3. Utica j grada na poljc vefra 


Uticaj grada na okolno polje vclra možc da budc na promcnu br/.inc i pravca 
vctra u samom gradu. Гако gradsko ostrvo toplote kao i povcčana prizcmna 
hrapavost u gradu mogu da utiču na povećanje (smanjcnjc) brzinc vctra koji ula/.i 
u grad. Chandler (1965.) je, ispitujući strujanjc u Londonu, utvrdio da postoji ncka 
kritična brzina okolnog vctra ispod (iznad) kojc sc br/ina velra u gradu povećava 
(smanjujc). Smaujcnjc sc dovodi u vc/.u sa povećanom površinskom hrapavošću u 
gradu, a povećanje sa uticajem gradskog ostrva loplotc. 

Analizirajući podatkc o velru dobijcnc sa stanica u centru Londona i na 
aerodromu Healrovv, Lce (1977.) je utvrdio smanjenjc srednjc br/.inc vclra i 
skrctanje zapadnog strujanja ulcvo na privctrcnim dclovima giada. Pri istočnom 
strujanju, skrelanjc vctra jc bilo karaktcristično za zavclrenu stranu grada. 
Ispili vanja vctra su obavljana i u Columbusu, Ohio, (Angcll i dr., 1971.), kada su 
se informacijc o noćnim strujanjima iznad grada dobijale pomoću balona koji su sc 
kretali na konstantnoj visini od 150 m i/.nad grada. Dobijcni podaci su uka/.ivali 
na anticiklonalno skretanje vctra u toku noći i/.nad grada, zbog i/ra/.cnog uticaja 
gradskog ostrva loplote. 

Ra/.lika u polju vctra grad - okolina u mnogome zavisi i od doba dana, pravca 
i br/.ine okolnog vetra. Гако je za noćne uslove u New Yorku ulvrdjeno ciklotisko 
skretanje vetra u privelrenom delu grada u odnosu na okolinu i pri vclikim 
br/inama vctra kao i anticiklonalno skrclanje pri malim br/.inama vetra 
(Bornstein i Johnson,* 1977.). 

Djordjcvić (1987.) jc analizirala časovne vrednosti br/.ine i pravca vetra 
mcrcnc na 10 m iznad tla na Mcteorološkoj opscrvatoriji u Beogradu i Surčinu na 
aerodromu u trogodišnjem periodu (1968. - 1970.godinc) čiji ćc rezullati ovdc bit i 
ukratko prikazani.Uporcdjivanje islovremenih pravaca vctra u gradu i okolini 
radjeno je u 0100 UTC i 1300 UTC pri odredjenim "kritičnim" brzinama vetra. Da 
bi sc odredila "kritična" brzina, odnosno brzina vctra u okolini ispod (iznad) koje 
bi se br/ina vetra u gradu povećavala (smanjivala) računate su za svaki dan 
procentualnc razlikc (Shrefflcr, 1979.) u obliku: 

V -V 

S t = 100 — -, 

к 

gđc jc: 

V g srednja časovna br/.ina vctra u gradu i 

V 0 srcdnja časovna br/.ina vetra na acrodromu. 


Klima Beoprada 


n 


Na osnovu promcne znaka srednje razlike (S = 

istočnom velru na aerocjromu "krilična" br/.ina 3 
manja, tj. 2 m/s. 


— V.V ) utvrdjcno jc da jc pri 
"7l 

m/s a pri zapadnom vctru, 


Pošto je u ispitivanom periodu prcovladjivalo zapadno strujanjc to sc sa sl. 
21 možc vidcti porast br/.inc vctra od okolinc ka ccntru grada pri slabom strujanju 
i opadanjc pri jačcm slrujanju. Isprckidanim linijama jc označcna mogućnost 
promcnc br/.inc u zavetrenom delu grada. 



N 


20 5 1 Г” 20 (km) 

S B 


S -Surčln , B-Met. ops. u BeoqracJu 


Sllka 21 . Moguća promena brziru' vclra u zavisnosli od doha dana u zavelrrnom delu 

Beogradu (Hjordjević, 19H7.) 


Zatim su daljc u radu Djordjcvič (1987.) uradjenc tabcle (sl. 22 i 23) 
istovrcmcnih pravaca vctra, na Mclcorološkoj opscrvatoriji i aerodromu koje 
omogućavaju računanjc slcdećih parametara: 

a) procenat S istovremenog duvanja vctra iz odredjenog pravca na obc 
slanicc, dobijcn iz sumc dijagonalnih čcstina u odnosu na ukupan broj 
slučajcva; 


Slrana 52 


Sirana 53 



Dr Miroslavd Unknšević 


K li/nti Ih'ogrtula 


h) slcpcn slaganja pravaca vclra !SI) u inlcrvalu ±30° ocl lclcrcnlnog pravca 
dohijcn iz sumc Iri klasc ccslina i/.nad i ispod dijagonalc prcma ukupnom 
hroju slučajcva; 


г ? 

» 

vJ 

V 

V 

C7 

Л* 



[sr 

02 0Л 06 06 10 

12 14 16 

16 

20 

22 

24 

26 29 

зо 

ГЈ2 

/ 

u'- 


1 





1 

i 

02 

04 




1 

t 





06 


\ 








06 

10 

1 



1 





i 

\? 

1 7 


\ 

\ 7 

2 




1 


H ; 



\ 6 

» 

1 


1 


3 

16 





\ 

1 

1 



16 



3 

ч 

K 

3 



1 


70 



1 

6 


3 




22 



1 

9 

11 

к ч 

1Л 


1 

?A 



1 

\ 

5 

12 

^e. 

N 

10 1 


г* 

i 


1 

\ 

1 

4 

4U 

11 

1 








6 

A \ 

6 

m 

3 






1 

1 11 

V 


Prnvnc пт rjmu (<1глгТк’»* itetn iii ) 

( r.opo<liu> ttui|nn|f > 2 m/s ) 


Sflkd 22. I tibela islftvremeuih f/ravara vefrti na Sureinn i Meleorološkoj ttjiservalonn u 
Heofin/tlu I W>.S'. I ( )70. gotline, 0100 I/ 1 ( ' ( Pjortljevie, l ( )S7.) 


o 

ZJ 



Ч? 

02 

04 

OG 

00 

10 

1? 

14 

16 18 20 22 24 26 28 30 

3? 

ч 

2 


1 





1 

02 


' 5 ч 

4 

1 

3 

1 




04 



2-. ч 




2 


1 

06 


7 

1 

' N ч 

2 

1 

1 



00 










10 


2 

2 

4 

J 

'\ 

5 

4 


12 

i 

2 


1 

2 

г. 

\ 

1 

4 

14 


\ 

г 


3 

rt 

7 

' 1 

rt 

16 







1 

2 

\ 

18 









з \ 

20 





1 




\ 

22 









7 '\ 

24 



3 






4 N 

26 

2 




т 




4 

28 

1 




1 




2 V '. v 

30 

1 

1 

i 




) 

1 

1 


ЛКАУАС HA AtFKJOROHU ( tirii«inf »Irprni ) 

( Istotna »tru/onj« ) 

Sllkd 22. Tabela istovremenih pravaea velra na SurtSnu i MeleoroloŠkoj opservtuoriji u 
Heo&ratlu 1968. 1970. gorline, 0300 UTC (Djordjevie, /987.) 


c) slcpcn skrctanja vazduha I) kada su istovrcmcni pravci na ohc stanicc 
izmcdju ±30°, dohijcn iz ra/.likc suma Iri klasc i/.nad i Iri klasc ispod 
dijagonalc prcma ukupnom hroju slučajcva, i 

d) naglo skrctanjc vctra R dohijcno iz sumc čcstina onih pravaca koji su višc 
od ±30° udaljcni od rcl'crcntnog pravca prcma ukupnom hroju slučajcva. 


Tahela 17. Vrrdno.sti S, SD, I) i R za datr hrzinr i pravrr vrira (Djordjrvir, /987.) 



Zapadni joravac vclra 


Istočni pravac vclra 

0100 OMT 1300 CiM’I 

0100 GMT 1300 GM l 

V < 2 m/s 

V < 3 m/s 

S% 

16,4 

8,8 

S% 

18.2 

12,8 

SD% 

60,7 

75.5 

S! )% 

72,3 

63,2 

S+S D% 

77.7 

84,3 

SiSI)% 

90,5 

76,0 

1 )% 

-17,7 

4.5 

1)% 

-7,5 

0,8 

R% 

22,8 

15,5 

R% 

9,5 

24,0 

Hroj 

slučajcva 

79 

45 

Hroj 

slučajcva 

148 

125 

V >= 2 m/s 

V >= 3 m/s 

S% 

32,9 

33,1 

S% 

38,2 

35,0 

SD% 

61,4 

63,6 

Sl)% 

60,1 

63,6 

S i SD% 

94,3 

96,7 

SiSI)% 

98,3 

98,6 

I)% 

-13,4 

-6,8 

1)% 

-9,7 

3.8 

Hroj 

slučaicva 

350 

528 

Hroj 

slučaicva 

246 

317 


Pojava jc uočcna pri vrlo slahom vctru u okolini sa izražcnim kolchanjcm 
pravca. Vrcdnosli navcdcnih paramclara prikazanc su u Tahcli 17. IJočava sc da jc 
proccnat čcslinc istovrcmcnih pravaca vclra koji sc nala/.i u inlcrvalu ±31)" (S+D) 
na Mctcorološkoj opscrvatoriji i acrodromu uglavnom isti pri zapadnim i isločnim 
vctrovima. 

Vcčc razlikc ovog paramelra izmcdju dana i noči javljaju sc pri slahim 
hrzinama i istočnom strujanju, što mo/c hili uslovljcno vcčom lurhulcncijom 
vazduha u gradu. 

Najvažnija karaktcrisitka u Tahcli 17 za nas jc proccnat skrelanja pravca vctra 
I) izmcdju Mctcorološkc ojiscrvatorijc u Hcogradu i acrodroma, kojc zavisc od 
doba dana i pravca duvanja vctra - u grad (zapadni pravac) ili - iz grada (istočni 
pravac). Noču, pri različitim hr/.inama z.apadnih vctrova, postoji tcndcncija ka 
anticiklonalnom skrclanju kao i danju jui vcčim hrzinama (sl. 24). mcdjulim, 
danju, pri malim hr/.inama uočava sc ciklonalno skrctanjc vclra u samom gradu. 

Rošto povcčana turhulcncija utičc na prihli/.avanjc pravaca velra u sloju trcnja 
u pravcu izhora izobara, to jc pri jačim isločnim vctrovima na Surčinu i jačcm 


Slrana 5-1 


Sirana 55 



Klima Beofirada 


Dr Miroslava IJn kašević 


mcšanju, ugao skrelanja manji i iznosi -6,8° (vidi Tabelu 17). lako sc dešava da, 
umcslo da vetar, zbog povcćanog trenja pri ulasku u grad skreee levo, ij. 
ciklonalno, zbog povećane turbulcncije skreće desno, tj. anticiklonalno. 

Pri istočnom strujanju i različitim brzinama vetra u okolini, noću, velar koji 
pokreće iz eentra grada nestabilan vazduh (oslrvo toplote) ka slabilnijoj okolnoj 
atmosferi i uprkos smanjcnom površinskom trenju, skreće ciklonalno. Medjutim, 
danju, pri različ : ' ; m brzinama i istočnom strujanju, vetar, zbog smanjenog Ircnja, 
na izlazu iz grada, skreće anticiklonalno (sl. 24). 

Znparfni pravac vatra 


0 l 00 чтс 
a ) < 2 m / t 

antici. klonalno 



c } O 1 00 ini' 

> 2 m/% 
ап t i c i klomlno 



b) Ittočni 

0 100 итс 
•< 3 m / s 
ciVlonalno 



d) 0 100 ,ггг 
3 m / s 
ci k I o n« In o 



I 300 rrr<‘ 

ci k lonal no 



1 зоо итс 

а ntici k l on »I n o 



pravac v«1ra 
I 300 irrc 

anticiklonalno 



1 300 urc: 

anticiklonulno 



Slika 24. Te.ndcndja skretanja vetra izntedju Surčina i Me.teoroloske. opservatorije u lleogradu, 
1968. - 1970. godina. Vetrovi sa zapadnim pravce.rn na Surčinu, su prcdstavljcni sa 270° radi lakscj* 
reprezcntovanja, a vctrovi sa istočnim pravcent su prcdstavljeni sa 90°. Strelice nisu vektori, vec 
pokazuju tendenciju prema ciklonalnom ili anticiklonalnom skretanju izmedju dve stanice. 
Vrednosti I) su date. iznad strelice kod M eteoroloSke opservatorije u Beogradu (Djordjcvič, 1987.) 


9. VLAŽNOST VAZDUHA 


9.1. Značaj vlažnosti vazduha za lokalnu klimn 

Sadržina vodene pare u vazduhu kao i stepen zasićcnosti vazduha vodenom 
parom jc od velikog znaČaja, jer se na osnovu tih veličina mo/.c zaključili o 
kondenzaciji vodenc pare, tj. o stvaranju magle, oblaka, kiše, snega itd. 

Za odrcdjivanjc sadržaja vodcne pare u atniosferi u ovom odcljku analiziran 
je pritisak vodene pare kao i relativna vlaznost vazduha. Dok pritisak vodene parc 
nema veću ncposrednu primenu u praksi, već pokazuje samo sadrzinu vodene pa ге 
u nižim slojevima atmosfere, relativna vlažnost vazduha nam direktno odredjuje 
stepen zasićenosti vazduha vodenom parom. 

Urbanizacuja i industrijalizacija uticale su na modifikaciju lokalne klime 
mnogih gradova. Ova modifikacija je sadržana u promeni lokalnog budžeta vlagc 
u almosfcri. Faklori koji utiČu na raspodelu vlažnosti u gradskom vaz.duhu su: 
uticaji površinske hrapavosti i termičkih polja na mešanje vazduha, smanjenje 
ćvapotranspiracije zbog ograničene vegctacijc i ekstenzivnih nepropustljivih 
površina, cmisijc vodene pare iz industrijskih postrojenja i transport i uklanjanje 
vodene pare padavinama, rosom, lopljenjem higroskopskih acrosola i hemijskim 
reakcijama u atmosferi. 

Ovi faktori su doprincli sledećim primerima modifikacije vlažnosti vazduha u 
gradovima. C'handler (1967.) je našao da je apsolutna vlažnost kalkad bila noću 
veća na gradskim nego na seoskim površinama, iako su srednje vrednosli 
apsolutnc vlage bile niže za gradske površine. Korisleći merenja tačke rose Kopce 
(1973.) nalazi da jc, pri sunčanim i vedrim danima sa uniformnim vetrovima, 
pritisak vodene parc u gradu bio veći noću a nianji ujulru i popodnc u poredjcnju 
sa prigradskim i scoskim područjima. Landsberg i Maiscl (1972.) pripisiju jcdnu 
polovinu osmotrenog (4%) smanjenja realtivne vlažnosti u gradu, gradskom 
ostrvu toplote, a drugu polovinu smanjcnom isparavanju u gradu. Dirks (1974.) jc 
analizirao avionska osmatranja vlažnosti iznad vSt. Louisa u toku avgusta (1971. - 
1973. godine). Vcdrih letnjih dana sa slabim vetrovima primcčeno je smanjenje 
vlažnosti u sloju mešanja iznad gradske oblasti. Btazel i Balling (1986.) su utvrdili 
smanjenje relalivne vlažnosti u Phocnixu (Arizona) zbog smanjenja količine vlage 
koja se unosi u atmosferu sa lokalnih izvora. 

Pri analizi pritiska vodenc pare i relativne vlažnosti u vazduhu iznad 
Beograda koristili smo niz podataka izmedju 1925. i 1991. godine osmotrenih na 
Meteorološkoj opscrvaloriji u Beogradu, kao i podatkc sa seoske slanice u 
Tamnavi u periodu 1974. - 1990. godine. 


Strana 56 


Strana 57 



j)r Mi rps I ijvuJ h i k tjš<! vu 


9.2. Aiiiilifieki metodi vhi/nosH vn/dnlia 

Koristili smo slctlcći ni/ aiuilitičkih poslupaka (Впг /.cl i Balling, 19S0.) 
vrcmcnskih ni/.ova radi ic.lcnlifikacijc strukturc varijansc u 67 - godisnjcm ni/.u 
(1925. - 1991. godinc) mcscčnih vrcdnosli atmosfcrskc vlagc: 

1) Slandardi/ovan kocficijcnat asimclrijc Z, računat jc kao: 



[tu-r 



1 1 

N 



iu-'r' 

\i2 


N 



(6 N) UZ 


i staiulardi/ovan koclicijcnat kurlo/.isa /о jc dclinisan /а svaki incscc kao: 



gdc jc Хј mcscčna vrcdnosl vlagc, .v jc višcgodišnja srcdnja vrcdnosl i N jc 
broj godina u našcm slučaju. Ovc statistikc su koriščcnc u lcstiranju nultc hipotc/c 
po kojoj individualni vrcmcnski u/.orci dola/c iz populacijc sa normalnom 
(Gaussovom) rnspodclom (Sicgcl,1956.; Kccping, 1962.; Grangcr, 1979.). Лко jc 
apsolutna vrcdnost Z, ili Z«, vcća od 1 »96, posloji /načajna dcvijacija od normalnc 
krivc sa pouzdanošću od () ; 95. 

2) Brctpostavljajući da jc ni/ podataka normalno raspodcljcn, koristili smo 
Von Ncumannov odnos, V, kao lcst slučajnosti u odnosu na ncodrcdjcnc 


KJjmjj l Јеоџ гмЈа 

altcrnalivc (Mitchcll, 1971.). Ova stalistika prctlslavlja odnos srcdnjcg kvadrata 
sukccsivnih ra/lika prcma varijaciji i dcfinisana jc kao: 


V - 


_N 
(A' I) 



V('-, v . •)■ 


/V 

zv- 

1 1 

f 1 3 

( N V 
/ = | Z v » 

V 7 


Vrcdnost V jc uporcdjcna sa statisličkim tcstom, (V), jcdnakim: 


2 /V -- 2 (jV-2) 1 ' 2 

(77 

gdc jc t^ dcfinisano kao 1,65 za jcdnostran (onc - tailcd) tcsl sa pou/.danošću 
od 0,95. Лко jc V vcćc od (V),, prihvatamo nultu hipotc/.u da jc vrcmcnska scrija 
slučajna; ako jc V manjc od (V), zaključujcmo da posloji i/.vor varijansc koja nijc 
slučajna u podacima. 

3) Pošto jc najvcrovatnija altcrnativa slučajnosti ncki oblik trcnda (lincaran ili 
nclincaran) u podacima, raćunali smo Mann Kcndallovu (Bra/.cl, 1 985. ) statistiku 
za niz, х, kao tcst z.a trcnd. Ova stalistika jc dobijcna kao: 



f N I Л 

4 Z>, 

V»-i J 

n{n - l) 


gdc nj prcdslavlja broj subsckvcntnih članova (od х,., do x N ) u vrcmcnskoj 
scriji koji prclazc х,. Statistika lcsta jc jcdnaka: 


(4 -I 10) 

~ \.j i 

I V 

gdc jc t g dvostrana (lwo - lailcd) vcrovatnoća Gaussovc raspodclc koja jc 
jcdnaka 1,96 sa pouzdanošću od 0,95. Лко т lc/.i izvan granica / a (х), možcmo da 
zaključimo da ncki oblik trcnda postoji u strukturi varijansc koja nijc slučajna. 

4) Takodjc smo koristili Studentov t - tcst da odrcdimo da li srednjc vrcdnosti 
podpcrioda našcg mcrcnja atmosfcrskc vlagc pokazuju značajne promcnc tokom 
vrcmcna. Ova statislika jc dcfinisana kao: 


9 N ( /V l) 



Sirami 5S 


Strana 59 



Klima Bi'.ogratla 


Dr Miroslava IJnkašev ić 


t (* 2 -*|) - (/'2 - f ‘\) 

ЈГ(л^г_+^) 

N, ■ N. - 2 

gdc (x 2 - x j) predstavlja razliku srednjih vrednosti dve serije, su 

očekivane razlike (stavlja se da je jednaka 0), N 2 i N, su broj slučajeva u svakoj 
seriji, a S 2 i ^su standardne devijacijc u svakoj seriji. Kada je t d izvan granica 
dvostruke (two - tailed) vrednosti t R , uzima se da postoji znaČajna promena u 
srednjim vrcdnostima posmatranih veličina. 

9.3. Anali/a pritiska votlcnc parc 


n 2 n, 


Ciodišnji tok pritiska vodcne pare je pod vclikim ulicajem temperature 
vazduha. Ipak, ne može sc govoriti o naročitoj paralelnosti ovih clemenala, jcr pri 
niskim tcmpcraturama za zasićcnjc odredjene zaprcmine vazduha treba znatno 
manja količina vodene pare, nego pri visokim tcmpcralurama. Prema tome, 
dnevnu promenu temperalure u hladnijem godišnjem dobu može bolje pratiti 
dnevna (iako manja) promena priliska vodene pare, nego šlo je to slučaj u loku 
leta. Tada temperalura u toku dana raste dosla br/o, dt)k pritisak vodene pare 
raste mnogo sporije. 

Srednje vrednosti priliska vodene parc (mb) u Heogradu za period 1925. - 
1991. godinc prikazane su u Tabeli 18. 


Tabela 18. Srednje. vrednosti pritiska vodene pare (mb) u Heogradu u peribdu 

1925. - 1991. godine 



Miisbci 

l (čas) 

I 

II 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

7 

ЖУЛ 

шт 


8,5 

12,5 

15,0 

16,6 

15,8 

13,2 

ИЈ 



14 

El 

5,7 

6,8 

8,7 

12,1 

15,5 

16,2 

■Ш 1 


10,1 


ШЕЖ 

21 

5,2 


иа 

8,7 

12,3 

15,4 

16,7 

16,3 

14,0 

10,3 

ШЕЛ 

6,0 

Srcdnja 

vrcdnost 

5,2 


■ 

8,7 

12,3 

15,3 

16,5 

16,0 

13,6 

10,4 

n 

6,0 


Iz navedene tabele se vidi da je pritisak vodene pare u zimskim mesccima 
mnogo manji ncgo 11 lctnjim. Dncvno kolebanje vodene parc je u letnjim 
mesecima veoma karakteristično. Iz l’abele 18 se vidi da su lcli srednje mescčne 
vrednosti u 14 časova manje nego u jutarnjim i večernjim časovima. 

Ovo nastajc usled toga što se u toku leta, u ranim popodnevnim časovima, 
kada je zagrcvanje zemljišta najintenzivnijc, stvaraju konvektivne struje koje 


odnose vodcnu paru uvis, te se uslcd toga smanjuje količina vodene pare 11 
p rizcm nom vazdu h u . 

