Skip to main content

Full text of "Vodic Za Interakciju Sa Policijom"

See other formats


Vodič za interakciju sa policijom 


Svaki čovek se katkad u životu nađe u situaciji da je u neposrednoj komunikaciji sa 
policijom. Bilo da se radi o rutinskom zaustavljanju, istrazi koja je u toku, prekršajnom 
postupku ili drugim poslom u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, neophodno 
je da i građani i policijski službenici budu u najboljem mogućem obimu upoznati sa 
svojim pravima i obavezama kako bi se sprečila zloupotreba položaja, prekoračenje 
sile, diskriminacija ili kršenje osnovnih ustavnih i zakonskih prava. Baš zato će u ovom 
tekstu biti akcenat stavljen na najčešće dileme oko prava koja građani imaju kada ih 
zaustavi policija. 

U interakciji sa pripadnicima policije, najvažnije je samopouzdanje u pozivanju na svoja 
prava, jer se neretko dešava da policajac u cilju vršenja dužnosti zanemaruje prava 
građana, iako savesno vršenje službene dužnosti podrazumeva da se u svakom slučaju 
mora postupati sa poštovanjem prema pravima pojedinca. Nažalost, u praksi to nije 
uvek tako. Društvene mreže su prepune video snimaka neodgovornog ponašanja 
uniformisanih lica prema Ijudima i vrednostima zbog kojih nose značku, čime ujedno i 
bacaju Ijagu na svoje kolege koji savesno rade. Takvi negativni primeri policajaca su 
ona sorta od koje se mogu čuti i opaske poput ,,jesi ti neki advokat” kada iskažete 
neslaganje i ne odstupate od svojih prava. U ovakvim situacijama policajac u 
nedostatku argumenata pokušava da ispolji svoj autoritet uz činjenicu da su građani 
najčešće neinformisani o svojim pravima. Istina je da su advokati školovani kako bi 
drugima pružali pravnu pomoć, ali to ne znači da se od svih drugih građana ne očekuje 
da poznaju svoja prava. Štaviše, pravna doktrina ignorantia iuris nocet znači da lice ne 
može izbeći odgovornost nepoznavanjem prava. Ako je to dovoljan razlog da biste znali 
koje su vam obaveze, zašto ne biste bili upoznati i sa obimom prava koja imate? 

Radi sopstvene sigurnosti građani uvek imaju pravo da snimaju svoje susrete sa 
policajcem. Važno je istaći, da uprkos mogućem negodovanju snimanog policajca, 
nijednim zakonskim aktom nije zabranjeno video snimanje. Postoje samo određene 
vanredne okolnosti u kojima je policija ovlašćena da zabrani snimanje i to: 
U slučaju da ih lice snimanjem evidentno sprečava u vršenju službene dužnosti čime 
podleže gonjenju po članu 322 Krivičnog zakonika. 
Zakon o policiji (član 65, stav 3) predviđa ovlašćenje službenog lica da zabrani snimanje 
u cilju zaštite interesa postupka, radi bezbednosti žrtava krivičnih dela ili prekršajnih 
radnji. 

Postoje mesta kao što su diplomatsko-konzularna predstavništva i rezidencije gde je 
zabrana snimanja obeležena propisanim znakom. 

U svim drugim slučajevima, građani imaju nedvosmisleno pravo da vrše snimanje rada 
policije. Ukoliko službeno lice izda naredbu da se snimanje prekine, a nisu ispunjeni 
uslovi za nastupanje ovlašćenja, treba postaviti pitanje da navede naziv, član i sadržaj 
zakona na osnovu kog izdaje naređenje. 

Dodatno, policijski službenik se ne može pozivati na privatnost kada obavlja službenu 



dužnost. 

Predstavnik Sindikata srpske policije, Dragan Žebeljan je 2015. izjavio da je rad policije 
i komunalne policije javan kako ga obavljaju javni službenici, što snimanje čini 
dozvoljenim kada se taj isti rad ne ometa. 

Još jedan snažan razlog da se građani ne libe snimanja jeste činjenica da Srbija ne 
spada u red zemalja koje su zakonski regulisale obavezu policajaca da nose kamere na 
uniformi. Jedino što su građani dužni da odgovaraju jeste na pitanja koja se tiču ličnih 
podataka, što znači i da pruže ličnu dokumentaciju na uvid u slučaju da (član 75 Zakona 
o policiji): se radi o licu koje treba uhapsiti, treba zadržati ili uputiti nadležnom sudu; su 
u pitanju lica od kojih preti opasnost; su to lica koja se u skladu sa zakonom pretresaju; 
lica koja se zateknu u tuđem stanu ili objektu kada je provera neophodna; lica koja 
neovlašćeno prikupljaju podatke o licima, objektima i prostoru za bezbedno življenje; 
lice se zatekne na prostoru sa privremenim ograničenjem kretanja, lica koja prijavljuju 
krivična dela ili njihove izvršioce policiji; lica koja svojim delovanjem izaziva sumnju u 
neposredno izvršenje krivičnog dela; lice koje se zatekne na mestu izvršenja krivičnog 
dela ili prekršaja i sl. U stavu 3 člana 75 se navodi i ,,Policijski službenik dužan je da 
upozna lice sa razlogom provere njegovog identiteta”, osim u slučaju legtimisanja lica 
koje se tereti za izvršenje krivičnog dela. 

Potpuno je legitimno ne slagati se oko bitnih činjenica sa policajcem. To sa sobom nosi i 
pravo da se odbije potpisivanje zapisnika, a ovo se naročito odnosi na Ijude koji su 
uvereni da svojih ponašanjem nisu zašli u protivpravnost. Potpisivanje zapisnika je 
formalno priznanje dela za koje se teretite na osnovu zvanične zabeleške koju je 
sačinilo službeno lice. U slučaju nepotpisivanja, u zakonskom roku se izlazi pred 
prekršajnog sudiju, odakle se postupak nastavlja. 

Sasvim je prihvatljivo i ćutati na sva pitanja koja bi za rezultat imala sopstvenu 
inkriminaciju i odgovarajućim pravnim klauzulama smo od ovoga zaštićeni. Policajac ne 
sme da izgubi kontrolu, povisi ton i ponaša se bez poštovanja vaše ličnosti. Ako odbijete 
da odgovorite na pitanja, službeno lice koje postupa zakonito vas ili mora privesti ako za 
to postoji razlog, a to su nalog za privođenje, te osnovana sumnja da je učinjeno neko 
krivično delo, odnosno da vas pusti kada osnov za zadržavanje izostaje. 

Ako se policajcu ne javi dovoljan razlog da vas zadrži može zatražiti da vas pretrese ili 
da izvrši pretres vozila u kojem ste bili pre zaustavljanja. Ono što je od izuzetnog 
značaja jeste da za vršenje pretresa mora da postoji ili nalog koji može potpisati samo 
sudija ili osnovana sumnja. Ovo se takođe odnosi na slučajeve kada se radi o pretresu 
stana. Primećuje se da su ova pravila slična onim u američkim filmovima koje gledamo i 
zaista je tako. Nisu u pitanju nikakva pravila sa divljeg zapada, već elementarna načela 
postupanja u skladu sa principom zakonitosti i pretpostavkom nevinosti. Razlika je ipak, 
što se u našem društvu Ijudi ne libe da postupaju suprotno ovim odredbama. 

Ako službeno lice nema osnov da vam navede prilikom verbalnog zahteva za vršenje 
pretresa, niste dužni da mu isti omogućite. Ako pak, tvrdi da ,,sumnja da imate nešto” 



mora tu izjavu potkrepiti nekim konkretnim faktima, jer je takva tvrdnja valjana isto koliko 
i vaša da sumnjate da on ima nešto u svojim kolima. 

Svako pravilo ima svoje izuzetke, pa tako i pretres. Može biti izvršen bez naloga, 
ukoliko postoje snažne indicije da je u stanu u toku vršenje protivpravnih radnji, npr. 
neko doziva u pomoć ili se u automobilu može bez pretresa jasno videti nešto za šta 
niste ovlašćeni da držite kao oružje ili droga. Neretko se dešava i da policija zaustavlja i 
traži ličnu identifikaciju, jer ne zna da li upravljate kradenim vozilom. Ovakvu informaciju 
bi morali da imaju i bez da vas legitimišu, na osnovu prijave o ukradenom vozilu koja 
sadrži marku, model, boju i registarske tablice automobilom za kojim se traga. Naravno, 
kao što je već rečeno, policajac ima diskreciono pravo da vas legitimiše. Vama ova 
informacija služi samo kako biste uvideli da li u postupanju službeno lice ima 
dobronamernost ili fabrikuje optužbu. 

Konačno, uvek ste u slučaju nezadovoljstva radom i ophođenjem službenog lica u 
mogućnosti da podnesete prijavu koju će onda unutrašnja kontrola MUP razmatrati. Ako 
se ipak javi kriminalno delovanje uniformisanog lica, treba da se obratite Javnom 
Tužilaštvu. Na kraju pitanje za razmišljanje: Vujadin Boškov je kazao da je penal kada 
sudija svira, a osnovana sumnja? 

Izvori: 

[1] https://www.paragraf.rs/propisi/krivicni_zakonik.html 

[2] https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_policiji.html 

[3] https://www.blic.rs/vesti/beograd/sindikat-policije-ispravlja-komunalce-snimanje-je- 
dozvoljeno/40w07wn 

Autor: Milan Pešović 

O autoru: Student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i lokalni koordinator 
European Students for Liberty.