IJ Tabeli 19 pokazane su najveće i najmanje tcrminske vrcdnosti pritiska 
vodene parc (mb) u Beogradu u periodu 1888. 1985. godine. (Rezultati 

osmalranja Metcorološkc opservatorije u Bcogradu u periodu 1887. - 1986. 
godine). 

Tabela 19. Najve.će. i najmnanje terminske vrednosti pritiska votlene pare (mh) u 


Beogradu u periodu 1888. - 1985. godinc 



MliSBCI 


с (mb) 

I 

II 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VII 1 

IX 

X 

м 

XII 

*m.x 

11,7 

1 3,5 

14,4 

20,5 

33,7 

30,8 

32,1 

30,1 

25,2 

24,1 

17,7 

14,3 

God. 

1955 

1958 

1913 

1948 

1 920 

1 920 

1901. 

1985 

1 920 

1 923 

1923 

1928 

1923 

min 

0,8 

0,7 

1,7 


3,1 

5,7 

4,7 


3,5 

1,1 

2,0 

0,9 

God. 

1947 

1929 

1913 

1921 

1930 

1913 

1922 

1928 

1 905 

1 920 

1 920 

1 890 


Rczultati izlo/.cne slatističkc obrade pritiska vodcnc pare u priz.emnom sloju 
vazduha u Beogradu, kao i srcdnje mesečne vrcdnosti posmatranog ni/.a, 
pokazane su u Tabeli 20. Srednja mcscčna vrednost pritiska vodcne parc raste iz 
mescca u mesec, počev od januara kada jc najmanja (5,2 mb), dosti/ući svoj 
maksimum u julu u vrednosti od 16,5 mb, a zatim postepeno opada. Ova činjcnica 
je razlog što je kocficijent asimetrijc Zj, veći od 2,96 i menja se u uskom intervalu 
vrednosli, tj. od 4,11 do 4,67. 


Tabela 20. Stutistićka obrada pritiska vodene pare za period 1925. - 1991. godina 



Miisiid 

Pa ramcla r 

1 

11 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

ЈШШШ 

5,2 

5,6 

6,5 

8,7 

12,3 

15,4 

16,5 

16,0 

13,6 

10,5 

8,1 

6,0 

S 

4,81 

4,85 

6,37 

7,00 

10,54 


12,99 

12,05 

9,31 

7,10 

8,06 

4,55 

z, 

4,42 

4,56 

4,29 

4,57 

швл 

4,63 

шшм 

4,64 

4,62 

4,67 

4,1 1 

4,60 

st. tesl 

1 ,96 

1 ,96 


1 ,96 

ШШш 

1 ,96 

шшш 

1 ,96 

ШШШ 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

z 2 

-1,15 

-0,78 

-0,15 

-1,62 

- 1 ,6 1 

-1 ,66 

-1 ,57 

-1,70 

ш ш 

шт 

-1,96 

-1,42 

st. tcst 

1,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

V 

2,64 

2,34 

ЕВД1 

4,39 

5.88 

28,50 

кш 

10,01 

3,85 

2,69 

2,26 

2,55 

st. tcst 

1,62 

1,62 

шт 

1,62 

1,62 

1,62 

1,62 

1,62 

1,62 

1,62 

1,62 

1,62 

Studentov 
test t tl 

0,16 

-0,16 

0,12 

-0,16 

0,04 

-0,07 

-0,09 

0,16 

0,20 

-0,21 

-0,42 

0,00 

st. tcst 

1,96 

1 ,96 

1,96 

1,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1,96 

1 ,96 

1 ,96 

1,96 

1 ,96 

r 

0,88 

-0,98 

-0,83 

-0,82 

-0,92 

-0,18 

-1,00 

-0,71 

-0,74 

-0,81 

-0,97 

-0,68 

st. lest 

i-0,16 

i-0,16 

i-0,16 

t-0,16 

i-0,16 

i-0,16 

i-0,16 

i-0,16 

»-0,16 

i-0,16 

i-0,16 

i-0,16 


Dalja statislička anali/a nam pokazuje da vrednosti pritiska vodcne pare slede 

normalnu Gaussovu, raspodelu vrednosti (|Z,|<1,96). Von-Ncumannov odnos V, 
kao test slučajnosti, pokazuje nam da posmalrana vremenska serija vrednosti 


Strana 60 


Strana 6! 

















































































































1)г Miroslavn UnkascvK' 


Klima li( ’og rad u 


pritiska vodcnc parc podlcžc zakonu sluČajnc raspodclc varijansc tokom mcscci. 
'Го znači cla možcmo prihvatiti nullu hipotczu po kojoj sc individualni vrcmcnski 
uzorci ponasaju kao normalnc, slučajnc vcličinc šlo znači da posloji ncki oblik 
trcnda. 

Kod utvrdjivanja trcnda, koriščcna jc Mann-Kcndallova slatislika, po kojoj 
dobijcnc vrcdnosti т, potvrdjuju da postoji ncki oblik trcncla u strukluri varijansc 
vrcdnosti pritiska vodcne parc. (u)dišnji hod pritiska vodcnc parc u januaru i julu 
prikazan jc na sl. 25. 



GOOINC 


| — М ( 


ME5EC JANUAR MESEC JUll 


■ SREONJA JAN. SREDNJA-JUL 


Slika 25. Srednji niesecni prilisuk vodene pare u januaru i juln u Heogradu u periodu 1 V25. - 

/09/. godina 


Analizom minimalnih lemperatura vazduha u Bcogradu i njegovoj okolini za 
niz od 1974. - 1990. godinc uočcno jc postojanje gradskog oslrva toplote šlo jc 
pokazano u Odcljku 4. ovc Monografijc. Stoga je ova vrcmcnska scrija ispilivana 
ovdc kako bi se uočila neka promena u pritisku vodcnc parc koristcči Studentov l (i 
test. Rezultati ovog testa (Tabela 20) pokazuju da nema značajnijih promcna u 
srednjim vrednostima priliska vodcnc pare u Bcogradu u ispitvanom 
dvadcsctogodišnjcm nizu, što sc vidi na sl. 25. 


9.4. Analiza relativnc vlaznosti va/duha 

Rclativna vlažnost vazduha kao slcpen zasičcnosli vazduha vodcnom parom 
jc značajna u klimatološkom smislu. Vazduh jc zimi u Bcogradu vla>.an a lcli suv, 
iako zimi u vazduhu ima mnogo manjc vodenc parc ncgo leti (Tabcla 18.) 

Rclativna vlažnost jc najprirodniji izraz za vla/.nost vazduha kao klimalski 
clcmcnt, jcr ona neposrcdno rcagujc na organskc supslancc. 


Tabela 21 . Srednje nie.se/ne vrednosli relulivne vlage u ('/> ) jm lermininui osmalranja u 

Heogradu (1925. 1991. godine) 



MliSli( :i 

l(čas) 

I 

II 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

7 

84 

82 

77 

71 

73 

75 

73 

74 

77 

82 

84 

82 

14 

72 

66 

55 

49 

52 

52 

48 

46 

50 

55 

68 

80 

21 

81 

77 

69 

66 

70 

71 

68 

69 

74 

76 

70 

81 

Srctlnja 

80 • 

75 

67 

63 

65 

66 

63 

6.3 

67 

72 

78 

81 


Na našim gcografskim širinama rclalivna vlažnosl od 70 - 75% je vcč znak 
suvog vrcmcna, a vlažnost od 50% je znak vrlo suvog vremena. IJ Tabcli 21 su 
navcdcnc srcdnjc mcscčnc vrcdnosti rclativne vlažnosti u Bcogradu u pcriodu 
1925. - 1991. godinc. Brojnc vrcdnosli u ovoj tabcli pokazuju da rclativna vlažnost 
opada od zimskih prcma lctnjim mcsccima, a zatim opct raslc od lelnjih prcma 
zimskim. Mali porast rclativnc vlagc jc zabclcžcn u maju i junu jcr su to mcscci 
kada u Bcogradu padnc najvišc kišc. Naročito pada u oči da maksimalna vrcdnosl 
relativnc vlažnosti nijc u januaru (kada jc najniža tcmpcratura) vcč u dcccmbru. I/. 
Tabcle 21 sc lakodjc vidi da su dncvna kolcbanja rclativnc vlažnosli u Iclnjim 
mcsccima prcko dva pula vcča ncgo zimi, kao i kod lcmpcralurc. Ovo kolcbanjc 
jc i razlog šlo je u iclnjim danima vazduh u Bcogradu čcsto skoro suv. 

Srednje vrcdnosti rclativnc vlažnosli po godišnjim dobima u pcriodu 1925. - 
1991. godina u Bcogradu su: 



zima 

prolcče 

lcto 

jcscn 

Rclativna vlažnost (%) 

82 

66 

64 

74 

Srcdnje kolebanje (%) 

12 

24 

27 

24 


Iz navcdcnih vrcdnosti sc vidi da jc rclativna vlažnost u jcscn vcča za 8% ncgo 
u prolcče mada jc srcdnja lcmpcratura u jcscn vcča ncgo u prolcčc. Mcdjulim, 
srednjc kolcbanje rclativnc vlažnosti u jcscn jc isto kao u prolcčc. 

U Tabeli 22 prikazanc su najmanjc lcrminske vrcdnosti rclativnc vlagc (%) u 
Bcogradu u pcriodu (1888. - 1985.godine), (Rezultati osmalranja na 

Meteorološkoj opscrvatoriji u Bcogradu 1888. -1987. godinc). 

Statislička analiza rclativnc vlažnosli (Tabcla 23) u Bcogradu za pcriod 19?5. - 
1991. godine) pokazuje da pozitivna asimctrija (Zj) samo u januaru i maju ukazujc 
na ulicaj nckoliko rclativno vclikih vrcdnosti rclativnc vlagc koje su sc javilc 


Slrana 62 


Slrana 65 



l)r Miro slav a I / пки.хе \ ie 


Klima Beogradu 


tokom godina u tim mesecima. Dalje, pozilivne vrednosti kurtozisa u scptcmhru, 
novcmbru i dccembru ukazuju na izražcnu tcndenciju relativnc vlagc ka gomilanju 
oko vrednosti moda (najčeSća vrednost). 


Tabela 22. Najmanje terminske vrednosti relativne vlainosti u Beogradu (18SS. - 1985. godine) 



ML-ŠECI 





1 

11 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

U (%) 

25 

15 

14 

11 

14 

15 

14 

14 

13 

19 

14 

27 

God. 

1 899 

1899 

1 903 

1921 

1905 

1908 

1 952 

1923 

1946 

1946 

1926 

1895 


Tabela 23. Statistička obrada relativne vlage (1925. - 1991. gociina) 



MPSf-CI 




Paramctar 

I 

11 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

U(%) 

80 

75 

67 

63 

65 

66 

63 

63 

67 

72 

78 

81 

S 

3,74 

4,69 

6,93 

5,38 

5,57 

5,00 

6,63 

7,55 

6,48 

5,66 

5,00 

4,00 


0,77 

-0,23 

-0,92 

-0,19 

0,15 

-0,91 

-0,03 

-0,05 

-1 ,36 

-0,83 

-1 ,87 

-0,26 

st. test 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1‘2 

-1,43 

-1,78 

-0,29 

-0,42 

-0,93 

-0,55 

-0,04 

-0,79 

-0,18 

-0,70 

0,73 

0,40 

st. tcst 

1 ,96 

l ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1,96 

1,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

V 

-0,85 

-5,54 

4,24 

6,02 

5,00 

14,26 

3,51 

2,58 

2,93 

9,65 

-9,16 

-1 ,65 

st. tcst 

1,62 

1,62 

1,62 

1,62 

1,62 

1,62 

1,62 

1,62 

1,62 

1,62 

1,62 

1,62 

Studentov 
test t d 

-5,03 

-2,44 

-2,19 

-0,71 

0,00 

0,75 

2,26 

1,51 

2,94 

0,68 

-1,32 

-2,8 

st. tcst 

1,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 ,96 

1 .2JL 

1 ,96 

т 

-0,76 

1,58 

-0,04 

-1,23 

4), 02 

-0,47 

-0,93 

-0,26 

-0,93 

-0,78 

-0,92 

-1,81 

st. tcst 

i-0,16 

i-0,l6 

i-0,16 

i-0,I6 

i-0,16 

i-0,16 

t-0.16 

1-0,16 

1-0,16 

i-0,16 

i-(),16 

1-0.16 


Von Ncumannov odnos V sugcriŠc da ncki ohlik varijanse, koja ncma 
slučajnu raspodclu, posloji u januaru, fcbruaru, novembru i dcccmhru (' Tahela 23, 
dok ostalih mcscci u godini varijansa slcdi zakon slučajnc raspodcle. 


Ispitivanjc trcnda pomoću Mann-Kendallove mclodc namcćc zaključak da 
tokom svih mcscci u godini izuzcv marta i maja posloji izrazcn silazni licnd, koji jc 
najizražajniji tokom zimskih mcscci (sl. 26, 27 i 28). I koriSčcn Sludentov t tJ tcst 
pokazujc vcoma izražcn pad vrcdnosli rclativne vlažnosli tokom zimc kao i u julu 
i scptcmhru. Naša analiza priliska vodcnc parc iz prclhodnog odcljka upućujc na 
prctpostavku da opadanjc rclativnc vlažnosti poslc 1970. godinc mora hiti višc u 
vczi sa povcćanjcm lcmperalutc (gradsko ostrvo toplole) ncgo sa povcćanjcm 
apsolutne vlažnosti. 











Slika 26. Srerlnja mese.čna vlainost u julu i rlecembru u Heogradu u periodu /925. - 1991. 

godina 



Sltka 21. Relati\ 'na vlažnost vazduha u januaru u Beogradu u periodu 1925. - 1991 . godina 


Strana 64 


Slrana 65 



I ) r M iroslu \ ' u f jt I k им’ \ ' ić 


Klinut Beourudu 



Slika 28. Rclutivna vlalnost vazduha u fehruaru n lieo^radu u periodu 1425. ■ 1441. f’odi/ia 

9.5. Uticsij gradskog ostrva toplotc na pad rclativnc vla/nosti u 
gradu 

Varijacijc relalivnc vla/.nosli su ргс svcga funkcija lcmjicralnrc kno i sadržaja 
parc u va/duliu. Hli/.c rcčcno, i/glcda da jc lcrmička konlrola jača (( liandlcr, 
1967.) i rclativna vlažnosl sc ohično mcnja u ohrnutoj proporciji sa tcmpcraturom. 
'Гако jc za i/ahrani pctogodišnji niz 1985. -1989. godina za Hcograd ispilivana 
korclaciona zavisnosl srcdnjili vrcdnosli rclativnc vlaznosli i tcmpcralurc što jc 
prikazano na sl. 29. 

Dohijcna prava rcgrcsijc jc oblika: 

U - 76,05 - 0,70 7’ 

sa kocticijcntom korclacijc r = -0,74, koji ukazujc na tcsnu lincarnu vcz.u 
izmcdju posmatranih vcličina. 

Kao i kod drugih cvropskih gradova srcdnja vrcdnost rclativnc vUr7.no.sti u 
Hcogradu za pctiod 1974. - 1990. godinc jc ni/.a od okolnih scoskih srcdina 
(Kralzcr, 1956., ('handlcr, 1967.). Iz Tahclc 24 sc vidi da jc razlika izmcdju 
rclalivnc vlažnosti u Hcogradu i Tamnavi (čista scoska srcdina) maksimalna lcti 
kada jc i gradsko ostrvo toplotc izražcno. Ispitivanjc uticaja gradskog ostrva 
toplotc na smanjcnjc rclativnc vlažnosti u gradskom ccntru uradjcno jc računajuči 
razlikc ii rclalivnoj vlažnosti i tcmpcraturi izmcdju l amnavc i Hcograda u pcriodu 
1985. - 1989. godina. U godišnjcm iznosu rclativna vlaž.nosl u 'I amnavi jc vcča z.a 
7,5‘Х), dok jc srcdnja tcmpcratura u Hcogradu u proscku vcča za 0,9 °(\ Dohijcna 
linija rcgrcsijc (sl. 30) jc slcdcčcg oblika: 


(ПЈ = 4,78 - 2,98<г/7’ 

sa kocficijcntom korclacijc r = -0,48, koji sc nalazi vcoma bliz.u granicc 
značajnc lincarnc vczc od praktičnc važnosti. Ovaj kocficijcnt korclacijc pokazujc 
da osim gradskog ostrva toplotc na smanjcnjc rclalivnc vlažnosti u gradu moždn u 
znatnoj mcri utičc i sadržaj vlagc u prizcmnom sloju vazduha (smanjcno 
isparavanjc uslcd smanjcnja prirodnih površina). Pcrifcrni vclrovi oko oslrva 
toplotc, lokalni i pulsirajuči po karaktcru (Chandlcr, 1961.), mogu takodjc da 
doprincsu slvaranju pritiska vodcnc parc na granicama grada i isušivanju 
hladnijim vazduhom iz otvorcnog proslora ka urbanizovanim prigradskim 
površinama. 



-* — LINIJA REORESUC * REI.VLA2K0ST 


S/ika 29. Korelaciona zavisnost relativne v/ainosti i temperatnre u periodu 

1985. - 1989. godina 


Strana 66 


Slrana 67 






% 

Dr Miroslava UnkaŠe vić 


I abelu 24. Srednja ineseftia reiativna \ »lainosi u Beogrndu (U n ) i Tanmavi (IJ T ) 


(1974. - 1990. K odina) 



Mi-siiri 

U (%) 

i и 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

Ui> 

78 

73 

64 

62 

65 

67 

65 

65 

70 

72 

77 

78 

Ur 

82 

77 

m 

71 

n 

77 

74 

73 

78 

79 

83 

83 

ли 

шл 

-4 

-8 

-9 

-10 

-10 

n 

-8 

-8 

m 

6 

-5 


Klima Beonrad a 


Ispitivanje časovnih vrednosli pritiska vodenc parc n Heogradu i Tamnavi u 
pomenulom vremenskom periodu uka/uje na češeu pojavu većeg noćnog pritiska 
vodene pare u Beogradu nego u Tamnavi (Tabela 25). 


Tabela 25. Srednji mcsećui pritisak vode.ne. pare u Beogradu i l'anmavi e(ntb) u .? ćasa 

(1974. - 1990. fiodina) 



Ml iSI i( -i 

U(%) 

I 

II 

шт 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

е в 

4,9 

5,1 

6,0 

8,5 

12,1 

т 

16,5 


12,9 

9,7 

7,6 

6,3 

шш 

4,8 

•5Д 


т 

12,3 

14,7 


15,3 

т 

9,4 

7,0 

5,6 

шш 

- 0,1 

-0,1 

-0,6 

0,1 

-0,2 

0,5 

0,9 

0,6 

0,4 

0,3 

0,6 

0,7 



Veći noćni pritisak vodene parc u gradskim sredinama registrovan je u 
Herlinu (Kralzcr, 1956.) i Londonu (C'handler, 1965.) 

Smanjcna difu/ija vodenc pare u vazduhu izmedju zgrada (uprkos mogućcg 
porasta turbuleneije iznad zgrada zbog većeg parametra hrapavosli) višc uliec na 
dislribueiju vodene parc nego na smanjcno isparavanje u samom gradu. Na ovaj 
način vazduh unutar grada održava svoju visoku dncvnu temperaturu i sadr/.aj 
vlage. ’l’amo gde su zgrade udaljcne jedna od druge, povećana turbulcncija mo/.e 
da smanji vla/.nosl u vazduhu ncposredno iznad površine tla, dok ćc na 
površinama sa zbijenim zgradama, va/.duh izmedju njih održavati svoj visok 
dnevni pritisak vodenc pare. 

Vcoma jake površinske inver/ije lcmperaturc takodje su u ve/.i sa 
kompleksnošću pritiska vodene parc (C'handler, 1967.), tj. sa nastavljcnim 
džepovima relalivno vlaž.nog i suvog vazduha, karakleristićnim /а granične oblasti 
grada. Stoga je polrebno naslaviti sa inlen/.ivnim mercnjima u samom gradu, pri 
sličnim sinoptičkim situacijama kako bi se utvrdila čcstina ovih pojava. 


Shka 30. Korelacioua zavisnost promene relativne vlaznosti od promene 

temperature 


Strana 68 


Strana 69 






















































Dr. Mirosluvu linkašcvic 


10. ATMOSI ERSKE PADAVINE 


10.1. Ve/a i/nieclju padavina i tirhanili podnieja 

Živol na Zemljinoj površini je direklno ili indirektno u velikoj zavisnosli od 
padavina. Nije samo nepovoljna tempcralura razlog šlo pojedini delovi Zemljine 
površine nisu naseljeni već i odsustvo padavina od kojih najviše zavisi pojava i 
opslanak vegctacije. 

Naročito u poljoprivredi padavine imaju značajnu ulogu, jer svako duze 
odsustvo padavina stvara vclike teškoče kako biljnom tako i zivotinjskom svetu. 

Padavinc i vlažnost vazduha su u direklnom odnosu. Dovoljna količina 
padavina u nekom mestu povečava i vla/nosl vazduha, dok ncdostatak padavina 
prouzrokuje u večini slučajeva suvoču vazduha. 

Padavine, kao meteorološki element pojavljuju se danas u raznim domenima 
Ijudske aklivnosti, bilo kao štetan, bilo kao koristan element. Piedvidjanje 
vremena, za krači ili duži pcriod, koje je jedan od glavnih ciljeva primenjene 
meleorologije, ograničava se za največi deo privredne delatnosli na piognozu 
padavina. 

Pošto večina Ijudi živi u gradovima, kakav je licograd, nas ovde prvenstveno 
zanima kakav je utieaj ove gradske sredine na mikroklimu grada, posebno u 
odnosu na padavine, kao jedan od osnovnih klimatskih laktora. Zato se postavlja 
pitanje koliko se klima gradske sredine razlikuje od okolnih seoskih područja i da 
li i koliko se padavine povečavaju ili smanjuju. 

Mada je teško odvojiti mezo- od mikroklimatskih uticaja, veoma je značajno 
poznavanje klime svakog večeg gradskog područja. Ovo se pre svega odnosi na 
neprekidno merenje svih značajnih paramctara padavina, tako da se buduči utieaji 
povečanja grada ili zagadjenosli vazduha na njih mogu sa sigurnošću utvrditi. 

10.2. Raspodchi padavina п Bcogradu 

Po svojoj prirodi padavinc su najpromenljiviji meteorološki element. U vrh) 
kratkom vrcmenskom razmaku mogu da se smenjuju najekstrcmnije viednosti 
njihovog intenzileta, i to najviše kod jakih kiša i pljuskova. Iako se dešava da na 
malim površinskim rastojanjima padnu veoma različite količine kiše. Iakodje 
postoje znatne razlike u visini padavina izmedju pojedinih godina (sl. 31), a 
pogotovu izmedju istih mescci u različitim godinama. Zbog loga je pri analizi 
padavina potreban duži period osmalranja kako bi se došlo do pouzdanijcg 
zaključka o njihovom karakteru. 

Tako u letnjim mesecima u Beogradu najviše kiše padne u popodnevnim 
časovima, izmcdju 16 i 19 časova. Ovaj maksimum je poslcdica jakog zagievanja 


Klima Be.op nula 

vazduha i stvaranja uzlaznih vazdušnih struja usled čega se obrazuju konventivni 
oblaci iz kojih padaju jake kišc. IJ zimskim mesecima maksimum padavina je u 
noćnim ili ranim jularnjim časovima kada se tlo i vazduh iznad njega jako rashlade 
uslcd čega dolazi do kondenzacije vodene pare, tj. do stvaranja stratusa, niskih 
slojcva oblaka iz kojih pada sitna kiša ili sneg. 



GODINE 

Slika 31. Godišnjc kolianc padavina u Ih’ogradu u pcriodu 1SSS. - 1991. 

godine 

Mesečne i godišnje visine padavina koje se analiziraju u ovom delu rada 
odnose se na već pomenuli period *1888. - 1991. godine u uvodnom delu. l’odaci 
prikazani u Tabeli 26 daju na prvom mestu pregled raspodcle padavina u 
Beogradu u toku godine kao i godišnje visine padavina u uzastopnim decenijama 
od 1891. do 1990. godine. 'I’akodje su dala tri slandardna perioda, prvi od 1901. do 
1930. godine, drugi od 1931. do 1960. godinc i treći od 1961. do 1990. godine, kao i 
devcdesetogodišnji period od 1901. do 1991. godine. 

Godišnji lok padavina u dva obradjena niza pokazuje da se najveća mesečna 
visina padavina javlja u junu. Jedini izuzelak čini niz 1901. - 1930. godina u kome 
jc u maju palo za 1,1 mm više kiše od juna. Najmanja visina padavina uočena je u 
februaru, kako u uzastopnim decenijama, lako i u posmatranim normalnim 
pcriodima. Maksimum padavina u Beogradu u majti i junu vczan je za prodore 
vlažnog atlantskog vazduha sa severozapada. 

Godišnja visina padavina kreće se od 620,9 mm (1901. - 1930. godina) do 
698,7 mm (1931. - 1960. godina), dok srcdnja dugogodišnja visina padavina u 
posmatranom dcvedesetogodišnjem nizu (1901. - 1990. godina) iznosi 667,9 mm. 


Strana 70 


Strana 71 




Klitmi Beozrada 


l ) Г.-..Мјг<к\[а\ \a lhik(is('vić 


Tabela 26. Mese.čne i godišnje količine padavina u Heogradu u uzastopnim decenijama (nun) 



M1'SI : .CI 



Dcccnije 

I 

11 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

( lOll. 

1891.-1900. 

ШШк 

26.0 

шшш 

64,2 

81.8 

81.8 

70,3 

62,6 

ШШШ 

53 

43,9 

46.9 

651,7 

1901.-1910. 

33.7 

36,8 


58.7 

58.0 

79,6 

61.8 

40,1 

40,7 

61,2 

47,8 

41,2 

591,6 

1911.-1920. 

47,8 

20,6 

52,3 

56,2 

85,5 

60.7 

76,6 

42,8 

42,1 

69,4 

50.2 

47,2 

65 1 .4 

1921.-1930. 

35.2 

32,4 

ШЕШ 

54,9 

70,1 

70,2 

43.0 

77,2 

36.0 

67,1 

54.0 

53.4 

620,8 

1931.-1940. 

50,8 

41,7 

59,4 

53,8 

78.6 

89,6 

62,7 

67,9 

50,6 

72,8 

49,4 

48,6 

725,9 

1941.-1950. 

46,6 

51,0 

36,9 

52,6 

63,0 

36.9 

48,5 

44.1 

52,2 

46,3 

шшш 

59.2 

662,9 

1951.-1960. 

47.0 

46,1 

40,9 

52,0 

79,6 

1 14,7 

67,7 

50,6 

48,8 

46,4 

EšEl 

55.9 

706.2 

1961.-1970. 

55,6 

53,1 

48,3 

51,0 

65,8 

75.8 

73,4 

30.8 

50.6 


57.7 

83.3 

665.7 

1971.-1980. 

45.5 

45,4 

42,2 

66.4 

80,5 

95,5 

77,1 

71 

ШШШ 

58.0 

55,0 

43.4 

74 1 .6 

1981.-1990. 

46.7 

34.6 

58,0 

58,9 

65.7 

100,3 

48,7 

ЕД 

42,1 

39.7 

52.6 

45.7 

645.7 


Količine pnduvina (mm) po nomudnim pe.riodima 



MHSHC’I 



Pcriocl 

I 

II 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

(»Oll. 

1901.-1930. 

38,9 

30,0 

37,2 

56,6 

ШШк 

70,1 

60,4 

53.4 

39,6 

65.9 

50.6 

47,2 

620.9 

1931.-1960. 

48,1 

46,2 

45,7 

52,8 

73.7 

97,1 

59,6 

54,2 

50.7 

54.8 

60,9 

54.6 

698.7 

1961.-1990. 

49,3 

44,4 

49,5 

58.8 

70,7 

90.5 

66,4 

51.5 

51.4 

40,3 

54.1 

57.5 

684,4 


Najveće mesečne i godisnje visine padavina (mm) 



MHSHCI 


I 

11 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

хп ! 

( ’uhI. 

1 14,3 

швв 

144,7 

131,1 

193,2 

иш 

191.3 

205,5 

177.7 

217,6 

шш 

1 78.7 

984,4 

Gotlina 

1963 

| 1978 I 

1981 

1924 

1900 

1940 | 

1890 

1937 

1931 

1922 

1921 

1969 

1937 


Najmanje mesečne i godišnje visine padavina (mm) 



MHSHČI 


I 

11 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

(iotl. 

4,2 

1.1 

1.4 

10,6 

8,7 

7,9 

2,1 

1,6 

1,0 

0.0 

1.4 

■ 0,6 

325,5 

1981.-1990. 

1898 

1964 

1891 

1929 

1939 

1982 

1928 

1928 

1890 

1947 

1965 

1961 

1888 

1907 


Največe vrednosti dnevnih količina padavina (mm) 



MHSHCI 




I 

11 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

God. 


33,2 

34,8 

40,5 

75,6 

68,7 

77,9 

92,4 

87,5 

88,4 

48,3 

38,8 

38,1 

92,4 

Dan 

5 

3 

30 j 

22 

21 

30 ј 

15 

10 

4 

30 

8 

2 

15. VIII 

Godina 

1981 

1962 

1927 ! 

1892 

1927 

1940 

1890 

1926 

1951 

1932 

1942 

1956 

1890 


Mcscc oktohar u Hcogradu jc karaktcrisli$.an po tomc št jc u njcmu /ahclc- 
žena najvcća (217,6 mm u 1922. gotlini) i najmanja (0,0 mm u 1965. gotlini) visina 
ki^c. Najvcća gotlišnja visina patlavina iznosila jc 984,4 mm (1937. gotlina), a 
najmanja gotlišnja visina padavina izmcrcna jc 1907. gotlinc u vrednosti otl samo 
325,5 mm. Navedeni podaei nam i/mcdju ostalog uka/uju i na vclika kolchanja 
mesečnih i godišnjih visina padavina u Beogradu. 

I abebl 27. Sre.dnje, največe i najmanje visine. padavina (mrn) u lieogradu po godišnjim dohitna 

(1888. - 1991. godina) 

Srednje visine padavina (тт) 


7. 1МЛ 

PROI.HĆH 

LHTO 

JH.SHN 

133,9 

175,9 

203,3 

155,5 


Največe visine padavina (mm) 


7\ МЛ 

l’ROHHCH 

HHTO 

JHSHN 

322,3 

315,3 

377,5 

346,7 

1969/70 

1937 

1953 

1974 


% od srednje visine 


XI МЛ 

HROHHĆH 

ПП.ГО 

JHSHN 

240,7 

1 79,2 

186,7 

222,9 


Najmanje visine padavina (тт) 


XI МЛ 

l’ROHHĆH 

ПНТО 

JHSHN 

45,9 

33,0 

35,8 

40,2 

1971 /72 

1921 

1928 

1953 


% od srednje visine 


XI МЛ 

I’Rohhćh: 

пнто 

JHSHN 

34,3 

18,8 

1 7,6 

25,8 


Poslc mescčnc visinc padavina u klimatologiji jc uohičajcno da sc izdvoji 
najvcča visina padavina koja patlnc u jctlnom danu u svakom mcsccu u toku 
godinc (Tahcla 26). Лко sc analiziraju najvcčc tlncvnc visinc padavina iz gotlinc u 
godinu u toku višcgotlišnjcg pcriotla mcrcnja, ontla sc vitli da sc njihov iznos krcčc 
od najmanjih do najvcčih visina, kojc u pojcdinim mesccima, na primcr otl aprila 
do scptcmhra, mogu da hudu vcčc otl srednjc mcscčnc višcgodišnjc visinc 
padavina u odgovarajučcm mcsccu. 

Kao što sc vidi iz Tahcle 26, tlnevni maksimum visinc padavina (u suvljim 
mcsccima) od novcmhra tlo fchruara možc da ima vrednosti kojc prclazc 30 mm, 
dok u vrlo kišovilim mesccima, tlncvni maksimum visinc patlavina možc da hudc 


Strana 72 


Strana 7.1 



































































































































































































































































































I )r. Miro sla va Unk asević 

izmedju 70 i 90 nim, б1.о je znatno veee od višegodišnje srednje meseene visine 
padavina. 

Tabela 28. Čestine kisnilt perioda oilredjenog trajunja (1985. - 1965. godina), 


(Milosavljević, 1 987. ) 


Mr.SIK’l 



Trajanjc 1 

II 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

1 dan 

164 

163 

150 

137 

178 

203 

204 

163 

144 

147 

134 

161 

2 

98 

104 

93 

115 

119 

103 

92 

85 

69 

82 

94 

100 

3 

69 

39 

46 

72 

57 

65 

41 

47 

43 

46 

51 

55 

4 

29 

32 

25 

28 

29 

33 

25 

15 

27 

21 

.31 

36 

5 

17 

13 

20 

15 

20 

14 

10 

7 

7 

10 

20 

16 

6 

11 

13 

11 

11 

9 

7 

3 

7 

9 

13 

14 

16 

7 

7 

5 

4 

8 

8 

7 

4 

2 

1 

6 

0 

8 

8 

4 

3 

5 

4 


4 

1 

3 

1 

1 

3 

4 

9 

6 

1 

3 


2 


I 


2 

1 

3 

1 

10 



2 



1 




1 


2 

11 

1 



1 






2 

2 


12 










1 

1 


13 






1 




1 


I 

14 













15 





1 








16 













17 












■ 

18 




1 










Najdule Irajanje u danima 


MPSHCI 


I 

II 

111 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

11 

9 

10 

18 

16 

13 

шшш 

8 

шш 

шт 

12 

шт 


Srednje Irajanje u danima 


Miispc 



i 

11 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

2.4 

2.3 

2.4 

2.5 

2.2 

2.2 

1.9 

2 

2.1 

2.3 

2.5 

2.4 


Godišnji tok visine padavina može se analizirati takodje prema podaeima o 
padavinama u godišnjim dobima. Najvažnije karakteristikc ovih parametara 
prikazane su u Tabeli 27. 

Iz nje sc uočava da u Bcogradu padne najviše kiše leti, a zatim u proleee. 
Ekstremne vrednosli visine padavina, prikazane u ovoj tabeli, pokazuju da u svim 
godišnjim dobima padne od 315 do 377 mm, što su dosla velike visine, dok 


Klima Beograda 

najmanje visine pokazuju da u izra/ilo sušnim godišnjim dobima padne samo 33 
do 46 mm padavina, što je za tri meseea vrlo mala visina. 

Da bi se video koliki je ukupan broj dana sa padavinama ra/nih visina 
uradjena je 'I'abela 43 (u Prilozima), iz koje se uoeava da broj dana sa padavinama 
opada sa porastom visina. 'Гако, na primer, padavine > 1,0 mm javljaju se u 
srednjoj vrednosti u aprilu , maju i junu skoro svakog Ireeeg dana, dok se padavine 
> 5 mm mogu javiti u junu svakog šcslog dana. 

Pored broja dana sa odredjcnim visinama padavina vrlo su intcresanlni podaei 
tzv. kišnih perioda odrcdjcnih trajanja koji pružaju obaveštenja o 
karakteristikama padavina u Beogradu. Godišnja raspodela kišnih perioda 
pokazana je u 'labeli 28 (Milosavljevie, 1987.). Jednodnevnih kišnih perioda ima 
najviše u loku eele godine sa maksimumom u junu i julu. Godišnji tok ecstine 
dvodnevnih perioda kiše pokazuje da su one najecšee u aprilu i maju. 1/. ove labele 
sc takodje uoeava da se eesline kišnih perioda poslepcno smanjuju od 
jednodnevnih do sedmodnevnih kiša, koje se u pojedinim meseeima vrlo relko 
javljaju. Periodi sa dužim Irajanjem kiše su u klimalskoj oblasti u kojoj sc nalaz.i 
Beograd vrlo retki. 'Гако je najduže trajanje kišnog pcrioda od 18 dana zabeleženo 
u aprilu 1942. godine. 


Tabela 29. Srednja visina padavina ч Beograda ч kišnim periodima razlieitili dulina 
(1888. -1965. ftodina), (Milosavljević, 1987.) 



MBSI-ĆI 

Trajanjc 

I 

шт 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

1 dan 

2,2 


2,8 


3,7 

5,1 

5,3 

4,4 

5,0 

шш 



2 

6,3 

иа 

шзт 

7,8 

10,7 

13,2 

1 1,9 

12,5 

10,3 

9,8 



3 

9,8 

10,9 

10,6 

ШЈ&Ш 

18,3 

15,1 

19,6 

16,4 

13,8 

16,7 


шв 

4 

14,2 

12,7 

15,8 

20,9 


ЈПИ 

32,1 

30,4 

22,8 

23,8 

:лна 

17,5 

5 

20,1 

17,8 

2 1 ,4 

26,4 

вн 

шзз 

33,7 

4 1 ,9 

28,2 

32,2 

24,7 

15,7 

6 

19,1 

26,7 

18,6 

32,5 

34,8 

40,0 

33,0 

шш 

39,0 

36,3 

3 1 ,6 

25,1 

7 

18,8 

34,1 

32,8 

3 1 ,9 

36,7 

61,0 

45,6 

36,9 

17,8 

.39,2 

48,2 

36, 1 

8 

26,7 

32,6 

40,7 

EHI 


70,3 

19,5 

35,5 

1 12,1 

29,9 

60,9 

30,5 

9 

39,4 

57,7 

42,7 


65,2 


5 1 ,0 


30.2 

37,8 

32,0 

17,4 


Pored čestinc kišnih pcrioda za mnoge privredne problcmc u gradu je 
značajno poznavati koliko iznosi visina padavina koja se izluči u pojedinim kišnim 
periodima različite dužine. Stoga je u Tabeli 29 (Milosavljevie,1987.) data srednja 
visina padavina u kišnim pcriodima različilog trajanja. Ovi podaei pokazuju da u 
jednodncvnom kišnom periodu padnc u letnjim meseeima prosečno skoro dva 
puta više kiše ncgo u zimskim ali i da u letnjim meseeima padne najviše 5,3 mm. I 
kod preostalih i\avedcnih kišnih perioda postoji sličan godišnji tok. Pored toga 
uočava sc da se srcdnja visina padavina različitog trajanja poveeava od januara do 
jula, a zatim postepeno opada do kraja godine. 

Medjutim, za agrometeorološke i hidrološkc analize promenljivost padavina u 
vremenu je značajna kao i promcna u srednjoj dnevnoj visini padavina. 


Strana 74 


Strana 75 






































































































Klima Ji cofnadu 


l) r Miro slava IJnkasević 


Posletlnjih godina sc za tačnu procenu tlncvne promcnljivosli visinc padavina 
koristi aulorcgrcsivni modcl koji jc prilagodjcn klimatološkim podacima (Lcitli, 
1973.). IJ pomenutom modelu se prctpostavlja tla su padavine u tlanu n u 
funkcionalnoj zavisnosli od visinc patlavina iz tlana (n-1) plus slučajna 
komponcnta. 

Možda bi tačniji opis ovc zavisnosti bio da visina padavina iz tlana n zavisi 
samo od toga da li jc prcthodnih k dana bilo vlažno ili suvo (Katz, 1977.). 

Mnogi autori su u svojim ispitivanjima uporedjivali srctlnjc visinc patlavina 
kako mescčnc, tako i sczonske i godišnje kako bi otkrili pojavu značajnc varijacijc 
visinc padavina u ispitivanom pcriodu. Promcnc u trcndovima, periodičnostima i 
prckid padavina potvrdile bi pretpostavljcne uzroke kao §to su rcžimi cirkulacijc i 
sunčanih pcga. 

Prclpostavljajući tla tlncvnc visinc patlavina obrazuju Markovljcv lanac u 
Beogratlu nijc ustanovljcna promcna u visini padavina (UnkaŠcvić, 1992.) koja bi 
sc mogla interprelirali kao promcna uslovljcna promcnom rcžima cirkulacijc u 
makrorazmeri iznad Bcograda u ispitivanom tridcsctogodišnjcm periotlu (1951. 
1980. godina). 

10.3. Uticaj grachi na sczonske padavinc 

Ispitujući srednjc promcnc klimatskih clcmcnala Lantlsbcrg (1970.) jc 
uslanovio da su srctlnje gotlišnjc sumc padavina u gratlu za 5 - 10% vcćc otl onih 
izmcrcnih u scoskim srctlinama. Ovaj porast sc obično tlovodi u vczu sa obilnim 
snabdcvanjcm jczgrima kondcnzacijc i povcćanom konvckcijom zbog uticaja 
oslrva toplotc u gradskoj atmosfcri. Ispilivanja uticaja gradske površinc na 
padavinc nisu adckvatna zbog ncdostatka odgovarajućih padavinskih mrcža i 
tcšk(.)ćc da sc odvoji uticaj lokacijc grada od uticaja samog grada. U prikazu 
cfckata grada na padavinc u Sjcdinjcnim DrŽavama, Changnon (1969.) jc ulvrdio 
da, ako sc uticaji topografijc climinišu, povećanjc godišnjih patlavina zbog uticaja 
grada iznosi 5 do 8%. Takodjc su u gratlovima na sretlnjcm zapatlu, kao šlo su 
Champaign - Urbana i 'l'ulsa, sumc padavina u toplom dclu godinc bilc vcćc za 4 
do 6% u gradskim ncgo u scoskim oblaslima, dok su u hladnoj polovini gotlinc 
vrednosti vcćc za 6 do 11%. Muff i Changnon (1972.) su ustanovili za St. Louis tla 
uticaji grada uslovljavaju povcćanjc patlavina u i niz vctar otl grada u svim 
sezonama i tla su srednje padavinc povcćanc za 6 do 15% na rastojanju do 25 milja 
niz vetar od gratla. 

U ispitivanjima Thomasa (1971.) za gratl Toronlo sa 35 padavinskih stanica 
opcrativnih u periodu od 10 do 15 gotlina nijc cvidenliran uticaj grada na 
padavinc. Santlcrson i tlrugi (1973.) su ispitujući aspcktc gratlskc klimc u Dctroitu 
utvrdili tla zimi gratl ima manjc patlavina ncgo okolnc oblasti, dok lcli u gradu 
patlnc do 23% više kišc ncgo u okolini. Autori prclposlavljaju da jc ova razlika 
uslovljcna olujnim lctnjim pljuskovima kišc iznad gratlskih oblasti. 


г сгоо‘ icfw au'jo’ u»i«oa 



Sllka 32 Heograriska mre.ia meteoroloskih staniea 

IJ ovom odeljku analizirane su mcscčnc, godišnjc i sczonskc sumc padavina u 
bcogradskoj mrcži patlavinskih stanica (sl.32) kako bi sc proccnio uticaj gratlskog 
komplcksa na iznosc sczonskih padavina u samom gratlu. Analizom su obuhvaćcni 
podaci u pcriodu 1951. - 1985. gotlina jcr jc lada radio najvcći broj padavinskih 
stanica (48). Mrcža patlavinskih slanica bcogradskog potlručja ograničcna jc na 
zapadu stanicofn Ušćc, na istoku Malom Krsnom, na scvcru Bcsnim Fokom a na 
jugu Dudovicom i Ljigom. Najnižu nadmorsku visinu imaju Boljcvci sa 70 m, a 
najvišu Avala - Suplja slcna sa 290 m. Na ovaj način su obuhvaćcna različita 
područja kako ruralnc srcdinc lako i užcg gradskog jczgra. 

Analiza mcsečnih i gotlišnjih visina padavina pokazujc (Tabcla 30) tla sc onc 
kolcbaju u vrlo širokim granicama. Medjutim, kolcbanjc godišnje visine patlavina 
jc manjc od kolcbanja kod pojctlinih mcseci. Najvcća klcbanja mcscčnih količina 


Strana 76 


Strana 77 



Dr Mirostava Unka šević Klima Beograda 


Tabela 30. Srednje meset'ne i цмИХпје kolirinc padavina (mm) za podrucje Heograda za period 

1951. - 1985. godina 



Ml-SIKl 


Hroj 

Slanica 

I 

11 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

( iod 

1 

Avala - Šiim. uprava 

52,4 

48,7 

51,7 

60,0 

76,7 

90,8 

71,2 

60,4 

57.2 

47,5 

59.1 

62,8 

738,3 

2 

Avala - Šuplja stcna 

48,5 

46,0 

46,6 

56,5 

74.9 

87,7 

69,0 

53,7 

54,9 

45,8 

56.5 

59,3 

699.4 

3 

Hatajnica 

43,7 

41.2 

41,2 

46.2 

60,2 

92,9 

62,3 

52,1 

45,9 

4 1 ,3 

52,1 

58,5 

637,6 

4 

Harajcvo 

59,3 

43,3 

45.0 

54,7 

81,6 

92,3 

67,5 

64,2 

5 1 ,6 

5 1 .6 

52,6 

6 1 .8 

719,1 

5 

НсодгаО 

49,1 

46,4 

46,5 

55,9 

72,2 

95,6 

70,4 

53,9 

53,1 

42,5 

55,7 

58.7 

700.2 

6 

Hcsni l ; ok 

39,0 

41.1 

36.8 

44,1 

57,3 

82,1 

63,8 

46,4 

44,0 

39.3 

49,1 

5 1 .6 

594.5 

7 

Hotanička HaSta 

48,6 

47,1 

46.3 

57,4 

73,9 

95,8 

71,8 

54,7 

52,0 

42,8 

58.1 

62.3 

710.7 

8 

Horča 

47,2 

44,1 

42.2 

52,4 

64,3 

93,3 

63,5 

51,8 

47,2 

4 1 ,4 

53,1 

57,9 

658,4 

9 

Holjcvci 

46,1 

46,1 

42.3 

50,9 

68,5 

89,7 

63,1 

59,1 

5 1 .4 

45.0 

54.4 

59,7 

672.3 

10 

Vcliki Mokri I,ug 

56,0 

50,5 

51,6 

59,7 

74,2 

102,4 

75,7 

52,7 

54,7 

45.8 

57,8 

62.7 

743,6 

11 

Vranić 

53,0 

48,8 

50,1 

60,3 

79,5 

93.5 

73,8 

64.5 

56.0 

48.1 

61.1 

65,7 

754.4 

12 

Vrčin 

53,3 

49,0 

50,2 

59,8 

74,7 

92,3 

71.2 

5 1 .2 

53,4 

4 5,2 

58,7 

60.3 

719, .1 

13 

( ircka 

41,7 

40,0 

40,8 

52,3 

66,3 

76,1 

60,0 

47,5 

43,7 

43,0 

52.5 

50.3 

614,2 

14 

Dudovica 

57,3 

53,6 

59.2 

(»7.8 

95,7 

97,0 

82,0 

72,0 

60,1 

54,2 

67,4 

67,8 

834.0 

15 

DnSanovac 

52,8 

47,0 

48.5 

57,5 

72,7 

95,7 

69,4 

53,9 

50,2 

43,1 

55.9 

62,6 

709.2 

16 

'Aarkovo 

48,5 

44,8 

43,5 

53,4 

70.2 

87,7 

64,4 

51,1 

50,3 

44.5 

54,3 

58,5 

67 1 ,3 

17 

Z,clcno 1»п1о 

44,4 

4 1 .6 

45,0 

54,0 

75,8 

97,3 

75,1 

50,6 

5 1 .3 

44,8 

54.4 

57,7 

692.0 

18 

/.cmnn (nkovac 

49,0 

45,0 

44.8 

54.8 

68,9 

9 1 ,9 

68,1 

53,8 

53,1 

4 3,6 

54,3 

59.5 

686,7 

19 

/.cniiin l’oljc 

39,4 

39,6 

37,7 

49,4 

67,7 

85,3 

67,9 

50,8 

45.5 

42,9 

50,5 

52.9 

629.() 

20 

Jajinci 

47.5 

44.3 

44,9 

57.5 

74,4 

97,7 

71,7 

54,2 

52,3 

43,2 

55,0 

58,1 

692,6 

21 

K nc2cvac 

49,7 

4 5,6 

46,9 

57.9 

71,9 

94,1 

71,0 

59.1 

53.9 

44,8 

5 5.5 

60,1 

710,5 

22 

Kolari 

49,8 

48,5 

43,9 

57,1 

68,3 

76,7 

62.6 

53.1 

46,8 

4 3,9 

54.5 

56.4 

66 1 ,() 

23 

l.a/a rcvac 

59,8 

55,0 

60,8 

63,7 

85,1 

99,3 

76,8 

69.2 

56, 1 

49,8 

64 , 1 

68.4 

799,8 

24 

1 ЈЧ’- 

58,1 

59,5 

59.4 

72,0 

91,7 

99,5 

85.6 

73.5 

59,0 

55.1 

63,3 

73.1 

856,8 

25 

MakiS 

47.4 

42,5 

42.2 

50,7 

70,2 

86.9 

6 1 ,9 

56,3 

49,4 

42,1 

50.5 

57.4 

040,5 

26 

Mala Krsna 

46.2 

40,9 

43,0 

53.9 

73.0 

85.5 

65,9 

5 1 .5 

45.1 

42,5 

53,8 

55.1 

655.8 

27 

Mali l’o/tarcvac 

42,1 

36,5 

40,7 

52.4 

68,1 

79.7 

60,0 

56,0 

49,3 

42.5 

50.6 

•> 

6. VI . 1 

28 

( )hrc novac 

45,8 

41,8 

43,5 

52.8 

65,5 

89,4 

67,4 

62.8 

52,6 

46,7 

53.0 

57.3 

678.0 

29 

OraSac 

47,8 

45,4 

47,5 

56,5 

62,5 

95,8 

63,1 

59,5 

52,2 

45.4 

55.9 

r- 

(»90. i 

30 

( )stru2nica 

19.6 

44,1 


51.5 

7 1 .8 

85,7 

6 3,6 

57.8 

50,5 

44.1 

54.2 

59.2 

676, 1 

31 

PanCcvo 

40,8 

40.2 

40,7 

52.2 

71,5 

90,7 

63.5 

52.5 

43,7 

40.0 

55.1 

56.0 

647.0 

32 

l’adinska skcla 

38,0 

40,6 

38,6 

48,5 

60.2 

8 1 .0 

67,4 

50.0 

43.3 

40,9 

52,5 

л 

Г J 

613.0 

33 

l’ctrovčić 

47,2 

46.2 

44,5 

52,6 

65,8 

88,6 

62,3 

58.23 

50,7 

45.4 

53.3 

6 1 .8 

676.0 

34 

Radmilovac 

46,4 

42,9 

42,5 

56,0 

71.8 

85.7 

71,5 

50,1 

47,3 

43.7 

54,9 

55.8 

668.1 

35 

Ralja 

50,3 

43,4 

47,5 

58,0 

73,0 

90.7 

70,7 

55.1 

52,9 

49.1 

55.3 

59.9 

706. 1 

36 

RiiSanj 

52,8 

47,5 

46.9 

58,5 

72.5 

93,1 

63,9 

64,5 

57,3 

46.5 

57,1 

61.2 

721,9 

37 

Smcdcrcvo 

46,7 

43.1) 

43,1 

55.5 

71,2 

88,0 

62,7 

5 1 .5 

49,1 

44.5 

55,2 

53.5 

664,0 

38 

Sopot 

52,6 

50,2 

50.4 

59,9 

74,0 

88,7 

63,6 

59.0 

5 1 ,4 

44.9 

55.2 

60.3 

710.2 

39 

Srcničlca 

53,4 

46,1 

47,8 

60,0 

78,6 

97,1 

77.1 

63.1 

52,8 ' 

5 1 ,0 

58,9 

65,8 

751.7 

40 

Sl iiblinc 

46,6 

48,7 

5 1 .5 

58,4 

71.4 

9 1 .8 

74,0 

58,4 

54,8 

50.6 

59,3 

56,4 

72 1 .9 

41 

Stcpojcvac 

5 1 .4 

46,6 

46,7 

55.1 

76,6 

87,7 

71.3 

56,0 

50,5 

50.2 

59.1 

59.2 

710,4 

42 

Snrčin sclo 

45,9 

43.5 

42,5 

49.9 

68,2 

88,9 

63,4 

58.6 

5 1 ,9 

4 1 .4 

52.5 

56.2 

662.9 

43 

'l’opčidcr 

55,3 

47.7 

49,8 

57,1 

75.7 

93.3 

76,4 

58.0 

53,0 

43.2 

57.1 

60.8 

727,5 

44 

t tgrinovci 

4 l .5 

4 1 .5 

36,7 

43.8 

59,8 

81,2 

60.8 

56.2 

46,4 

44,3 

51.2 

55.5 

618,7 

45 

t Idovicc 

48,3 

47,1 

47.2 

64,0 

83.1 

96.1 

65,0 

55.3 

53.3 

46,7 

60.9 

60.3 

727.1 

46 

Unika 

49,0 

43.2 

44,7 

56.7 

72,2 

9U 

66,8 

59.2 

5 1 .4 

47,2 

56.7 

59.4 

697,7 

47 

l Jmčari 

46,6 

45,5 

46,0 

55.S 

66,7 

77,9 

62,4 

53,0 

44.1 

44,2 

50.3 

58.7 

65 | ,2 

48 

l J5ćc 

48.1 

46,0 

49.7 

55.3 

64,5 

85.7 

65,9 

58,1 

52.5 

49.8 

58,7 

60.6 

695.0 


zabcležcne u januaru. Vclika odstupanja u pojedinim mesecima javljaju se 
kao poslediea razlieilih inlenzitela pljuskova krajem proleea, tokom leta i 
početkom jeseni. 

Godišnja visina padavina u beogradskoj mrcži staniea z.avisi pre svega od 
reljefa (sl. 32). Tako staniee na višoj nadmorskoj visini dobijaju veeu kolieinu 
padavina od onih u blizini Save i Dunava. Kišomernc staniee na zapadnoj padini 
beogradske kose dobijaju godišnje u proscku 20 do 50 mm više padavina nego 
stanice na istoenoj strani, tj. prema Dunavu. Ovo može biti poslediea uzdizanja i 
hladjenja zapadnog strujanja kojc na istoku od Beograda daju manje padavina. 

Tako, najmanje godišnje količine padavina ima dco od Besnog Foka, prcko 
Padinskc Skele do Zemuna. Sledeei pojas obuhvata Balajnieu, Ugrinovee, 
Pctrovčie, Surčin, Pančevo i nizvodni tok Dunava od Velikog scla ka Smederevu. 
Sličnu godišnju visinu padavina pokazuje i oblast jugoistočno od Beograda, tj. od 
Groekc ka Maloj Krsni. Veće količine padavina registrovane su uz Savu, sa 
jugozapadne slrane dolinom rekc Beljanice do Barajeva kao i delovima oko 
Lipovačke šume, Avale, Kosmaja i Kolubare. Mcdjulim, najveee količine 
padavina registrovane su na području Lazarevea ka Ljigu, čime jc potvrdjeno da je 
pravac od jugozapada ka sevcroistoku pravae gubljenja vodnosli oblaka, odnosno 
uobičajeni put depresije nad Beogradom (Janc, 1992.). 

Sezonska raspodcla padavina ( I'abela 31) pokazuje da ti)kom proleća i leta na 
području Beograda padne najviše kiše (vidi 'I'abelu 44 u Priloz.ima). 'Гокот 
proleća najmanje kiše padne na području Besnog Foka i Ugrinovaea (140 mm) 
dok idući ka jugu raste količina kišc. Sličan prostorni raspored padavina postoji i 
tokom lela ali sa znatno većom visinom sa maksimumom do 240 mm (sl. 33). 

Poredjenje seoskih i gradskih staniea približnc nadmorske visine (Tabela 32) 
pokazuje da kišomerne staniee u samom gradu dobijaju lokom proleća i leta od 25 
do 70 mm više kiša nego u scoskim oblastima. Povećanje padavina tokom 
hladnijeg dela godine, tj. u sezonama jescn • zima jc znatno manje i krcee se od 10 
mm do 46 тт (sl. 33). 

Mcdjutim, iz Tabele 32 se mo/.e videli da se na nekim stanieama u gradu i 
lokom zime izmeri znatna količina padavina, što se može dovesti u vezu sa 
utieajem gradskog osltva toplote koje je izraženije u zimskom periodu. 

Povećanje padavina u samom gradu u proscku za 17% godišnje u odnosu na 
okolinu ukazuje na mogući ulieaj zagadjenja i zagrevanja (saobraćaj, rad 
induslrijskih postrojcnja i prašina) šlo dovodi do povećanja broja jezgara 
kondenzacije u atmosferi iznad grada, a time i do obrazovanja oblaka i padavina. 
Interesantno je da se lokom jcseni i zime u Beogradu izmeri izmedju 150 i 160 mm 
padavina što ukazuje na ravnomernije izlučivanje padavina u hladnijoj polovini 
godine. 


Strana 78 


Strana 79 


Dr Mir oshiva l Јпка Хел ir 


Tabela 31 . Sre.rinje sezonskr i gorfišrtje kolicirii' parfavina (rnm) za porfrucje JU'ogrurfa zn prrioil 

1951. - 1985. gorfina 



GODlSNJI- doba 


Пгој 

Stanicn 

7,1 МЛ 

PROLIK'l- 

U:TO 

JltSlIN 

GODINA 

1 

Avala Sinn. iiprava 

165.8 

188.3 

722.3 

163,8 

738,3 

2 

Avala Snplja slciia 

1 55,6 

177.9 

210, \ 

155.3 

699.4 

3 

Balajnica 

145.6 

146,5 

210.1 

138.6 

637.6 

•1 

Barajcvo 

16-1.2 

181.3 

274,0 

149,6 

719.1 

5 

Bcograđ 

156.1 

174.0 

220.1 

151.3 

7(X).2 

6 

Bcsni l ; ok 

132.7 

138.2 

192,3 

133,7 

591.5 

7 

BolaniCka Baila 

150.8 

177,6 

272.2 

153.0 

710.7 

8 

Borća 

15(1.8 

1 58,9 

208.6 

141.7 

658.4 

9 

Boljcvci 

152.9 

161.7 

211.9 

1 50,9 

672.3 

10 

Vcliki Mokri I .ug 

171.2 

185,4 

230.8 

158.3 

743.6 

11 

Vranić 

168.9 

1 90.0 

231.8 

165.7 

754.4 

12 

Vrčin 

161,4 

181.8 

214.7 

1 57.2 

719.3 

13 

СЈгска 

1 33,4 

159.4 

1 83,6 

1 39,2 

614.2 

И 

Dudovica 

179.9 

222.7 

250.9 

181.6 

831.0 

15 

l?uŠanovac 

161.0 

178.7 

219.0 

149,1 

709.7 

16 

/.arkovo 

152.9 

167,2 

203,2 

149.1 

6/1.3 

17 

/.clcno l.rilo 

113,7 

174,8 

273,0 

150.5 

692.0 

18 

/cmiin (‘nkovac 

155.0 

168,5 

214,0 

151.0 

686,7 

19 

Zcniun l’oljc 

1 33.0 

154,8 

201,0 

130.9 

629.6 

20 

lajinci 

151.6 

176.8 

223.6 

150.5 

692.7 

21 

Knc?.cvac 

1 59.5 

1 76.7 

724,2 

154.7 

710.5 

2.2 

Kolari 

156,8 

1 69,3 

197,4 

1 15.1 

661,6 

23 

1 a/arcvac 

181.0 

207.8 

245,3 

1 68.5 

799.8 

?<1 

t-jil’. 

191,6 

223.1 

258,7 

1 77.5 

856,8 

25 

Maki.< 

146.1 

162.1 

205.5 

143.7 

610,5 

26 

Mala Krsna 

143.7 

169,8 

236,7 

141.1 

655.8 

27 

Mali l’oJ'arcvac 

132.1 

161.2 

196.5 

147.4 

631.1 

28 

Ol.rcnovac 

146,0 

161.8 

219.6 

152,3 

678.6 

29 

OraSac 

149,0 

169,6 

254.7 

153.4 

60(), 1 

30 

OslruŽnica 

1 53.8 

167,7 

206.9 

148,9 

676.3 

31 

Pančcvo 

138,0 

161.0 

207,0 

1 39.0 

617,0 

32 

Padinska skcla 

131.9 

147,2 

198,4 

1 36.6 

613.0 

33 

Pclrovčić 

1 55,7 

162,8 

209,1 

149,5 

676,6 

VI 

Railmilovac 

146.3 

170.6 

207.6 

146,4 

668. 1 

35 

Ralja 

155.1 

178.1 

216,6 

157,4 

706.1 

36 

RuSanj 

163,3 

178,0 

221,5 

1 60.9 

721.9 

37 

Smcdcrcvo 

144,9 

169,8 

202,2 

148,8 

661,0 

38 

Sopol 

161,3 

181,3 

211,4 

151,4 

710.2 

39 

SrcmČlca 

166,6 

186.3 

237,4 

162,9 

751.7 

'10 

Stiililinc 

152.9 

181.3 

2.24.1 

164,7 

721.9 

11 

Slcpojcvac 

158,2 

178.4 

215,1 

159,8 

710,4 

'l?. 

Snrčin sclo 

146,9 

1 60,5 

211,9 

145,8 

667.9 

43 

1‘opčidcr 

165,8 

182.6 

22.7.8 

153.4 

77.7,5 

'М 

Ugrinovci 

1 39.3 

140,0 

198,1 

142,2 

618.7 

<15 

l Idovicc 

157.3 

194,3 

216,5 

159,5 

777.4 

46 

Uinka 

152,7 

173.5 

217.3 

155,2 

697.7 

47 

Umčari 

151,8 

166.8 

193.3 

1 38,7 

651.2 

48 

USćc 

155,8 

169.6 

209,8 

161.0 

695.0 


Strana 80 



Lcto 


Strana 81 


I) r Miro sla \ ' a Џп kasev ir 



Zima 


Strana 82 


Klin ui ВеоцгаЈ и 



( 'iodina 

Slika 33. Sczonskt' i gotlišnja ruspotleln paduvina (пчп) na podrut ju llcofirutlu 

Do navedenih zaključaka dolazimo i ako posmalramo minimale meseene i 
godišnje sume padavina ('lahela 33). Naime, povee^mjc minimalnih godisnjih 
padavina na stanieama u samom gradu i/nosi oko 23% u odnosu na seoske 
staniee, ne«5to više ncgo u prvom slučaju, šlo polvrdjuje uticaj grada na polje 
padavina ('labela 33). 


Tabela 32. Sezonskc i godišnje ruzlikc u patlavinama (nun) izniedju gradskih i scoskih sianicu 

nu podrufju lleof>rtitla 


A P ( m m ) 

ZIMA 

PROI.I-ĆH 

I.PTO 

JIISHN 

OOOIŠN ЈР. 

’ 15-13 

30,6 

1 9 ,3 

35,4 

9,9 

95,0 

7-6 

27,1 

3 7 ,4 

29,9 

1 9 ,3 

116,2 

5-47 

4,3 

7,2 

26,8 

12,6 

49,0 

7-30 

6,0 

9,9 

15,3 

4,1 

34,4 


Brojevi 5, 6 , 7, Id, 15, 30,47 sc odno.se nu stanicc u prcthodnoj Tubdi 


Struna 83 




IJr Mirostava IJnkaše vić 


Klima Beopraria 


Tabela 33. Minanabie mesečne i godisnje sn/ne padcivi/ia (in/n) zci podnn je lieog/adu za 

periocl 1951. - 1985. godina 


г 

MHSl-CI 



Broj 

Slanica 

1 

II 

III 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X 

XI 

XII 

tiod. 

1 

\vala - Suin. uprava 

3,8 

8.0 

1.2 

27,2 

8.2 

23.9 

4.6 

6.1 

7,2 


7.3 

3.6 

579.2 

2 

Avala - šuplja slcna 

3,2 

10.2 

1.2 

16.2 

2.0 

15.7 

4.5 

3.7 

8.4 


8.3 


469.8 

3 

iatajnica 

2,9 

6.2 

2,3 

11,9 

6.8 

31.9 


5,3 

3.1 


9.0 

0.6 

416,7 

<1 

larajcvo 

6,4 

9.9 

0,4 

21.3 

8.0 

20,8 

16,5 

19.0 

8.9 


П.О 

0.8 

469.4 

5 

Зсор.гаО 

4,2 

8.9 

1,8 

18.3 

8.7 

15.4 

4,6 

5,2 

7.2 


6.9 

0.8 

461,8 

r. 

Besni I : ok 

4.4 

6.8 

0.8 

6,3 

3,3 

19,4 

4.0 

6.2 

0.7 


8.8 

0.1 

387.4 

7 

DolaniČka HaSla 

5.9 

9 

1.6 

17.1 

10.6 

17,4 

4.7 

•5,4 

6.3 


7.7 

0.6 

502.2 

8 

I.Sorča 

3.0 

6.2 

2,5 

11,6 

7.1 

16,0 

4,2 

0.8 

5,2. 


8.2 

0.9 

421.3 

9 

Holjcvci 

2.9 

9,6 

3,2 

7.7 

4,7 

20.9 

6.9 

П.9 

4.7 


8.9 

0.8 

467.5 

10 

Vcliki Mokri Liip, 

5.5 

8.7 

2.1 

19,6 

12 

17.4 

4.9 

2.6 

7.1 


7.3 

0.2 

544.2 

11 

Vranić 

4.7 

8.5 

1.5 

14.6 

1 2,9 

16.1 

10.3 

10.3 

8,3 


12.6 

2.6 

575,3 

12 

VrČin 

1.2 

9.8 

2.1 

17,9 

14.3 

18.7 

8.1 

3.7 

9,2 


6.7 


52 7.5 

13 

( .rcka 

1.9 

7.2 

0.7 

1 3.7. 

7,6 

30.8 

13,7 

6.5 

7,5 


8.6 

0.8 

120.2 

14 

Dudovica 

7.1 

6.0 

6,5 

16.7 

5.1 

30,1 

14.1 

12,8 

6.4 


9.9 

3.4 

591.7 

15 

DuSanovnc 

4.4 

10,3 

0.9 

20.4 

14.9 

ГЗ.З 

4.5 

5.7 

2.7 


7.2 

1.5 

482.5 

К. 

/.arkovo 

2.2 

4,2 

0.9 

18,3 

6.0 

18,7 

4.7. 

3.1 

6.1 


11.3 

1.2 

1 12.4 

17 

Zclcno brdo 

4.6 

6.6 

1.9 

14,9 

10.7 

15.3 

4.6 

12.5 

7.0 


7.0 

0.2 

195.5 

! 18 

Zciniin (‘nkovac 

4.3 

10,1 

2.2 

17.2 

9.0 

14.0 

4.5 

6.2 

5,8 


9.1 

1.1 

110.6 

19 

Zcniiiii Holjc 

4.2 

8.1 

2.5 

15.4 

7.2 

17.4 

4.0 

6.5 

3.7 


9.7 

о.о 

1 1 6.8 

20 

Jajinci 

4.9 

9.2 

1.8 

19.0 

1 6.0 

24.3 

4.6 

3.5 

5.7 


5.6 

2.1 

1/6,1) 

21 

Knc>cvac 

5,5 

8.6 

2.3 

15.0 

6.9 

18,7 

4.6 

5.1 

9.1 


6.3 

1.9 

413.7 

22 

Kolari 

3.1 

11.0 

0.1 

13.7 

1 2.4 

6.5 

4.2 

3,0 

1.7 


8.7 

2.5 

41 (.2 

23 

l.a/arcvac 

16,2 

9.8 

2.3 

6,8 

5.1 

22.6 

1 l.l 

јд 

5.8 


8.0 

4.0 

510.5 

24 

lj'8 

8.0 

6.7 

6.0 

11.9 

ШЖ 

38.7. 

8.0 

ES 

1.8 

0.1 

ШШ 


617.7 

25 

MakiS 

шт 

7.5 

1.9 

15.5 

3.3 

19,9 


10.8 

6.9 


ш 

0,5 

426,1 

26 

Mala Krsna 


шт 


14.7 

3.4 

6.3 

3.6 


4.8 

В 

13.0 

Ш 

51 1.8 

27 

Mali 1‘oŽarcvac 

1.7 

шж 


14.6 

10.0 

11.4 

п.о 

1.2 



шт 

1.9 

319.1 

28 

Obrcnovac 

сз 

6.8 

2.3 

13.7 

2.0 

16.3 

9.3 

17.6 

6.0 


10,9 

4.6 

129.5 

29 

OraSac 

4.3 

ESB 


13.7 

3.1 

22,1 


12.4 

4.6 

1.7 

11.5 

1.1 

416.4 

30 

OstriiZnica 

5.8 

10,9 

КШ 

11.9 

3.2 

19,2 

5,6 

10.9 

8.0 


шт 

0.5 

490.3 

31 

Pančcvo 

4,0 

6.0 

2.0 

12.0 

12.0 

18,0 

10.0 

1.0 

4.0 


n.o 


161.0 

32 

Padinska skcla 

1.2 

КШ 

0.8 

6.9 

Ш 1 

19.1 

4.8 

Ш1 



8.9 

0.1 

1(V,.1 

33 

Pclrovćić 

6.0 

10,4 

3.3 

16.9 

5.0 

24.8 

1.2 

8.4 

8.2 



о.з 

155.7 

31 

Radmilovac 

ШЕШ 


1.8 

15.8 

■а 

14.2 

■21 

3.5 

5.5 


■23 

l.o 

433.5 

35 

Ralja 

3.6 

ш 

2.0 

16.8 

19,0 

15,6 

14,2 

5.1 

6,9 


ша 

2.8 

475.2 

36 

RiHanj 

4.4 


| | 

1 8.8 

9.0 

25,4 

4.1 

1.2 

3.1 


0.1 

l.l 

499.0 

37 

Sincdcrcvo 

2.2 

ввд 

шш 

11.7 

12.1 

0,6 

3,5 

ш 

4.5 

' 

13.3 

3.0 

495. 1 

38 

Sopot 

8.9 

| д 

шш 

1 9.9 

2.2 

25,3 

1 3,6 

ШЕЖ 

3.8 

■ 

■Ш 


51 7.2 

39 

SrcmČJca 

5.8 

и.о 

2.1 

13.8 

5,6 

23.9 

ш 

1 1 .2 

7.5 

Ш 

■iU 

шп 

•197.6 

40 

Stiililinc 

1.4 

II. 1 

3,9 

14,2 

3.0 

19.5 

10,4 

12.1 

шл 


Ufil 

ш 

474,0 

41 

Stcpojcvac 

4,4 

8.7 

1.3 

30.5 

6.1 

15.1 

1 2.2 

7.3 

3.0 


II .0 

2.4 

449.6 

47. 

SnrČin sclo 

2.6 

10,4 

3.4 

1 9,8 

3.2 

15,1 

1,2 

15.1 

8,8 


0.8 

0.3 

497.9 

43 

I'opčidcr 

3.3 

11. 1 

3.1 

18,6 

8.9 

14,7 

5.0 

5.2 

7.6 


6.8 

2.3 

487.1 

44 

l Iprinovci 

1.9 

6,2 

2,5 

10.3 

4.6 

13,5 


9,2 



ll.i 

0.3 

401.1 

45 

Udovicc 

1.5 

8.3 


11.7 

8.4 

3.8 

3,6 

7.4 

6.7 


4.6 

? ? 

505,0 

46 

l linka 

7.6 

10.3 

3.6 

13.5 

4,9 

1 9.6 

14 

12,5 

7.2 


7.1 

1.5 

451.1 

47 

Umčari 

1.9 

9,2 


15.3 

14,9 

6.4 

13 

8.3 



7.2 

2.1 

353.0 

48 

1 Kćc 

3.0 

4,8 

1,8 

12,9 

10,1 

32.8 

9.1 

7.6 

3,5 


12.1 

l.l 

463.8 


10.4. Sncg i sncžni pokrivač 


U umcrcnim gcografskim širinama do padanja sncga i formiranja sncžnog 
pokrivača dolazi zimi pri tcmperaturi vazduha ispod ()°C. 'Ггајапјс i visina sncžnog 
pokrivača su veoma promenljivi nc samo u gcografskom smislu vcč i na jcdnom 
istom lokalitctu, zavisno od olopljcnja ili zahladjcnja praćenih snc/.nim 
padavinama kao i od jačinc vctra. 

Značaj sncžnog pokrivača jc raznovrslan. Naimc, on mcnja radijacioni rc/.im 
Zcmljine površinc zbog vclikog albeda a zbog male toplotnc provodljivosli dobar 
jc kao izolator, što znači da bitno utičc na lcmperaluru zcmljišta. 

Kako su padanjc sncga i obrazovanjc sncžnog pokrivača vidnc karaktcristikc 
zimskog pcrioda, to ćc u ovom odcljku biti navcdcni najkaraktcrisličniji podaci o 
sncgu i sncžnom pokrivaču u Bcogradu. 

Osmatranjc i mcrcnjc sncžnih padavina i sncžnog pokrivača u Hcogradu 
vršcno jc od počctka mctcoroloških mcrcnja, mada u izvcsnim pcriodima 
ncrcdovno, z.bog čcga razmalrani niz (1888. -1991. godina) nijc potpun. Postojcći 
podaci pokazuju da sc sncg u Bcogradu možc očckivali od novcmbra do aprila, a 
u oktobru i majii samo u izuzclnim godinama. 

1 abela 34. liroj duna sa padavinanta - lieogrud (1888. - 1991. godinu) 


I 

\швш 

IIDI 

IV 

V 

VI 

VII 

VIII 

IX 

X XI 

XII 

( »od. 

Broj dana sa padavinama (kiša i sneg zajcdno) > 0,1 mm 


13,0 


1 1,6 

12,8 

9Ш 

13,2 

10,0 

вп 

8,8 

10,0 

12,3 

ШЕВ 

139,0 


КЛ 

20 

22 

23 

26 

20 

18 

шш 

19 

24 

25 

25 


|Najmo nji 

шл 

I 

1 

шт 

4 

6 

2 

шш 

2 


3 

3 

105 

Broj dana sa kišom > 0,1 mm 


Srcdnji 

7,3 

шшж 

9,5 

12,7 

кш 

13,1 

шш 

8,9 

8,6 

швт 

шш 


120,5 

Najvcći 

16 

15 

18 

23 

26 

шш 

18 

20 

20 

25 

24 

18 

1 70 

|ЈИн1ћшД 



1 

5 

4 

шт 

2 

3 

2 


1 


86 

Broj dana sa sncgom > 0,1 mm 


8,0 

6,4 

3,8 

0,7 

0 

шш 



■■ 

0,2 

шзш 

6,0 

27,8 

[IBSBI 

20 

17 

15 

шл 

шл 



. 


4 


25 

ШЕЛ 

Najmanji 





ш 




в 


в 


шш 


Srednji dalum prvog sncga: 
Najraniji dalum prvog sncga: 
Najkasniji dalum prvog sncga: 
Srcdnji dalum poslcdnjcg sncga: 
Najraniji dalum poslcdnjcg sncga: 
Najkasniji datum postcdnjcg sncga: 


23. XI 
7. X 1 897. 

27. XII ДИ*. 1979. 

21. III 

8. II 13tp 1’ 

1 1. V 1953. 


Slrunu 84 


Sirunu 85 
















































































































































































































































































K[in i а Bj’Jlg rada 


Pr Mirosl ava Unk a.šević 


U Bcogradu ima proscčno 139 dana sa padavinama od kojih 2.«S dana sa 
sncgom (Tahcla 34). Dani sa snegom su rasporcdjeni od oklohra do maja. Najvišc 
dana sa sncgom ima u januaru (S,0), a /atirn u fchruaru (6,4) i deecmhru (6,0). 
navcći hroj dana sa sncgom u jednom od zimskih mcscci i/nosi 25 dana u 
dcccmbru, 1969. godinc, i 20 dana u januaru 1947. godinc ('l'ahcla 45 u Prilo/ima). 
Medjutim, padanjc sncga mo/.c da i/ostanc prc svcga u aprilu i novcmhru pa 
naj/ad i u martu. Tokom razmatranog pcrioda hilo jc slučajcva kada sncg nijc 
padao u dcccmhru (1891., 1908. i 1916. )pa čak i u fchruaru (iS9()., 1966. i 1974.), 
dok nijc hilo nijcdnog januara bez snega. Ista lahcla poka/ujc da jc najvišc dana sa 
sncgom (višc od 40) hilo slcdećih z.ima: 1981. /82. (41), 1892. /93. (41), 18S8./89. (42), 
1941. /42. (42), 1 946747. (42), 1 954755. (42), 1931732. (44), 1955756. (44), 1961762. 
(44), 1980781. (44), 1952753. (45) i 1969770. (53). 

Ako sc izdvoje zimc u kojima jc hilo 15 dana sa snc/nim padavinama i manje. 
vidi sc da ih jc bilo 12 i to: 1893794. (15), 1907708. (15), 1926727. (15), 1971772. 
(15), 1 92072 1 . (14), 1973774. (14), 1950751. (13), 1989790. (13), 1901702: (12), 
1935736. (11), 1950751. (11) i 1929730. (9) (Rezultati osmatranja Mclcorološkc 
opservatorije u Bcogradu 1887. - 1986. godine). 

Višcgodišnja mcrcnja poka/uju (Tabcla 46 u Prilo/ima) da sc sne/ne padavinc 
mogu u Bcogradu očckivati od prvc dckadc oktohra do počctka drugc dekadc 
maja. Srcdnji datum prvog dana sa padanjcm sncga jc 23. novcmhar, a poslednji 
21. marl što znači da srcdnja du/.ina pcrioda padanja sncga ohuhvata 118 dana. 
Najraniji dalum padanja sncga hio jc 7. oktohar 1897. godine, a najkasniji 1 1. maj 
1953- godinc. I/ Tahclc 46 u Prilo/ima sc takodjc mo/c vidcti da jc prvi sncg pao 8 
puta u oktohru, 56 puta u novcmhru, 34 puta u dcccmhru i nijcdnom poslc tog 
mcscca. Poslcdnji sncg sc lakodjc javlja u ra/ličito vrcmc. Tako jc u fcbruaru 
poslcdnji sncg pao 18 pula, u martu 44 puta, aprilu 37 puta a u maju sc javio samo 
jcdnc godinc. 

Pod snc/nim pokrivačcm sc podrazumeva sloj napadalog sncga koji potpuno 
pokriva Zcmljinu površinu, a visina mu jc najmanjc 1 cm. Sncžni pokrivač sc javlja 
od oktohra do aprila, sa najvcćom vcrovatnoćom pojave u januaru, fchruam i 
dccembru. 


Srcdnji datum pojavc prvog sncžnom pokrivača u Bcogradu (Tabela 47 u 
Prilo/ima) jc 3. decembar a srcdnji datuni poslcdnjcg sncžnog pokrivača jc 5. 
mart. Inačc, počclak i kraj sncžnog pokrivača jc vcoma ra/Iičil. Тнко sc z.imc 
1897798. sncžni pokrivač javio kasno i trajao jc od 4. do 20. fchruara 1898. godinc. 
Mcdj’utim, /imc 1912713. godinc sncžni pokrivač sc rano javio i kralko trajao, tj. 
od 8. do 12. novcmhra 1912. godinc i u oslalom dclu tc zimc ga nijc hilo. 
Intcrcsanlna jc i zima 1950751. godinc kada je samo 19. jantiar 1951. godinc imao 
sncžni pokrivač. To jc inačc, u/ /imu 1976777. godinc, najloplija zima tokom cclog 
posmalranog ni/a osmatranja. 

Zima 1928/29. je hila najhladnija u ovom vcku, nc samo kod nas, vcć i u 
čitavoj Evropi. Tada jc snež.nog pokrivača sa kraćim juckidima hilo od počctka 
januara do srcdinc marta 1929. godine. IJ tom pcriodu, /hog prodora vcoma 



hladnog polarnog vazduha, dncvnc minimalnc tcmpcralurc va/dtiha su imalc 
i/ra/ilo niskc vrcdnosti, lako da je u Bcogradu rcgistrovano -25,5 °(\ 

Poslcdnja ošlra /ima hila jc 1962/63. godinc. Tc zimc prvi sneg jc j->ao 
srcdinom novcmhra 1962. godinc, a poslcdnji počclkom aprila 1963. godine, šlo 
znači da jc pcriod sa sncžnim pokrivačcm hio /а skoro Iri ncdcljc d uži od juoscka 
(39 dana, Tabcla 47 u Prilo/ima). 

Najvcća visina sncžnog pokrivača u Bcogradu (Tahcla 47 u Prilo/ima) i/.nosi 
80 cm (3. 2. 1962. godine), kada jc sncžni pokrivač trajao 28 dana, tj. od 
30. 1. 1962. godinc do 26. 2. 1962. godinc, a u pcriodu od 1. 2 1962. godinc do 8. 
2. 1962. godinc jc hio viši od 40 cm. 

Počelak sncžnog porivača u trajanju tri i višc dana jc najčcšćc hio u decembru 
(46 puta) i novcmhru (27 puta), dok jc kraj sncžnog jiokrivača islog Irajanja 
najčcšćc bio u fchruaru (40 pula) i marlu (36 juila), što jc hronološki ju ika/ano u 
'Pahcli 48 u Prilozima. 

U poglcdu lcmpcralura, u Bcogradu sc srcdnjc dncvnc ncgativnc lcmjicralurc 
mogu očckivati u pcriodu od oklohra do ajuila. Rasjiorcd srcdnjih dncvnih 
ncgativnih tcmpcratura u toku /imc jc vrlo ra/ličit iz godinc u godinu. Rctkc su 
godinc kada jc hilo ncprckidnih hladnih pcrioda sa srednjom dncvnom 
tcmpcraturom nižom od 0 °C u trajanju od 84 dana, kao šlo jc hila /ima 1890/91. 
godinc. 

Raspodela broja dana sa ncgalivnim srcdnjim dncvnim lcmpcralurama kao i 
rasjiodcla njihovih suma poka/ujc da sc u posmatranom jicriodu u toku z.imc 71 
put srcdnja dncvna tcmpcralura isjioel nulc javila u Irajanju od 41 do 60 dana. 
Maksimalnc vrcdnosti hroja dana sa srednjim dncvnim ncgativnim tcmjicraturama 
po mcsccima i/nosc: 3 dana u oklohru (1920. godinc), 14 dana u novcmhru (1888. 
godinc), 31 dan u dcccmhru (1889. godine), 31 dan u januaru (1891., 1896. i 1940. 
godine), 28 dana u fchruaru (1958. godinc), 15 dana u martu (1932. godine) i jcdan 
dan u aprilu (1929. godincj). 

Sumc srednjih dncvnih ncgalivnih lcmcj^cratura (Tahcla 35), kao 
karaktcristikc jačinc zime, pokazuju da sc najčcšćc krcću u inlcrvalu od 50,1 do 
150,0 °C. 

Oštrc / imc sa sumama srcdnjih dncvnih ncgativnih lemj>eralura vcćim od 
400 °C dalc su u Tahcli 36. 

Najblaža zima bila jc 1950/51. godinc sa sumom negativnih srcdnjih dncvnih 
tcmpcratura od samo 9,7 °C. Blagc z.imc sa sumama manjim od 50 °C hilc su još 
1901/02., 1909/10., 1915/16., 1919/20., 1930/31., 1935/36., 1954/55., 1960/61., 
1972/73., 1974/75., 1976/77., 1982/83. i 1987/88. godinc. 


Strana «S '6 


Strana S7 



I )r Miros l ava Unkaš ević 

Klima Hcograd a 


Tabela 35. Raspodela česlina broja dana sa negalivnim srednjim dnevnim lemperalurama 
vazduha i raspodela čestina suma srednjih dnevnih negativnih lemperatura vazduha , lleograd, 

period im.m. - 1991. /92. godina 


11. SLiŠA 


Вгој dana 

Вгој slučajeva 

Suma temperatura 

°c 

Вгој slučajcva 

1 - 10 

3 

0,0 - 50,0 

14 

11-20 

9 

50,1 - 100,0 

28 

21 -30 

24 

KX),I - 150,0 

25 

31 -40 

24 

150,1 - 200,0 

8 

41 - 50 

36 

200,1 - 250,0 

10 

5 1 - 60 

35 

250, 1 - 300,0 

8 

61 - 70 

7 

300, 1 - 350,0 

4 

71 - 80 

6 

350, 1 - 400,0 

2 

81 -90 

1 

400,1 - 450,0 

4 



450,1 - 500,0 

2 


Tabela 36. Ošire zirne sa sumama negalinih temperatura zimskih dana, brojem ledenili dana 
i sneinim pokrivaeem, lieograd, period 1887. /88. - 1991. /92. godina 


Zime 

Suma 

negativnih 

temperatura 

°C 

Broj lcdcnih 
dana 

Broj dana sa sncžnim 
pokrivačem 

1887 ./88. 

409,1 

64 

nema podataka 

1890/91. 

445,5 

84 

90 

1 8 92. /93 

448,3 

64 

nema podataka 

1928 ./29. 

477,3 

69 

81 

1941. /42. 

411,0 

74 

89 

1 962. /63. 

403,0 

71 

71 


1 1.1. Osobciiosli suša 

Po svojim karakterislikama suša se veoma retko javlja. mo/.e dugo da traje i 
verovalno je najmanje predvidljiva od svih atmost'erskih pojava. Zbog ovih 
osobina, naročito vremenskog karaktera, suša se ne može uporediti sa drugini 
vremenskim i klimatskim ekstrernima kao što su poplavc, mra/evi, visoke 
lemperature ili jaki vetrovi koji mogu da uslove i gubitak Ijudskih /.ivota 
(Riebsame, 1986.). Mnogi naueniei, baveei se proueavanjcm komplcksnog 
karaklera suše, ra/vili su sopstvene metode i pokazalelje o karakteristikama 
sušnih epi/oda eak i /а istc geogratske oblasli. 

Zbog moguenosti da traje dužc vreme i /ahvati velike oblasti, sušu smatraju 
jednim od najgorih Ijudskih neprijatelja (WM(), 1975.). Suša izra/.ava neku vrstu 
neravnote/e nastalu /bog neobienih klimalskih varijaeija ili Ijudskih aklivnosli. 
Očigledno je da bilo koji oblik suše nastaje zbog dcficita padavina i da se svi drugi 
aspekti suše odnosc na neadekvatne količine padavina. Najširu upolrebu ima 
Palmerov indeks inten/itela suše (PDSI) /а koji je potrebno po/.navanje srednjih 
vrednosti lemperature i padavina u odredjenom pcriodu /а ugro/enu tcriloriju. 

Indeks ri)SI se /asniva na anali/.i balansa površinske vode kao i na 
poredjenju stvarnih i poteneijalnih vrednosli elemenata balansa vode (R'l' I’lv 
/а evapotranspiraciju, W ~ AWC /а proeenu i/.nosa /emljišne vlage, ild.). Ovaj 
indeks je veoma popularan zbog kva/i-invarijantnosti u klimatskim uslovima 
ra/ličitih oblasti (Wilhite, 1983.; I Ieeht,1983.; Karl, 1983.; Oladipo, 1985.; Rao i 
dr., 1986.; Farago, 1990. i 1990. a,b). 

11.2. Dciliiicijc sušc u mcicorologiji i iivodjcnjc karakicrističnili 
paramctara 

Meteorološka suša se česlo indenlilikuje sa atmosl'erskom sušom i 
jednostavno definiše kolieinama padavina ispod srednjih vrednosti, a ponekad i u 
kombinaeijama sa parametrima kao što su temperalura, ralalivna vla/nost i br/.ina 
vetra. U stvari, opšli i/.ra/ suša nije idenličan defieilu padavina, vee je pre svega 
obično jiosledica padavina ispod normalnih vrednosli (Oladipo, 1985.). Ove 
osobine su okvalifikovane u unpšlcnijoj dcfiniciji suše daloj u WMO (1975.) koja 
pove/uje ra/.ličile oblike suše sa defieilom padavina: "Stisa je po definiciji tmjan, 
regionalno rasposlmnjcn ncdoslalak padavina. Svc drupc dcjinicijc sušc su u ve~i sa 
ulicajcm padavina manjim od normalni/i na poljoprivrcdu, vodcnc rcsursc, 
socijalnc i ckonomskc akiivnosli " . 

l’reeiznijc rečeno, almosferska suša jc slanje atmosfere (ne trenutno, vce 
inlcgralno stanje /а du/.i vremenski jicriod i koje ima za posledicu količine 


Strana 88 


Strana 89 





/ //' i\f iro.slu\ ii Ипк iiM'vić 


padavina manjili od normalnih (/a laj period) i atmosfersku vla/.nosl manju od 
normalne vrednosli. 

Mnogi autori proširuju koncept meteorološke sušc na zemljišnu sušu jer je 
ravnote/.a vlage u zemljuštu u hliskoj vezi sa atmosferskim proeesima. Tako, male 
padavine, visokc temperature i mala relalivna vlažnost vazduha mogu da 
prouzrokuju sušenje zemljišta. Ipak, zemljišna suša je specifičan oblik l’enomena 
suše i nije iskljueivo kontrolisan samo meteorološkim proeesima. 

Poljoprivredna suša se javlja u slueajevima kada je raspoloživa zemljišna vlaga 
dalcko manja od potreha za isparavanjcm. Ovaj nedoslatak može hiti poslcdica ili 
neohieno malog snahdevanja vlagom ili neohieno velikih zahtcva za vlagom 
(WM(), 1975.). 

I lohieajeno je da se u nauenim analizama suša kvantiativno opiše, pa se uvode 
razilčili pokazatelji. Numeiieki pokazalelji aktivne vlage uvedeni su za 
karaklerizaeiju klimatskih z.ona i o/naeeni su kao "pokazalelji aridnosti". Aridnost 
izražava relalivno permanentno stanje klimala. Suša je "skraeeni izraz." za ovu 
pojavu. Medjutim, suša o/.naeava deficit vlage u odnosu na Iokalnu (klimatski ili 
ekološki odrcdjcnu) srednju ravnotežu vlage. Stoga sa pokazaleljima aridnosli 
moramo hiti vrlo opre/.ni kod primena u proueavanjima suše. Drugim reeima, 
inlenziteli suše u razlieilim delovima sveta mogu hili uporcdivi samo ako su 
odgovarajuee anomalije normalizovane u odnosu na lokalne uslove. U praksi se 
koriste razlieili pokazalelji u zavisnosli od svrhe ispilivanja i koiišeenja 
meteoroloških podalaka. 

Vee pomenuti disciplinarni aspekli proueavanja suše takodjc utieu na izhor i 
korišecnjc poka/.atelja. Sa meteorološke laeke gledišta ra/.lieiti lipovi suša mogu se 
u širem smislu opisati pomoeu mcleorološkili parametara (parametri slanja 
atmosfere i oni koji imaju značajan utieaj na poljoprivredni ili hidrološki hilans 
pomoeu evaporaeije ili evapolranspiraeije i pomoču iznosa produktivne zemljišne 
vlage ili nivoa vode u rezervoarima i td.. 

l’akodje su u klimatološkom smislu veoma značajne česline sušnih perioda. 
Pod sušnim pcriodom smatra se najmanje pet u/.aslopnih dana hez kiše ili sa 
visinom manjom od 0,3 mm padavina. Interesanlno je da u Heogradu ima dosta 
sušnih perioda ( I’ahela 49 u I’rilozima). Najviše ih ima, hez ohzira na dužinu 
trajanja, u julu, avgustu i septemhru. Sušni periodi traju česlo diže od 20 elana a u 
ekstremnom sličaju čak i 53 dana ( 1888. godine). Značajno je da se sušni pcrindi 
duž.eg trajanja javljaju češee u hladnoj (IX - III) nego u loploj (IV - VIII) polovini 
godine. 

Iz Tahele 49 u Prilozima se lakodjc vidi da je najmanje trajanje sušnog 
perioda maksimalne duž.ine 20 dana u maju a največe, več pomenuta 53 dana u 
dceemhru. Uglavnom, od aprila do avgusta najduži su pcriodi krači od 30 dana. 

vSrednje trajanje sušnih pcrioda prcma višegodišnjim podaeima pokazuje 
razlike u pojcdinim meseeima u toku godine. .Ono se kreče od 7,9 dana u junu do 
1 1,6 dana u septcmhru. 


Klima Be oKrad a 


11.3. Poslupak i/računavaiija indcksa PDvSI 

lhi praktičnom izračunavanju I’almerovog indcksa jačine suše (PI)SI) 
potrehno je učinili niz pretposlavki u jednačini halansa vode koja je osnovna z.a 
razumcvanje izloženog metoda. Za proeenu z.aliha vlage u zcmljištu, površinski 
sloj zemljišta (do 100 em) se dcli na dva sloja, pretpostavljajuči da je maksimalan 
iznos zaliha vlage u sloju (0 - 30 em) 70 mm. Ovdc se podrazumeva da vlaga iz 
nižeg sloja z.cmljišta ne mož.c hiti uklonjena sve dok sc ne ukloni sva vlaga iz. višeg 
sloja. Takodjc se pretpostavlja da je u oha zemljišna sloja sposohnost za primanje 
vlagc nezavisna od sez.one, tj. od godišnje promcnc vegclaeionog pokrivača i 
razvoja korenovog sistema hiljaka (ЛПеу, 1984.), šlo je od vclikog značaja u 
kultivisanim ohlastima. 

Pošto ne postoji univerzalno usvojen metod za izračiinavanje polencijalne 
cvapotranspiracije (PE) lo se čcslo koristi 'l'hornthwaitcov metod (Palmer, 1965.) 
mada se uspešno može korisliti hilo koji od poz.natih metoda. Evapolranspiraeioni 
(ГлТ) guhiei vlage iz zemljišla dogadjaju se uvek kada je z.adovoljcn uslov PI : . > P, 
gde su sa P označenc mesečne sume padavina. Polrošnja vode zhog 
evapotranspiracije iz gornjeg L s i donjeg L„ sloja mož.e se izraz.it i kao: 


/, 


min[.V, (/’/■; -/’)], 
AWC 


I. < s 

u 


u 


gde su sa S s i S u označeni iznosi zaliha vlage na početku meseca u gornjem i 
donjem sloju zemljišta, dok potencijalni vodni kapacilet zemljišla (AW(‘) z.a oha 
zemljišna sloja z.avisi od lokalnih karakteristika zemljišta. II slučajevima kada je 
dostignut vodni kapacitet zemlji.šla, tj. kada su sve porc u zcmljišlu ispunjene 
vodom, dolazi do olieaja vode. 

Potencijalni priliv vode u zcmljištu (PR) je defmisan kao onaj iznos vode koji 
je potrehan da zernljišlc dosligne svoj polj.sk i vodni kapacilct, tj.: 


PR--= AWC -(.V i Л'Ј 

Potencijalna potrošnja vode iz z.emljišta (PL) dcl'inisana je kao onaj i/.nos 
vodc u z.emljišlu koji nuvže hiti izguhljcn u procesu isparavanja pretpostavljajuči 
da nema padavina, tj.: 



PL - /7,. 4 /7, 


14. = min(/’/i,,S' ) / Pl. PL .)\ i rl < v ) 

X V » л / II д W ( ' ' " " 


Strana 90 


Strana 91 


Dr M iro sluv a И пк ам’ \ ić 

Polcncijalni oticaj (PRO) jc dcfinisan kao razlika potcncijalnih padavina i 
potcncijalnog priliva vodc. Palmcr (1959.) jc odrcdio da su potcncijalnc padavinc 
jcdna kc potcncijalnom vodnom kapacitctu zcmljišta pa jc: 

PRO - Л \VC -J y R = S s +S u 

Svi ovi paramclri dircklno ulazc u PI>vSI modcl za izračunavanjc indcksa sušc, 
(Kj,/ J ), tj. PDSIj = 0,897 PDSIj , + Кј{р~ p) , gdc jc Kj tcžinski faklor (Palmcr, 

1959.), P jc slvarna mcscčna suma padavina i P jc klimalski podcšcna mcscčna 
suma padavina za postojcčc uslovc (Palmcr, 1959.). Pošlo sc zadnjih dcsct godina 
(1984. - 1993.) suša na poljoprivrcdnom području oko Hcograda javila čcliri pula, 
to jc na primcru izražcnc sušc u loplom pcriodu 1992. godinc izračunat Palmcrov 
indcks (Sl. 34). 

Palmcrov indcks jačine sušc (Sl. 34) pokazuje nam da je suša počcla u aprilu, 
pojačala se u maju, da bi tokom juna prcstala zbog pojačanih padavina (izmercnc 
su padavine dva puta vcčc od junskog proscka). Juli mcsec jc bio u domcnu 
normalnih uslova za bcogradsko područje, dok jc lokom avgusta doŠlo do pojavc 
sušc srcdnjc jačinc koja jc tokom seplembra kulminirala u suši priličnc jačinc z.bog 
mcscčnog deficita suma padavina od 40 mm i porasta srcdnjc mcscčnc 
tcmperaturc za 5,5 °C u odnosu na višcgodišnjc prosckc. 



MESECI 

Slikci 34. PDSI u 1992. godini za poljoprivredno podrućje oko Beograda 


Kli/na Bcozrad a 


12. ZAGADJENOST ATMOSFERE 

12.1. Koncentracija zagacljiijtičih materija ii prizemnom sloju 
atmosfere 

U okolini Beograda nalaze su tcrmoclcktranc Obrcnovac i Kolubara sa 
najvcčom cmisijom vS () 2 u Jugoslaviji. Nasuprol njima nalazi sc Pančcvo sa 
fabrikom azotnih djubriva i rafincrijom naflc, tako da jc gradsko područjc 
izložcno vclikom uticaju ovih zagadjivača. Sloga sc smatralo opravdanim da sc u 
Mctcorološkoj opscrvatoriji u Beogradu najpre počnc (1976. godinc) sa mcrcnjcm 
sadržaja onih zagadjujučih matcrija kojc sc najvišc srcću u vazduhu (S() 2 i čcstica 
dima), a imaju vcoma štelan uticaj na životnu srcdinu. Značajan ulicaj na ukupnu 
emisiju S0 2 imaju tcrmoclcklranc (do7()%), dok su izvori emisije azolnih oksida 
(do 60%) mobilni izvori kao što su lokomotivc, pulnička i terctna vozila, avioni i 
dr. (Vuković i dr., 1991.). 

Oksidacija S0 2 u atmosferi (pri čcmu sc slvara vcoma otrovna sumporna 
kisclina) dcšava sc u gasovitoj fazi, u vodcnim kapima i na površinama. Brzina 
ovih rcakcija zavisi od srcdinc u kojoj sc odigravaju. 'Гако klimahskc karaklcrislikc 
Bcograda sa velikim brojcm časova sijanja Sunca i visokim tcmpcralurama u 
toploj polovini godinc pogoduju inlcnzivnim fotohcmijskim transformacijama 
zagadjujućih matcrija u atmosfcri. 

Važno jc istaći da jc prcnos aerosola sulfata i sumpornc kisclinc u almosfcru 
iznad Bcograda moguć lokpm cclc godinc i to od vclikih tcrmoclcklrana iz. 
Kolubarsko-posavskog bascna, žcljczarc iz Smcdcrcva, pa čak i iz fabrikc 
sumpornc kisclinc iz Šapca i viskozc iz Loznice. To znači da je pri odrcdjcnim 
vremcnskim slanjima zdravljc Ijudi u Bcogradu ugrožcno, ako znamo da jc pri 
srednjoj konccntraciji acrosola sulfata od 10 - 12 pg/nv 1 i lcmpcralurama u 
intcrvalu od 1 - 10 °C primcćcn vcći proccnat obolcvanja rcspiratornih organa kod 
Ijudi. 

IJ ispitivanom pcriodu (1978. - 1991. godina) na meslu Mclcorološkc 
opscrvatorijc u Bcogradu srcdnjc godišnjc konccntracijc S() 2 krcću sc od 72,6 do 
143,3 pg/m 3 i dima u intcrvalu od 43,2 do 66,6 pg/m 3 . Maksimalno dozvoljcna 
dncvna konccntracija za S() 2 jc 150 pg/m 3 i dim 50 pg/m 3 , a mcscčna i godišnja 
konccntracija S() 2 i dima jc 50 pg/m 3 , što znači da je vazduh u Bcogradu vcoma 
zagadjcn. 

Vcoma vclikc dncvnc konccntracijc S0 2 i dima uočcnc su u zimskom pcriodu 
1980./81. i 1987./88. godine. Tako je, na primcr, maksimalna dncvna konccnlracija 
S0 2 u ispitivanom pcriodu iznosila 822 pg/m 3 (1987.), a dima 700 pg/nv 3 (1987.) što 
jc 5,5 odnosno 16 puta više od dozvoljcnc dncvnc granicc. IJporcdjujući podatkc 
Beograda i Los-Andjclcsa, srcdnjc konccntracijc S() 2 su istog nivoa, a poznato jc 
da jc ovaj amcrički grad jcdan od najzagadjcnijih. 


Strana 92 


Strana 93 



l)r Mirosl ava l In kašević 


Na sl. 35 pokazan jc godišnji hod konccnlracijc vS () 2 i dima u Bcogradu u 
pcriodu 1978. do 1991. godinc.Oodišnji hod jc prcdstavljcn promcnom vcličinc M 
koja označava odnos srcdnjc mcscčnc i srcdnjc godišnjc konccntracijc vS() 2 i dima. 
Maksimalnc vrcdnosti ovih primcsa u Bcogradu javljaju sc tokom zimskih mcscci, 
naročilo u dcccmbru i januaru kada jc rad tcrmoclcklrana najintcnzivniji. Od 
fcbruara do maja postoji nagli pad konccnlracijc vS () 2 i dima u gradu. lokom 
lctnjih mcscci, konccntracija S() 2 ima minimum i praklično sc nc mcnja dok jc od 
juna koncentracija dima u stalnom poslcpcnom porastu. 



JAN FEĐ MAR APK MAJ JUH JUL AVG SEP OKl NOV OEC 

MESECI 


[" — snnoof dioksid — - diTi J 

Slika 35. Srnlnji f'odišnji hotl konccntracijc SO^ i tiiina u licogratlu (I97S. - 1991. f>otlina) 

U pcriodu (1980. - 1981.) Kajšič (1983.) jc dctaljno ispilivala dncvnc 
konccntracijc S() 2 , aerosola sulfala koji su rastvorljivi u vodi i hidronijum jona u 
padavinama u Meleorološkoj opscrvatoriji u Bcogradu. Dolujcni rczultati su 
prcdstavljcni na sl. 36, 37 i 38. Na sl. 36 dati su histogrami rclalivnc učcslalosti 
S() 2 . Mozc sc uočiti da jc u sczoni bcz grajanja proccntualno najvcči broj uzoraka 
imao niskc konccnlracijc i to od 0 - 50 pg/irK i od 51 do 100 f.ig/nv\ tlok sc u 
zimskom pcriodu konccntracija .S() 2 povcčala, pa jc največi broj dana sa 
konccntracijama izmcdju 101 i 150 pg/m-' i od 210 do 250 pg/nv\ U danirna sa 
padavinama raspodcla jc slična, jcdino jc u grcjnoj sczoni proccntualno manji broj 
uzoraka sa konccntracijama od 151 do 200 pg/m 3 , pa bi sc moglo rcči da clckal 
spiranja S0 2 u zimskim mesecima nijc uočljiv. 

Kod sulfata jc postojao drugačiji odnos (sl. 37). I/ dobijcnog histograma sc 
vidi da jc raspodcla konccntracija slična u oba pcrioda, odnosno najvcči broj 
uzoraka ima konccntracijc izmcdju 0 - 10 pg/nv^ u zimskoj i od 11 - 20 jig/m*' u 
lctnjoj sczoiii. Koncenlracije u danima sa padavinama pokazuju isti oblik 
raspodclc. 


Strana 94 


Klirna Beoprada 



O lOO 200 ЗОО c.OO hottrrn t шп|л O IOO 700 300 400 O lOO 700 ПОО 4П0 

Irlnji peraotl SO» (t.qrrt 5 j r.iinski ptnoil qoOi*ii|i pettoo 


SHka 36. llistof>ram rclativnc frckvcncijc koncentracijc S() 2 ( Rajšić , I9S.I.) 
(I \tlani he.z patlavina, sa /nttlavinarna) 



O Ш X) 40 koiicriilrooijo 0 70 40 O ?(' 40 

lf*lrt|i perioO soj I Mqm'* > zirntki pmoil «|Oilt*rt|i tirno.i 


Sltkd 37. llistogram relativnc frckvcncijc. konccntracijc SO^ ( Rajšić . I9SS.) 
(I \tlani hcz i nitlavina , ШШ(1а/и' sa padavinama) 


relol.vnn (’/%) 
frpkvrnci/o 


1>Н 





14 ЛЧ fiS 61 75 П ч 

lfIN.ll Pf.RlOO 



35 <5 59 65 75 35 <5 55 hi 79 

ZIM5KI PEHIOO GOOlC-UJl PFRIOn 


Slika 38. Ilistogram rclativne frckvcncije pll vrctlnosti (Rajšić, 1985.) 


Strana 95 






Dr Mirosla v a IJnka sević 

Pogto padavine najviše "očistc" prizemne vazdušnc slojeve, lo je hemijski 
sastav padavina vcoina dobar pokazatelj opšte zagadjenosti vazduha u giadu. 
Oksidi u padavinama stvaraju jake kisclinc kojc zajedno sa zagadjenini 
padavinama utiču na hemijske reakeije u atmosferi a povečavaju koroziju i 
propadanje prirodnih i gradjevinskih materijala. 

Voda u dodiru sa ugljendioksidom ima pH vrednost 5,6 (pH vrednost čiste 
destilovane vode) pa se sve padavine kojc irnaju pH vrednosl ispod 5,6, nazivaju 
"kiselim" padavinama. Na smanjenjc pH vrednosti u padavinama najvišc uliču 
oksidi sumpora i azota koji sa padavinskom vodom stvaraju jake kiseline. Ranije 
se smatralo da se "kisclc" padavine javljaju u velikim gradovima i industrijskim 
naseljima. Medjutim, sa povećanjem upotrebe fosilnih goriva za proizvodnju 
energije u industriji i saobraćaju, povećava se i količina sumpora i azota, koji 
vazdušnim strujanjem dospevaju u almosferu a odatle se izluče u obliku padavina 
van gusto naseljenih mesta i industrijskih naselja. 

Histogram, koji pokazuje raspodelu pH vrednosti u Beogradu dal je na sl. 38 
(Rajšić, 1983.). Vidljivo jc da sc za najveći broj uzoraka vrednosti pH nalaze u 
intei'valima izmedju 4 i 4,5 i 6 i 6,5 u lelnjem periodu, a izmedju 4,5 i 5 i 6 i 6,5 u 
zimskom periodu. Padavine su tokom cclc godine bile prclcžno kisele (93 A> ) i 
to 26,3% sa vrcdnostima pH < 4,5, tj. u takvom stepenu da mogu imali veoma 
ncgalivan uticaj na životnu srcdinu. 

U slučaju sporog premešlanja frontova iznad Beograda "ispiranje" atmoslere 
jc veće, pa bi možda bilo interesantno ispitivanje zagadjenosli povezali sa 
odredjenim tipovima stanja vremena. Na osnovu ovakvih analiza bilo bi moguće 
uraditi korisna upozorenja o mogućim nivoima zagadjenosti u samom gradu. 

12.2. Ulicaj aerosola na zamućenost atmosfere u građu 

Analiza zamućenosti atmosfere pokazujc da je zagadjenjc vazduha u centru 
grada veće od zagadjenja u prigradskim naseljima. Naime, sposobnost atmoslere 
da propušta Sunčeve zrake zavisi od stanja atmosfere (hemijskog i fizičkog 
saslava). 

Popović i dr. (1984.) je računao zamućenost almosfcre na Meteorološkoj 
opservatoriji u Beogradu i Zelenom brdu (prigradska slanica) udaljenom oko 4 
km od Opseravtorijc u periodu 1967. - 1972. godine. Iako u lom pcriodu nisu 
vršcna mcrenja faktora zagadjenosti vazduha, može se prctposlaviti postojanjc 
značajne zagadjenosti s obzirom na intenzivno širenje grada. Zamućenosl 
atmosfere računata je po formuli: 

7’ =12,86logy*-=r. + 7; 

n,7 

gdc je: 

I w solarna konstanta (1270 Wnr 2 ), 


Strana 96 



I n ,2 Ј е intenzitet direktnog Sunčevog zračenja na ravan normalnu na 
Sunčcve zrakc a koji jc sveden na srcdnje rastojanjc Zemlja - Sunce i 
optičku masu m - 2 (visinu Sunca od 30 °), 

I w i l’a označavaju tzv. "vlažnu" i aerosolnu zamućcnost. 



MctcoroloSka 
opservalorijo Beoqraa 

Zelfno brco 


Slika 39. Srednje sezonske vrednosti faktora zamnrenosti T 2 i T a ч Beogradu za period 1967. - 

1972. godine ( Topović i dr., 1984.) 


Strana 97 



))r Mim\!<iv4 Unkti.šrvir K lirnu Beonrad a 


13. ZAKLJUČCI 



Slika 40. (iodi\nji hod fuktora zamuvmosti atmosfrrr T 2 u HeoRrmtu u prriodu №7. - 1972. 

ftoJina (Tojrović i <lr., 1984.) 

Na sl. 39 pokazana je acrosolna Г а i ukupna T 2 zamuecnosl almoslcrc za 
Mcleorološku opscrvatoriju u Heogradu i za Zclcno brdo u zimskom i letnjcm 
periodu (1967. - 1972. godina). IJ svim pomenutim godinama zimskog pcrioda 
aerosolna komponenta zamueenosli je na Meteorološkoj opscrvatoriji dosla vcea 
u odnosu na Zclcno brdo, dok u letnjem periodu razlike nisu loliko lzra/ene. 
Vrcdnost aerosolne komponente T a na Mctcorološkoj opservatoriji je u zimskom 
periodu vcea za 41,1% od one izraeunale na Zelenom brdu, dok je ukupan laktor 
zamueenosti Г 2 veei za samo 14,9%, šlo govori o značajnoj zagadjenosti u ecntru 
grada u odnosu na prigradska naselja. Verovatno bi se još veee la/.like dobilc 
ukoliko bi se mercnja vršila dalje od 4 km od ecnlra grada. 

Na sl. 40 prikazan je godišnji hod ukupnc zannieenosti atmoslcrc 1 2 па 
Meteorološkoj opservatoriji i Zelenom brdu. Uoeava se da se maksimalna 
zamueenost javlja u letnjim mesceima a minimalna lokom zime. U Metcoroloskoj 
opscrvatoriji u Bcogradu zimska zamueenost jc veea za 11,6% a lctnja za 10,4% 
od one na perifcriji Beograda. U godišnjem iznosu, ukupna zamueenost je na 
Opservaloriji vcća za 6,8% u odnosu na Zclcno brdo, dok je acrosolna 
komponenta povećana z.a 12,4% za ispitivani period 1967. - 1972. godina (Popovie, 
1984.). 


Poznavanje klime gracla nalazi široku primenu u svim sferama zivola, a 
naročito u bioklimatologiji, tj. u proueavanjima inlerakeija i/.medju klime i /.ivog 
sveta. Na primer, u gradovima u kojima nivoi /agadjenosli poslaju alarmantni, 
polrcbno je izabrati nova podrueja /а preseljenje industrije poznavajuei odredjene 
mcteorološke karaklcrislike. S tim u ve/.i, preovladjujući pravae vetra na 
odredjenom mestu mo'?,e bili najbolji krilerijum. 

Prognoza nivoa zagadjenosli iz višestrukih i/.vora mo/.e se uradili sa 
zadovoljavajućom taenošću koristeći neki od raspolo/.ivih modela. I’aramelai k t > j i 
obezbedjuje dobru primenu modcla je inventar i/.vora odnosno taean opis jaeine i 
visine izvora kao i njegove dnevne i sczonske varijaeijc. Porcd loga /а taeniju 
procenu temperature u gradu potrcbno jc pt./navati jaeine i/.vora toplolc i vodene 
pare na području koje pokriva grad. 

Evidentno je, da je u gradu kakav je Heograd, lcmpcralura va/.duha 
odredjcna nc samo prirodnim klimalološkim uslovima već i utieajem antropogenih 
aktivnosli, tako da: 

1) srednja i srcdnja maksimalna godišnja temperatura vazduha poka/.uju 
raz.ličito ponašanje u odnosu na srednju minimalnu godišnju temperaturu; 

2) utieaj porasla grada i Ijudske aklivnosli mogu se potvrditi korisleei 
Okeovu formulu (Oke, 1974.) koja povezuje srednju godišnju minimalnu 
tempcraturu sa logaritmom populacije. 

Naime, povećanje gtadskog stanovništva od 428000 (1950.) do 2500000 ( 1991.) 
dovelo je do povcćanog zagrcvanja grada, oslobadjanja cnergije i vodene parc 
zajcdno sa zagadjujućim matcrijama u atmosferu iz incJusf rijskih poslrojcnja Što jc 
utiealo na porast jutarnjih temperalura u gradskom vazduhu. 

Može se reći da postojanje gradskog ostrva toplotc delimično objašnjava 
porast minimalnih temperatura u gradu kao dugoročnu varijaeiju koja utiče na 
lokalnu mikroklimu. 

I lcmpcratura zcmljišnc površine ima veliki klimatski značaj naročito kao 
ulazni parametar u modclima koji se bave prizemnim graničnim slojcm, z.bog 
zamenc travnatih bctonskim površinama, što negalivno utiče na isparavanje a timc 
i na sadržaj vodene parc u atmosferi. 

vStatistička analiza priliska vodenc pare i relalivna vla/nost u Hcogradu je 
pokazala: 

1) da nema pouzdanih znakova koji ukazuju na promcnu pritiska vodcne 
pare i 


Slrana 98 


Strana 99 



l)r Mirosl a va Unka. šević 

2) da relativna vlažnost opada počev od 1970. godinc naročilo u zimskim 
mcsecima, §io je svakako imalo uticaja na režim osuneavanja i oblaenosli 
u gradu. 

Analiza podataka o trajanju relativnog osunčavanja i oblačnosli dovodi do 
sledcćih zaključaka: 

1) u proučavanom pcriodu postoji porast relativnog osunčavanja tokom leta 
za 9% i pad u toku zirne za 14%; 

2) u isto vreme, tokom lcta i jeseni posloji izražen pad oblačnosti za više od 
10% i slabiji porast lokom zime i proleča od 2% i 7% respcktivno, koji je 
izraženiji posle 1978. godine. 

'fakodje je uočcn godišnji pad relativnog osunčavanja za oko 0,7% posle 1984. 
godine. Ovde se sa sigurnošču ne može tvrditi da je ovaj kralkoročan pad uslovljen 
porastom eirusne oblačnosti nastalc zbog letova aviona na velikim visinama, 
porastom zagadjcnosti atmosfere ili je uzrok neki drugi fenomen. 

Pretpostavljajuči da dncvnc visine padavina obrazuju Markovljev lanae, u 
Heogradu nije ustanovljena promena u visini padavina koja bi se dovela u vezu sa 
promenom cirkulacijc, kako mikrorazmera tako i makrorazmera. Tako u 
Bcogradu ima u proseku 139 dana sa padavinama, od kojih 27 dana sa snegom. 
Godišnji tok padavina pokazuje da se najveća mesečna visina padavina javlja u 
junu a najmanja u februaru. 

Porcdjenje osmatranja seoskih i gradskih padavinskih slanica približne 
nadmorske visine pokazujc da gradske stanice dobijaju tokom proleća i leta do 70 
mm više padavina nego u obližnjim seoskim oblastima. Povcćanje je uočeno i 
lokom hladnijeg dela godine i u periodu jesen - zima iznosi 46 mm. To znači da su 
srednjc godišnje sume padavina u samom gradu veće za oko 17% od onih 
izmerenih u scoskim sredinama, što se može dovcsli u vezu sa povećanom 
konvenkcijom u gradskoj almosferi i sa obilnim snabdevanjem jezgrima 
kondenzacije. 

Ispitujući polje velra u Bcogradu, uočava se da je najkarakterističniji 
jugoistočni velar, poznat kao košava, koji ima najveću čestinu u hladnijoj polovini 
godine. IJ junu i julu u Beogradu najveću čestinu imaju vetrovi iz zapadnog 
pravca. Pri pojavi košave, najveće promene se dogode u polju atmosferskog 
priliska zbog uticaja orografije pri datoj mikrocirkulaciji u nižoj troposferi. U 
zavisnosti od tipa košave i njenog inlenzitela posloji razlika u vcrlikalnom i 
horizontalnom smicanju velra, dok u poljima temperature i vlažnosti nisu uočene 
veće prostornc razlikc. 

Slatislička analiza časovnih vrednosli vetra u Beogradu u i Surčinu 
(aerodrom) ukazuje da promcna pravca vetra u gradu u odnosu na okolinu zavisi 
od doba dana i brzinc okolnog vetra. Po razlikama u vrednosti parametra, koji 
odredjuje slcpcn skrelanja vetra, kada su istovrerneni pravei na Meleorološkoj 
opservatoriji i Surčinu u intervalu ± 30°, posloji karakleristična šema skretanja 
pravca vetra u gradu u odnosu na okolinu. 


Klinm BeoRrad a 

Košava u Beogradu ima blagotvorno dcjstvo, jer pročišćava gradski vazduh, s 
obzirom da u grcjnoj sczoni dnevne koncentracije S0 2 i dima mogu nekoliko puta 
da premaše dozvoljene granicc. Mcdjutim, tokom leta, konccnlracijc aerosola 
sulfata u Bcogradu dostižu opasne granice, dok na "kiselosl" padavina najvećim 
delom utičc azotna kisclina, što ide u prilog pretpostavci da su u tom periodu 
intcnzivne fotohemijske transformacije u kojima učeslvuju oksidi azota emitovani 
iz saobraćaja. 

Ovde trcba istaći da osim S0 2 i dima u atmosfcri iznad Beograda ima još 
zagadjujučih materija (azotni oksidi, ugljovodonici, ugljenmonoksidi, olovo i dr.) 
kao i produkli folohemijskih procesa koji utiču na povcćanje koncentracije ozona 
u prizcmnom sloju atmosferc. To znači da jc slika ugroženosti koju u Beogradu 
slvara previše zagadjen vazduh još kompleksnija i kriličnija. Ovako zagadjen 
vazduh utiče i na povećanjc zamućenosti atmosfere u cenlru grada, odnosno 
smanjcnog prodiranja kratkotalasnog Sunčevog zračenja u almosferu iznad 
Beograda. 


Strann 100 


Strana 101 



l )r Mirosla v a Unkaše.vić 


LITERATURA 

АИсу, W„ 1984: The Palmcr Drought Scverily Index: Limitations an assumptions 
.1. Clim. Appl. Mcteor. 23, 1100 - 1109. 

Angell, J„ D. Pack, C. Dickson i W. Hocckcr 1971: l’rhan inHi i.cnee mr mhltintc 
airflow cslimatcd froni tetroon llights. J. Appl. Melcor., 1 , . . - - 

Angcll, J. and Korshovcr, 1975: Varialion in Sunshinc duration over thc 
contiguous Unitcd Slatcs belwcen 1950. and 1972. J. Appl. Metcor., , 
1174-1181. 

Angell, J„ .1. Korshover and Ci. Cotton, 1984: Variation in Unitcd States cludiness 
and sunshine 1950-82., J. Appl. Mclcor., 223,752 - 761. 

Hhumralkar C. M„ 1975: Numerieal Expcrimcnts of the Computation Gr» lll1 d 
and'surfaec Temperature in an Almospherie Cicneral Cireulation Modcl. 

. 1 . Appl. Melcot'., 14,1246 1258. 

Blackadar, A. K„ 1976: Modeling thc Noelurnal Boundary I ayer Am Mel. Soe. 

3 rd Symp. Atm. Turbulenee, Diffusion and Atr Ouahly, Oel. 17 - 

Raleigh N.C.,46-49. 

Bornstcin, R. and D. Johnson, 1977: Urban-rural Vind Vcloeity differcnecs. 
Atmosphcric cnvironmcnl, 158 - 169. 

Brazcl, A. 1985: Urban climatology. Tlic Encyclopcdia ot (’hmatologu. John h. 
Olivcr, 357 pp. 

Brazcl, W. S. and Balling, R.J., 1986: d’cmporal Analysis of Long Tcrm 
Atmosphcric Moisture Lcvcls in Phoenix, Arr/ona. .1. ( hm. Appl. 
Mctcor., 25, 112-117. 

Chandlcr, T. J., 1961: Surfacc brcc/c cffccts of Lciccstcrs hcal - lsland. Last 
Midland Gcographer, Nottingam, 15, 32 -38. 

Chandlcr, T. J„ 1965: Thc Climalc of London. London. Uulchinson Press, 292 pp. 

Chandler, T. J„ 1967: Absolute and relativc humiditics in towns. Bull. Amcr. 
Mcteor. Soc„ 48, 394 - 399. 

Changnon, S. A„ 1969: Reeent sludics of urban effeets on preeipitation m thc 
Ui'iiled Statcs. Bull. Amer. Mclcor. Soe„ 50, 41 1 - 421. 

Chanenon, A. A„ 1981: Midwcstcrn eloud, sunshinc and tempcrature trcnds smec 
1901: l’ossible evidence of jct contrali effeets. J. Appl. Meleor., 20, 47 1 - 

508. 

C’hen R. S.and P. .1. Robinson, 1991: Gcnerating Scenarios of Lokal Surfaee 
Tcmperature Using Timc Series Mcthods. .1. ol ( limatc, 4, 723 - 732. 


Strmui 102 



Colacino, M. and A. Lavagnini, 1982: Evidcncc of the urban hcat island in Romc 
by climatological analysis, Arch. Mctcor. Geophys, Bioklimatol., Scr. B, 
31,87 - 89. 

Colacino, M. and Rovelli, 1983: The yearly averagcd air temperaturc in Romc 
from 1782 lo 1975. Tellus, ЗЗА, 389 - 397. 

Čadež, M., 1964: Vrcme u Jugoslaviji. Raspravc 4, Meteorl Inst. Univ. u 
Beogradu, 83 slr. 

Čupić, T., M. Milutinović, D. Vukmirović, 1985:Atmospheric wavcs in thc lowcr 
troposphcrc in Koshava on thc basis of radiosonding. Zbornik 
metcoroloških i hidroloških radova, No. 11, 64 - 66. 

Deardorff, A. K., 1977: A Paramclcri/ation of Ground - Surfacc Moisture 
Contcnt for Usc in Atmosphcric Prcdiclion Modcls. J. Appl. Mctcor., 16, 
1182- 1185. 

Deardorff, A. K., 1978: Effcciaent Prcdiction of ground Surfacc d'cmpcraturc and 
Maislurc With Juchusion of Laycr of Vcgetation. J. Gcoph. Rcs., 83. 1889 
- 1903. 

Dcttvvillcr, .!., 1978: L'cvolution secularc dc la tcmperaturc a Pariz. La 
Metcorologic, 23, 95 - 130. 

Dirks, R. A., 1974: Urban atmosphcrc: warm dry anvclope ovcr St. Louis. J. 
Gcophys. Rcs., 79, 3473 - 3475. 

Djordjcvić, S., 1987: Razlikc u slrujanju vazduha izmcdju urbanizovanog dcla 
Bcograda i okoline. Zbornik mclcoroloških i I Iidroloških radova, 14, 44 - 
49. 

Farago, 'Г., S. Dunay anf C.S. Ncmcc, 1990: Mcteorological and agrocconomic 
aspecls of rcccnl drought cpisodcs in Hungary. Jdojaržs, 94, 10 - 22. 

Garslang, M., P. r lyson and G. Emmitl, 1975: Thc struclurc of hcat island. Rcv. 
Gcophys. Spacc Phys., 31, 139 - 165. 

Grangcr, ()., 1979: Incrcasing variability in California prccipitalion Ann. Assoc. 
Amcr. Georg., 69, 533 - 543. 

Hccht, A. D., 1983: Draught in thc Great Plains: History of societal rcsponsc. J. 
Clim. Appl. Mctcor., 22, 51 - 56. 

Huff, F. Л., and S. A. Changnon, 1972: Climatological assessment of urban cffccts 
on precipitation at St. Louis. J. Appl. Mcteor., 1 1, 823 - 842. 

Janc, N., 1992: Raspodela padavina na području Beograda. Zbornik radova 
Rcpubličkog hidrometcorološkog zavoda R. Srbijc, 43 -57. 

Jones, P. D., 1982: Variations in sufacc air tcmpcralures: Northern hemispherc 
1881 - 1980. Mon. Wca Rcv. 1 10, 59 - 70. 

Joncs, P. D., 1986: Northcrn hcmisphcre surfacc air tcmpcralurc varialions 1851 - 
1984. J. Sli. Appl. Meteor., 25, 161 - 179. 


Straua 103 



Dr Mirosluva UnkasevR f 


Klima Hco ji rada 


Karl, T. R., 1983: Some spatial characteristics of drought duration in the IJnited 
States. J. Clim. Appl. Mctcor., 1356 - 1366. 

Katsoulis, B. and G. Theoharatos, 1987.: lndicalions of the urban heat island in 
Athens, Grecc, .1. Clim. Appl. Metcor., 24, 1296 - 1302. 

Katz, R. W., 1977.: Precipitation as a chain-depcndent process. J. Appl. meleor., 
16,671 -676. 

Keeping, E.S., 1962: Introduction to Statistical Inlcrence. Van Nostrand, Ncw 
York, 273 slr. 

Klein, W.H.,1983 : Objectivc spccification of monthIy mean surface lemperaturc 
from mean 700 mb heights in winter. Mon. Wea. Rcv., 111, 674 - 691. 

Kopec, R. J., 1973 : Daily spatial and ccular variations of atmospheric humidity 
in a small city. J. Appl. Meteor., 12, 639-648. 

Kratzer, A., 1956: Das Sladt klima. I3raunschweig, Friedr. Vieweg & Sohn, 184 str. 

Landsbcrg, H. E., 1970: Climates and urban planning. Urban climates, 'l'cch. 
Paper 141, WMO, Geneva, 364 - 374. 

Landsbcrg, H. E., 1972: Micrometeorological observations in an area of urban 
growth. I3oundary Layer Meleor., 2, 365 - 370. 

Landsberg, I I. E., 1981: 'I he urban climate. Academic Press, Now York, 288 str. 

Lec. D., 1977: IJrban influcnce on vvind directions over London.Wcather, 125 - 
132. 

Leith, C. E., 1973: Thc standard error of lime-estimates of climatic means. .1. Appl. 
Metcor. 12, 1066 - 1069. 

Ludwig, F. L. and J. H. Kealhoa, 1969: IJrban climatological studies", Final Rep., 
Conlract Cod. DAHC. 20 - 67 - CO, 136 pp. 

Ludwig, F. L., 1970: Urban air lemperatures and their relation lo extraurban 
mcteorological measure- ments. Amer. Soc. Heat. Relrig. Air. Cond. 70, 
1 - 45. 

Manabe, S., 1983: Carbon dioxidc and climatic change, Advanees in Gcophysics, 
25, 39 - 82. 

Matičič, 13., 1970: Vodoretencijske lastnosti nekaterih tal Sloveniji, Zbor. Biotehn. 
fak. XVII, Ljubljana, 67 - 76. 

Milosavljević, M., 1950: Fizičkc osobine vetrova u Beogradu, Naučna knjiga, 
Beograd, 67 str. 

Milosavljević, M., 1972: Klimatologija, Naučna knjiga, Bcograd, 261 str. 

Milosavljević, M., 1976: Dcr Wind "Koschava" in ostlichen Teil Jugoslawiens. 
Wetterdienst 4, 258 - 269, 


Milosavljcvić, K., 1987: Tempcratura vazduha i padavinc u Beogradu, RIIMZ. 
Srbije, Beograd, 188 str. 

Mitchcll, J. M. and .1., Chairman, 1971: Climalie ( hange, WM() Tcch. Notc, 
No.79, ( icneva. 

Oke, 'Г. R., 1974: Rcvievv of urban climalology, WMO, 'l cch. Nolc No. 134, l - 
132. 

Oke, T. R., 1979: Rcvievv of urban climatologv, WM() Tcch. Nolc No. 169, 114- 
119. 

Oladipo, E. 0., 1985: A comparativc pcrformance analysis of thrcc mclcorological 
drought indices. J. ('lim., 655 - 664. 

(Jrmsby, .1. F., 1961: Dcsign of numcrical fillers vvitli applicalion to missilc data 
proeessing. Assoc. ('omp. March. .1., 8, 440 - 446. 

Palmer, W. ('., 1965: Mclcorological drought. IJ. S. Wcather Bureau, Rcs. Papcr, 
No 45. 

Popović, M., л. Stanojević, M. Mendjan, 1984: Uticaj grada Bcograda na 
atmosfersku zamućenost. I lidromctcorologija, 6, 18,- 29. 

Rajsić, S., 1983: rransformacije sumpornih jcdinjcnja u pri/.cmnom sloju urbane 
atmosfcre, Magistarski rad, Bcograd, 69. str. 

Rakovec, .1., 1978: Jcdnodimcnzionalni modcl za odrcdjivanjc prizcmnc 

temperalure. Savezni hidi4)mctcorološki zavod, Bcograd, 25 str. 

Rao, A. S. and A. R. Subramaniam, 1986: An analysis of droughls in Maharashtra 
by a modificd Palmcr's approach, Mausam 3, 341 - 342. 

Rczullati osmatranja Mcteorološkc opscrvalorijc u Beogradu u pcriodu 1887 - 
1986. RI IMZSrbije, 1986., Bcograd, 131 str. 

Riebsame , W. E. 1986: Thc soeial burdcn of wcathcr and climatc ha/.ards. 1 3 n 1 1 . 
Amer. Met. Soc. 67, 1378 - 1388. 

Sandcrson, M., Kumanan, T. Tangnay and W. Schcrlzcr, 1973: Thrcc Aspccts of 
thc Urban Climalc of Dclroit, Windsor. J. Л ppl . Metcor., 12, 629 - 638. 

Saundcrs, R. W., 1984: Monl.hly mcan cloudiness observcd from ME'PE()SAT-2. 
.1. Appl. Mctcor., 24, 1 14 - 127. 

Siegel, S., 1956:Non-parametric slatist ic., Mc. Graw Г I i 1 1 , London, 312 pp. 

Shreffler, J., 1979: IJrban - rural dilTerences in lower measured vvinds, St. Lowis, .1. 
Appl. Mcteor., 4, 258 - 269. 

Thomas, M. K., 1971: A survey of thc urban effecl on the climates of (’anadian 
cilics SDSN. 11 - 71, Environmcnt ( ’anada, Toronto. 

Unkašević, M., 1989: Somc improvemcnls in calculating thc planl stand surfacc 
albcdo and its influcnce on ground surlacc tcmpcraturc. Int. J. 
Biomctcor., 33, 184 - 195. 


Strana 104 


Strana 105 



l)r M irosl (iv ч U n k ч.\с \ ■ ir 


КНтч Heonrada 


IJnkašcvić, M., 1992: ('hangcs in prccipilation data at Hclgradc. Idojaras No. 3, 

159 -166. PRILOZI 

Vasić, M., 1983: Primcna mctoda za promcnu tcmpcraturc i vlažnostl povr.šinc 
zcmljišta u paramctarizaciji planctarnog graničnog sloja. Magistarski ract, 

Bcograd, 57 str. 

Vukadinović, S., 1981: Blcmcnli lcorijc vcrovatnoćc i matcmatičkc statistikc. 

Privrcdni prcglcd, Hcograd, 467 str. 

Vinnikov, K. Ya., 1980: Currcnt climatic changcs in thc Northcrn Hcmisphcrc. 

Mctcorologija and Ciidrologija, 6, 5 - 17. 

Vukmirović, 1)., 1974: La slructurc dc la troposphere hassc pcndanl lc vcnt 
"cochava" cn hivcr 1971/72. Zhornik mctcorolo.ških i hidroloških radova. 

No.5, 121 - 127. 

Vukmirović, 1)., 1975: Nckc dinamičkc karaktcristikc košavc iznad Bcograda. 

Mcdjunarodna konfcrcncija iz Karpatskc mctcorologijc, 17 - 22, X. 1973. 

Kijcv. 

Vukmirović, I>., 1985: Thc Koshava wind cvcnts during thc /\lpcx spccial 
ohscrving pcriod. Zhornik mctcoroloških i hidroloških radova, No. 11, 75 
-77. 

Vuković, T., I). Djordjcvić, M. Ristić, 1991: Occna kvalilcta vazduha i padavina u 
Jugoslaviji za pcriod (1987-1989), Zašlita almoslcrc, 19 (2-3), 80 - 85 str. 

\Vilhitc, 1J. Л., 1983: Govcrmcnt rcsponsc lo drought in thc Unitcd States wilh 
particular rcfcrcncc to thc (Jrcal Plains. .1. (’lim. Appl. Mclcor., 20, 40 - 
50. 

Wilks, D. S., 1989: Statistical spccification ol local suil'acc wcathcr clcmcnls Irom 
largc - scale inhumation. Thcor. Appl. Clim., 40, 1 19 - 134. 

VVilson, C. and .1. Mitchcil, 1987: Simulatcd climatc and ( *0 2 induccd climatc 
changc ovcr wcstcrn Muropc. ('lim. ('hangc, 10, 11-42. 

WM(), 1975: Drought and agriculture. 'l'cchn. Notc No. 138. 

Yamamato, R. and M. Hoshiai, 1980: Fluctuations оГ Northcrn Hcmisphcrc mcan 
surface air tcmpcraturc during rcccnt 100 уг.Ј. Mct. Soc. Japan, 58, 187 
193. 


Slrana 106 


Slrana 107 



I II III IV v VI 


ш 

,('С) 

God . 

,(- с ) 

God . 

,(- c ) 

God . 

,(-c) 

God . 

,("C) 

God . 

'(*c) 

( ? od . 

■1 

- 18,4 

1888 

- 17,0 

1929 

- 13,6 

1 9.32 

- 6,1 

1931 

1,9 

1 902 

7,2 

1904 

2 

- 21,1 

1888 

- 19,0 

1 929 

- 15,0 

1891 

- 2,5 

1923 

2,8 

1 909 

5,8 

1918 

3 

- 2 1 ,6 

1888 

- 20,5 

1 929 

- 13,5 

1888 

- 2,5 

1 944 

- 1.4 

1935 

4.8 

1928 

4 

- 21,6 

1888 

- 17,6 

1 956 

- 16,3 

1 890 

- 1,0 

1 893 

0,6 

1935 

5,9 

1628 

5 

- 20,4 

1888 

- 20,0 

1956 

- 10,0 

1888 

- 1,1 

1 929 

2,9 

1938 

6,1 

1 962 

6 

- 22,8 

1888 

- 21,0 

1 893 

-1 М 

1888 

- 2,8 

1 906 

1,1 

1 893 

5,9 

1918 

7 

- 20,9 

1888 

- 19,0 

1 893 

- 13,2 

1892 

- 1,7 

1929 

U 

1 893 

4,6 

1 962 

8 

- 24,5 

1947 

- 21,5 

1929 

-1 1,2 

1892 

- 1,5 

1 905 

2,1 

1891 

8.2 

1 962 

9 

- 20,0 

1893 

- 17,4 

1917 

- 10,4 

1892 

- 1,9 

1 893 

0,2 

1 909 

4,9 

1 962 

Н ) 

- 26,2 

1 893 

- 23,2 

1 929 

- 8,4 

1892 

- 3,1 

1892 

2,6 

1953 

6,8 

1890 

11 

- 16,1 

1940 

- 25,5 

1929 

- 5,0 

1898 

- 0,5 

1 949 

0,4 

1953 

8,3 

1932 

12 

- 15,4 

1 969 

- 20,1 

1929 

- 6,7 

1976 

- 0,3 

1 939 

2,8 

1 900 

6,8 

1 899 

13 

- 20,0 

1893 

- 22,6 

1922 

- 9,1 

1971 

- 2,4 

1912 

1,6 

1978 

7,5 

1 899 

14 

- 22,3 

1893 

- 20,2 

1922 

- 9,6 

1932 i 

- 3,7 

1912 

8,8 

1888 

6,1 

1891 







1902 







15 

- 20,8 

1 893 

- 18,1 

1932 

- 9,0 

1 932 

- 5,6 

1 893 

4,7 

1927 

5,8 

1913 

16 

- 22,6 

1 893 

- 17,2 

1 940 

- 6,2 

1 952 

- 2,4 

1 893 

6,1 

1897 

6,7 

1 9 1 3 

17 

- 17,0 

1891 

- 20,5 

1 956 

- 6,0 

1962 

0,3 

1931 

5,2 

>. 1933 

4,0 

1913 

18 

- 15,4 

1 893 

- 16,6 

1901 

- 5,5 

1 93 1 

0,7 

1929 i 

4,3 

1973 

7,5 

1928 









1968 





19 

- 16,0 

1942 

- 14,5 

1895 

- 7,8 

1962 

- 1,8 

1 903 

3,7 

1 952 

8.6 

1928 

20 

- 19,0 

1893 

- 15,1 

1925 

- 7,6 

1962 

- 1.1 

1903 

4.5 

1925 

9Д 

1 904 

21 

- 25,1 

1893 

- 14,6 

1891 

- 5,3 

1892 

- 0,1 

1 892 

4,0 

1 925 

7,6 

1921 

22 

- 21,2 

1942 

- 17,0 

1929 

- 7,0 

1942 

0,1 

1 939 

3,5 

1952 

7,6 

1921 

23 

- 21,2 

1942 

- 15,6 

1929 

- 4,0 

1958 

0,6 

1932 

4,2 

1955 

8,2 

1921 

24 

- 23,8 

1942 

- 10,5 

1909 

- 3,2 

1 932 

- 0,8 

1 893 

2,9 

1955 

8,1 

1918 

25 

- 17,1 

1963 

- 13,5 

1889 

- 6,4 

1958 

1,0 

1896 

5,7 

191 1 

7,2 

1918 

26 

- 11,9 

1943 

- 10,7 

1932 

- 4,5 

1932 

1,0 

1896 

3,9 

1911 

10,0 

1 929 

27 

- 14,0 

1954 

- 10,5 

1986 

- 8,2 

1899 

1,5 

1960 

6,6 

1967 

9,5 

1978 

28 

- 19,0 

1942 

- 11,0 

1963 i 

- 7,7 

1918 

од 

1984 

6,0 

1977 

9,8 

1894 





1986 









29 

- 19,0 

1933 

• 11,9 

1932 

- 9,3 

1918 

0,6 

1902 

6,7 

1934 i 

9,8 

1913 











1977 



30 

- 18,0 

1909 



- 9,1 

1918 

1,2 

1985 

7,9 

1898 

9,1 

1971 

m 

- 16,8 

1942 



- 6,3 

1981 



5Д 

1955 




rpedAufca (ј таЈое/ш 


Strana 10S 






15 10,3 

16 8,8 

17 11,0 

18 II ,0 

19 10,1 

20 


7.8 

5.8 

9.7 1941 4,6 

8.8 1916 6.9 

8.7 1916 6,1 

10.2 1898 6,7 

10,6 1912 3,8 

9,0 1 965 6,8 

9.0 1902 4,3 

10.0 1894 3,7 

9.0 1930 5,4 

10.3 1895 4,4 

9.8 1911 4,2 

8.8 1 895 3.4 

7.8 1 949 2,9 

8.4 1949 4,4 

7,7 1949 4,7 

8.0 1907 3,9 

8.0 1912 4,1 

7.0 1922 2,5 

7.5 1917 0,6 

8.9 1 899 1 ,3 

8.3 1935 1.5 


8,6 1903 


/UM^t 


( c ) 

( iod . 

(" C ) 

( iod . 


( iod . 

0,5 

1 959 

- 7,5 

1920 

- 10,3 

1 937 

2,2 

1959 

- 6,1 

1891 

- 12,4 

1 93 1 

2,8 

1 930 

- 4.2 

1971 

- 13,0 

1 896 

2,5 

1930 

- 5,0 

1907 

- 14,8 

1 957 

2,2 

1916 

- 3,9 


- 11,8 

1925 






1 957 

1.4 

1971 

- 6,9 

1907 

- 14,5 

1925 

0,0 

1897 

- 5,9 

1907 

- 12.6 

1925 

0.0 

1 897 

- 9.5 


- 14,9 

1925 

0.7 

1890 

- 12,1 


1 6.7 

1925 

0,5 

1 899 

- 15,2 

1 888 

- 13,2 

1902 

0,5 

1899 

- 14,1 

1888 

- 13.0 

1 899 

0,6 

1956 

- 9.6 

1 897 

- 13,2 

1899 

- 0,2 

1 936 

- 10,0 

1 888 

- 13.5 

1891 ) 

0,4 

1912 

- 9.6 

1888 

- 15.6 

1890 

0,0 

1 959 

- 8,3 

1904 i 

- 14,3 

1902 




1908 



0.2 

1 925 i 

- 10,1 

1904 

15,3 

1902 


1959 





- 1.0 

1 894 

- 9,3 

1908 

1 1.7 

1940 

- 0,3 

1940 

8,0 

1908 

- 14,8 

1925 

0.0 

1926 

- 8,0 

1902 

14.1 

1927 

-U 

1 899 

- 6,5 

1982 

- 16.7 

1927 

- 2,7 

1893 

- 5,2 

1 967 

- 17,6 

1927 

- 1.3 

1 888 

- 5,6 

1920 

- 18,6 

1924 

- 3,5 

1890 

- 7,9 

1902 

- 19.3 

1933 

- 3,0 

1890 

- 9,5 

1902 

1 3,5 

1927 

- 6,9 

1 946 

- 8,4 

1902 j 

14.5 

1 887 

- 5,6 

1946 

- 9,8 

1892 

- 15.1 

1 887 

- 1,8 

1920 

- 11,8 

1892 

- 14,5 

1 95 ^ 

- 2,0 

1920 

- 12,8 

1892 

- 14,8 

1 939 

- 5,9 

1978 

- 1 3,2 

1892 

- 16,7 

1 887 

- 13,0 

1920 

- 13,1 

1892 

- 15,1 

1911 

-1 1,2 

1920 



16,2 

1987 


















Dr Mirosluvii l lnkusc\ ir 


I abela 3S. Čestine tinevnog пттттш temperature vazduhu Heograd /Ш. - / 992 . godina 


MbS II Г I 


IV I V | VI | VII | VIII I IX 


0,014 


0,041 0,014 


0,028 | 0,068 


0,110 0.027 


0.014 0,250 0,205 


O.OM | 0,011 0.472 0,274 0,027 


0,26 0.903 


0.014 | 0,068 | 0,575 | 1.194 | 1 ,000 I 0,288 


0,014 | 0.233 I 1,370 | 3,278 | 2,397 


вш11Д1гјдддај|шај1Ш1ид|| | 


3.068 I 4,166 I 3,698 I 1.192 I 0.203 


3.877 | 4.084 3,672 2.151 0,305 


3.877 | 3.750 4.02 8 2.370 0,542 


3,097 1 3,493 2.808 1.167 


3,068 | 1.917| 2.329 3,383 



XI XII 



ИШЈ 


0.681 1,110 


0.153 0.466 2.657 I 2,194 


0.069 0.288 2.274 2.916 


0.014 | 0,068 1.986 2.708 


0.027 I 1.397 3.028 


0,90-1 2.653 


0,644 2.444 


0,370 2.0-11 


0,137 1,792 


0,110 1.403 


0,055 


0,014 


0,333 



НЕ 


\мтшпш1 


0.014- 0,819 1.261 


0.028 0.292 1.069 


0,0 14 0,236 0.930 


0.139 0,944 


0.750 


0.139 0.500 


0,056 0. *89 


0.014 0.028 0,431 


0,014 | 0,028 0.292 


0,028 0.181 


0.014 0.167 


јјШЕШ11 


======= 




Strana 110 


Klima Beocra da 


Tahela 39. Broj dana i srednji ekstremni datum pr\>og i poslednjeg dana sa odredjenim vrednostima 
temperature vazduha, Beograd 18S8. - 1991. godina 



M 1 • S I • C I 


WM 

ШШ 

вл 

№3 

ка 

КШ1 

иш 

ЕШЗ 

IHi 

X 

XI 

ЕШЈ 

|§2!3 

Dansa T n Z-\0.0°C 
Sredina 

Najvcći hroj dana 
Najmanji broj dana 














42 

2,4 

02 







0,0 

02 

1.4 

8.4 

25 

21 

6 







шж 


■■и 

36 










tm 




Dan sa mra/.om Tmin <0°C 
Srcdina 

Najvcći broj dana 
Najmanji hroj dana 














22,1 

1Ш 


0,8 





0-0 

0.6 

шш 

16.1 

шш 

31 

28/29 


10 





3 

6 

24 

31 

1 10 

4 

2 










Л 

VI 

Dansa Tmax <0"С 

Srcdina Л eA?A\ll 

Najvcći hroj dana ^ДСИ-Н L 

Najmanji hroj dana 








ш 





m 

9 2 

В1 








0.0 

0.7 

3.« 

28 

шш 

К&1 








6 

20 

56 


шш 

ma 










1 

Dansa Tmaxž25°C 

Srcdina 5Vetu,Vb o- 

Najvcći hroj dana 
Najmanji hroj dana <3 
















0.1 

22 

10.7 

17,9 

24j0 

22.7 


ЕШ 

0.0 





4 

«з 

24 

27 

31 

31 

25 

15 



1 

66 






8 

шж 

10 





Dan sa Ттах ž 30”C 

Srcdina 

Najvcći hroj dana ' 

Naimanji hroj dana 







m 


m 

ш 






0,0 

0.0 

1.5 

5.0 

кш 

10,1 

i m 




ц 



1 

1 

9 

16 

26 

24 

14 









1 






шШ 

Hansa Тт|Ц£20"С 

Srcdina 

Najvcći hrpj dana hpfao 

Najmanji hroj dana 







шш 










0.0 

0,1 

1.1 

шш 

2.5 

0.1 




6.8 




1 


шш 



3 




М) 






Ш 







Dansa Txž35"C 

Srcdina 

Najvcći hroj dana 
Najmanji hroj dana 






Ш 

шш 












шш 

к sa 

шш 

ОЛ 




4.5 






з 

8 

13 

4 

















19 

l'oslcdnji mraz Тк ,<Q° Q. 

Srcdnji da(um:26. 111 najraniji: 16. II najkasniji: 3. V / 1 < 33£Г' 

l’rvi mraz TrvćO° 28.1ХУ30в, 

Srcdnji datum: 5. XI najraniji: li^-"* najkasniji: 27. XII / ) < 3GO. 

Trajanjc bczm ra/nog pcrioda / лалп ) 

Proscčno224 dana najdužc 291 dan najkraćc 180 dana 

Poslcdnji dansa T n < -4" 

Srcdnji dalum: 3. III najraniji: 15.1 najkasniji: 15. IV 

Prvidansa T n < -4" 

Srcdnji datum: 4. XII najraniji: 26. X najkasniji: 22. 1 

Trajanjc pcrioda bcz T n < -4“ 

Proscčno276 dana najdužc 355 dana najkraćc 233 dana 

Prvi lctnji dan 

Srednji datum: 16. IV najraniji: 7. III / l$Z0- najkasniji: 27. V / l$80- 

Poslcdnji lctnji dan T, Џ25" 

Srcdnji datum: 1 1. X najraniji: 5. IX najkasniji: 1 6. XI 

Trajanjc pcrioda izmcdju prvog i poslcdnjcg lctnjeg dana 

Prosečno 178 dana najdužc 222 dana najkraćc U8dana 


Strana III 































































































































































































































































































































































































Tabela 40. Prosečne i ekstremy>e mesečne i godišnje vrednosti vazdušnog pritiska (mb) za period J88S. - 1991. 


Tabela 41. Sredn je mesečne čestine pravaca vetra i tišina (% Q ) u Beogradu za periodlSSS. - 1991. godina 



































































































































































1 

l)r Miroslav a UnkaSev ič 



Strami 114 


Tabela 43. Broj dana sa padavinarna i iruenzitet padavina, Beograd 1888. - 1985. godine 
(Rezuhaii osrnatranja na Meteorološkoj opsen atoriji u Beogradu (1887. -1986.) 


Klirna Beoerada 


Tabela 44. Sezonske količine padavina (rnrn) u Beogradu u periodu 1887. - 1991. godina 


Godiu.i 

/ДМЛ (XII 11) 

Gođ. 

l’ROI.HCl' (III - V) 

i.i:to (Vi - vni) 

.IHSHN (IX - XI) 



1887 



235,0 

1887/88 

162,1 

1888 

229,5 

147,5 

135,9 

88/89 

112,4 

89 

255,6 

185,7 

231,1 

89/90 

74,5 

90 

146,4 

299,6 

180,5 

1890/91 

78,9 

91 

177,8 

216.8 

123,4 

91/92 

79,3 

92 

274,5 

188,3 

1552 

92/93 

89,5 

93 

130,6 

238,6 

180,3 

93/94 

67,3 

94 

99,0 

157,3 

105,7 

94/95 

192.8 

95 

153,6 

189,3 

196,9 

95/96 

84,9 

96 

139,3 

266,0 

217,7 

96/97 

140,0 

97 

302,0 

205,0 

161,6 

97/98 

75,1 

98 

167,7 

172,0 

59,7 

98/99 

78,0 

99 

200,5 

175,0 

107,0 

99/100 

129,3 

1900 

302,3 

338,4 

90,9 

1900/01 

1412 

1901 

1292 

298.6 

163,7 

01/02 

1212 

2 

168,5 

149,0 

126,8 

02/03 

88,7 

3 

187,8 

188,1 

1 55.4 

03/04 

912 

4 

89,8 

159,6 

134,7 

04/05 

94,1 

5 

165,7 

193,6 

271,1 

05/06 

62,5 

6 

159,6 

150,9 

125,5 

06/07 

122,8 

7 

102,6 

88.4 

43.8 

07/08 

159,4 

8 

122.8 

165,0 

82.3 

08/09 

85,1 

9 - 

187,6 

135,3 

1722 

09/10 

172,6 

1910 

175,0 

286,3 

220,9 

1910/11 

80,8 

11 

141,1 

102,0 

101,7 

11/12 

137,9 

12 

265,3 

18-1,5 

267,9 

12/13 

109,6 

13 

166,8 

322,0 

1 3 1 ,9 

13/14 

8-1,7 

14 

238,1 

246,8 

157.6 

14/15 

127,0 

15 

236,1 

240,7 

237,4 

15/16 

762 

16 

206,3 

112,9 

180. | 

16/17 

147,8 

17 

126,9 

86,7 

97,6 

17/18 

96,3 

18 

96.9 

114,4 

179,1 

18/19 

143,9 

19 

301,1 

235,7 

213,2 

19/20 

148,6 

1920 

161.6 

155,2 

50.1 

1920/21 

65,3 

21 

83,0 

299,7 

174,7 

21/22 

129,0 

22 

174,1 

86,5 

295,9 

22/23 

56,9 

23 

79,9 

102,2 

115,7 

23/24 

176.3 

24 

2.34,8 

296,7 

137,9 

24/25 

56,6 

25 

1 50,0 

218,3 

2.502 

25/26 

174.3 

26 

175,5 . 

352,3 

422 

26/27 

117,5 

27 

215,6 

130,9 

174,9 

27/28 

1622 

28 

1192 

35,8 

1692 

28/29 

113,3 

29 

179,7 

232,1 

95,5 

29/30 

88,0 

1930 

1112 

149,3 

113.9 

1930/31 

165,3 

31 

112,6 

153,1 

336.3 

31/32 

88,5 

32 

243,7 

1602 

200,5 

32/33 

119,8 

33 

279,5 

199,8 

118,5 

33/34 

112.4 

34 

96,7 

278,5 

181,3 

34/35 

177,4 

35 

159,5 

8-1,3 

71.7 

35/36 

185,5 

36 

130,1 

230,4 

167,5 

36/37 

113,1 

37 

315,3 

309,4 

172,3 

37/38 

153,8 • 

38 

161,8 

216,7 

139,4 

38/39 

160,0 

39 

207,7 

261,8 

176,7 

39/40 

1542 

1940 

210,5 

308,5 

161,7 

1940/41 

212,9 

41 

158,4 

201.2 

273,0 

41/42 

198,1 

42 

212,4 

182,8 

1 73.0 

42/43 

104,1 

43 

1082 

174.4 

992 

43/44 

187,1 

44 

156,0 

147.8 

249,5 


Strana 1 15 



Kl ima ВеоџгшЈа 


Dr Miros I ava i Inkašević 


(Jotlinn 

7-1 МЛ (XII - II) 

(iotl. 

I’Roli :c 'Н(111 - V) 

LLTO(VI -VIII) 

Jl.vSHN (IX - XI) 

44/45 

1 18,7 

45 

72,4 

187,3 

200,5 

45/46 

205,2 

46 

134.0 

10*4.8 

211.7 

46/47 

203,4 

47 

152.0 

164,3 

51.9 

47/48 

158,3 

48 

148.6 

239,1 

199.6 

48/49 

64.2 

49 

290,7 

285,1 

95,4 

49/50 

117,6 

1950 

92.3 

108,4 

1 90.8 

1950/51 

124,7 

51 

170,1 

262,1 

179,5 

51/52 

124,7 

52 

137,8 

180,5 

246,6 

52/53 

2092 

53 

122,8 

377.5 

40.2 

53/54 

130,9 

54 

275.6 

261.3 

234.8 

54/55 

196,7 

55 

188,4 

282,9 

197,7 

55/56 

171,5 

56 

185,7 

258.4 

90.4 

56/57 

137,8 

57 

182,9 

212,4 

121.7 

57/58 

1162 

58 

203,7 

1 10,0 

1372 

58/59 

143,4 

59 

155.6 

198.5 

1 18.7 

59/60 

108,4 

1 960 

104,3 

186,3 

1 5 1 .3 

1960/61 

113,8 

61 

215.9 

76,5 

, 50.5 

61/62 

230,9 

62 

187,5 

87,8 

100,6 

62/63 

207,7 

63 

117,9 

109,1 

84,6 

63/64 

115,5 

64 

185,3 

148,6 

2бз;о 

64/65 

206,9 

65 

132,7 

193.4 

126.0 

65/66 

207.8 

66 

151.6 

209,8 

110,7 

66/67 

129,8 

67 

238.5 

137.8 

188,1 

67/68 

250,1 

68 

92,0 

230,9 

148.3 

68/69 

183,5 

69 

86,9 

34 1 .4 

77.5 

69/70 

322,3 

1970 

243,1 

264.0 

1 36.5 

1970/71 

1052 

71 

228,6 

238.6 

134.8 

71/72 

45,9 

72 

144,4 

294.3 

245.9 

72/73 

47,4 

73 

171.6 

168.1 

132,6 

73/74 

79,0 

74 

147,8 

275.5 

346.7 

74/75 

124,7 

75 

211.6 

373,1 

1 2 3.7 

75/76 

122,0 

76 

146,4 

175,0 

154.6 

76/77 

171,5 

77 

181,3 

216.3 

163.1 

77/78 

233.3 

78 

210.3 

235.0 

142,7 

78/79 

189,7 

79 

167,1 

227,8 

103.8 

79/80 

165,7 

1980 

281,7 

231.9 

203.5 

1980/81 

153.0 

81 

254,1 

2082 

241.9 

81/82 

1342 

82 

141.7 

283,9 

130.7 

82/83 

128,0 

83 

1 19,5 

1702 

134,0 

83/84 

1772 

84 

158,6 

166,7 

127,8 

84/85 

113,4 

85 

148,0 

309.5 

1072 

85/86 

157,7 

86 

248,0 

173,1 

49.9 

86/87 

130,7 

87 

3002 

223,9 

129.1 

87/88 

152,0 

88 

1592 

1 17,0 

129.5 

88/89 

48,2 

89 

205,3 

221,6 

173.1 

89/90 

68,5 

1990 

91.9 

142,6 

120,8 

1990/91 

121,9 

91 

229,7 

263,0 

172,7 

МЛХ 

1969/1970 322,3 


1937 315.3 

1953 377,5 

1974 346.7 

MIN 

1971/1972 45,9 


1921 33,0 

1928 35,8 

1953 40.2 


Tabela 45. Broj dana sa snego/n\O.I nun u Beogradu (ISN7./8N. - I991./V2. цо/Ипа 


( lotlina 

X 

XI 

XII 

I 

II 

111 

IV 

Ukiipno 

1 888/89 


4 

1 

10 

14 

1 1 


4 

89/90 


3 

12 

4 

9 

6 


34 

1890/91 


2 

15 

»5 

5 

4 


42 

91/92 

0 

4 


10 

4 

5 


23 

92/93 


1 

1 1 

16 

5 

7 


41 

93/94 


1 

9 

1 

3 

1 


15 

94/95 


7 

1 1 

1 1 

16 

4 


60 

95/96 


3 

6 

10 

6 



29 

96/97 


3 

6 

12 

6 

1 


33 

97/98 

2 

3 

5 

2 

10 

1 


23 

98/99 



1 

3 

5 

8 


17 

99/100 



8 

6 


6 


20 

1 900/0 1 



4 

1 1 

9 



24 

01/02 


5 

1 

2 

1 

3 


12 

02/03 


1 

9 

1 1 

1 



22 

03/04 









04/05 









05/06 









06/07 









07/08 

4 

1 


5 

5 

2 


15 

08/09 


7 

3 

8 

13 



37 

09/10 


3 

2 

6 

5 



16 

1910/1 1 


4 

2 

7 

5 

1 


20 

1 1/12 



5 

1 1 

3 



25 

12/13 


5 

3 

7 

5 



23 

1 3/ 1 <1 



5 

15 

1 

2 


23 

14/15 









15/16 









16/17 


2 


1 1 

6 

4 


23 

17/18 



10 

1 

5 

1 


17 

1 8/ 1 9 









19/20 







' 


1 920/2 1 


3 

4 

3 

4 



14 

21/22 


4 

7 

8 

6 



25 

22/23 


5 

3 

7 

8 

-> 


25 

23/24 



1 1 

8 

13 

7 


39 

24/25 


7 

3 

1 

1 

6 


18 

25/26 


6 

10 

6 

2 

3 


27 

26/27 



5 

4 

6 



15 

27/28 


1 

8 

4 

2 

1 


16 

28/29 



6 

10 

8 

4 


32 

29/30 



6 

1 

2 



9 

1 930/3 1 


1 

9 

9 

8 

8 


35 

31/32 


3 

9 

2 

14 

15 


44 

32/33- 



1 

1 1 

5 

5 


22 

33/34 



16 

10 

6 



34 

34/35 



2 

19 

12 

6 


39 

35/36 



6 

2 

3 



1 1 

36/37 



5 

8 

4 



.17 

37/38 


1 

5 

5 

2 

2 


18 

38/39 



132 

3 

2 

7 


25 

39/40 



7 

13 

7 

1 1 


39 


Strana 116 


Strana 117 







(ioclinn 


1940/4 1 


41/42 


65/66 


66/67 


67/68 


68/69 


69/70 


1970/71 


71/72 


72/73 


73/74 


74/75 


75/76 


76/77 


77/78 


78/79 


79/80 


1980/81 


81/82 


82/83 


83/84 


84/85 


85/86 


86/87 


87/88 


88/89 


89/90 


1990/91 


91/92 


10